Blaženo ostrvo Lorensa Darela
Lifestyle, Putovanja — By taty on March 13, 2012 4:46 pm
Poros je najmanje iz grupe atinskih, saronskih ostrva, a glavno, istoimeno mesto, nalazi se svega par stotina metara razdvojeno morem od kopna.
Za manje od jednog evra po osobi, lokalni brodići će vas prebaciti na drugu obalu, i tako ćete stalno održavati konstantnim broj turista na ostrvu za koji kažu da je leti jednak broju njegovih stanovnika. A kad je jedan Lorens Darel rekao svojevremeno da je Poros “najblaženije mesto koje je ikada upoznao”, onda ovde svakako treba svratiti.
E sad, da li je čar ovoga mesta u blizini kopna ili u stepenasto uzdignutim kućicama i crkvicama sve do velike stene na kojoj se nalazi centralni zvonik, ili je možda čarolija do žive obale – jednog ravnog dela sa nizom restorana i radnjica i drugog, većeg – lučkog dela obale sa izložbom skupih jahti i jedrilica. Tu je i mol gde pristaje trajekt koji svakih pola sata prevozi putnike i vozila do Porosa i nazad.
I na ovoj obali stoji par gvozdenih, plavo-belo ofarbanih starih topova okrenutih ka moru, čisto da se zna da će stanovništvo uvek braniti svoje ostrvo kao što ga je branilo vekovima. Ponekad uz malo honorarnog gusarskog rada, čisto da se popuni budžet. Druga je stvar što bi ove topove Grci danas mogli da okrenu ka bankama, naročito stranim i još ponekim ustanovama, ali o tome drugi put.
Da bolje upoznate Poros pešačite što više možete uzbrdo, malo švrljajte po uskim ulicama i s vremena na vreme slikajte neki detalj, koji kao da je utekao sa najlepših razglednica. Kombinacija sunca, biljaka i svih onih veselih boja koje u Grčkoj možete videti po ofarbanim zgradama i stepeništima i čarobna svetlost koja sve to obasjava, zaista daju sliku blaženstva ovoga mesta. Tu je i omanja riblja pijaca sa izloženim silnim morskim vrstama, a pored vise jagnjići i prasići, ravnoteže radi.
Na obali je uvek usidreno nekoliko skupih jahti, sa livrejisanom posadom i nekim bogatim ljudima koji se ljuljuškaju na palubi gledajući obične smrtnike kako pešače obalom. Ne može a da se ne primeti i želja vlasnika ovih plovila da celoga dana sede na zadnjem delu jahte, ne bi li i sami bili viđeni i dobro osmotreni. A nešto kasnije, saznali smo zahvaljujući internetu, da svako od nas može uživati u krstarenju ovom jahtom i sedeti na njenom zadnjem delu u luci u Porosu, za tričavih 125 do 138.000 evra nedeljno.
Ako niste materijalista, pa vas je prethodni podatak bacio u depresiju, svaki sat duže proveden na Porosu je čist dobitak i nekako nam je bilo krivo što veći deo od naših pet dana nismo proveli upravo ovde.
Prošetali smo još malo obalom, za oproštaj, diveći se džinovskim stablima fikusa, juke i fikusa bendžamina, prema kojima svaka, i najveća, biljka koju vidimo kod kuće izgleda kao bonsai.
(Danas)
0 Komentara
Budite prvi i ostavite komentar.