Potrebno:

• 1 glavica crnog luka
• 1 kašika rendanog korena đumbira
• 300 gr rendane bundeve
• 1 veći krompir
• 1 veća kisela jabuka
• 1 šargarepa
• so, po ukusu
• biber, po ukusu
• peršunov list, po ukusu
• 3 kašike semenki bundeve

Priprema:

Na malo putera propržti seckani luk i rendani đumbir. Dodati rendanu jabuku, rendani krompir, rendanu šargarepu i bundevu, sipati 1,5 litar vode, pa dodati so i biber. Na laganoj vatri krčkati 30 minuta, pa skloniti sa ringle i procediti. Staviti povrće u šerpu i lagano dodavati proceđenu vodu u kojoj se kuvalo povrće, začiniti po ukusu i dodati kašičicu putera. Kad provri skloniti sa ringle i poslužiti sa kockicama prepečenog hleba.

Prijatno!

Pronađite još privlačnih recepata za pripremu ukusnih jela u Taty kuvaru.

]]> http://tatypolitan.com/aktuelno/potaz-od-povrca-sa-dumbirom/feed/ 0 http://tatypolitan.com/aktuelno/sest-namirnica-za-imunitet/ http://tatypolitan.com/aktuelno/sest-namirnica-za-imunitet/#comments Sun, 11 Jan 2015 12:11:28 +0000 http://tatypolitan.com/?p=18195  

Ako imunitet shvatimo kao sposobnost da se izborimo sa svakom vrstom bolesti, onda nam zdravi stilovi života predstavljaju najbolji štit, tvrde stručnjaci. Čak i hrana određenog sastava može da ojača odbrambene snage, a još i danas se koristi šest drevnih namirnica za koje se odavno zna da pomažu jačanju organizma. To su: med, beli luk, južno voće, povrće, jogurt i čokolada.

Imunitet mogu da poprave i različiti farmaceutski preparati, a u poslednje vreme veoma su popularni oni koji sadrže polisaharidne ekstrakte azijskog podneblja, kao što je, na primer, beta-glukan. I veliki broj lekovitih preparata sa naših prostora, koji mogu da se nađu u različitim farmaceutskim oblicima u biljnim apotekama, kao što su ekstrakti belog bora, žalfije i kamilice, imaju antimikrobna i antioksidansna svojstva.

Takođe, treba izbegavati sve ono čime možemo da odmognemo imunskom sistemu u njegovom svakodnevnom radu, na prvom mestu psihofizička iscrpljivanje, prekomernu upotreba alkohola i hrane… Svaku infekciju treba shvatiti ozbiljno i potražiti pravovremeno lekarsku pomoć. Da bi odbrana organizma od virusa i bakterija bila efikasna, treba odvojiti svakodnevno 30 minuta za fizičku aktivnost, jesti umereno i pažljivo birati namirnice, dovoljno se odmarati i kvalitetno spavati.

(Večernje novosti)

Britanski istraživači su u najnovijoj analizi primetili doslednu povezanost visokog i niskog psihičkog blagostanja pojedinaca sa količinom konzumiranog voća i povrća, piše portal Vitamini.

U istraživanju su korišćeni podaci oko 14.000 ispitanika starijih od 16 godina, koji su na temelju rezultata vorvik – edinburške skale bili podeljeni u kategorije visokog, srednjeg i niskog psihičkog blagostanja.

Analizom je utvrđeno da što ispitanici jeli više voća i povrća, to je verovatnoća niskog mentalnog blagostanja bila manja.

Među ispitanicima visokog psihičkog blagostanja, samo je sedam odsto unosilo manje od jednog serviranja voća i povrća na dan, a najveći deo, njih 34 odsto, dnevno je unosilo preporučenih pet ili više porcija.

Visok unos voća i povrća i niska konzumacija duvanskih proizvoda pokazala se čvrsto povezanom s poželjnim psihičkim stanjem.

S druge strane, stručnjaci su za unos alkohola i gojaznost uočili vezu s niskim psihičkim blagostanjem.

(Večernje novosti)

Nije neobično da se smenom godišnjih doba javljaju i propratni fizički simptomi.

Simptome tzv. prolećnog umora kao što su glavobolja, iscrpljenost, pospanost, promene raspoloženja ili pad koncentracije bitno je razlikovati od hroničnih smetnji i poremećaja kao što su hipoglikemija ili kandidijaza.

Ishrana je samo jedan od koraka intervencije, a pozitivno može delovati i svakodnevni boravak na suncu (možemo ga nazvati prirodnim antidepresivom koji deluje i na biosintezu životno važnog vitamina D), kretanje, popodnevni odmor, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom i uspostavljanje dnevnog bioritma (ustajanje i odlazak na počinak u vek u isto vreme).

Organizmu će u proleće posebno dobro doći kratkotrajni post ili dobro osmišljen program detoksikacije, koji uključuje dovoljno svežeg voća i povrća i tečnosti u obliku vode, bistrih supa i sveže ceđenih sokova kao i dodataka ishrani koji služe izlučivanju skupljenih toksina iz organizma.

Pomoć mogu pružiti i biljne mešavine za čišćenje jetre i bubrega, poput maslačka ili korena čička i sleza.

Preporučljivo je jesti hranu niskog glikemijskog indeksa da bi se sprečila nagla hipoglikemija i umor koji je prati. Poželjno je izbaciti beli hleb, testeninu i proizvode od belog pšeničnog brašna, a zameniti ih integralnim, celim žitaricama, koje zbog sadržaja prehrambenih vlakana sporije otpuštaju šećer u krv.

Posebno dobar efekat po organizam imaju špargle, gorko zeleno povrće, artičoke, jagode, avokado i namirnice bogate vitaminom C, poput agruma, raznih voćnih i povrćnih salata.

1. BUNDEVA SA MALO KALORIJA

Bundeva je bogata vlaknima i mineralima, ima visoku koncentraciju vitamina, betakarotena i mali broj kalorija – 33 na 100 grama. Savršena je namirnica za sve koji žele da smršaju. Od nje možete praviti čorbu, pogaču,  rižoto.

2. CIMET SMANJUJE APETIT

Ovaj čudesan začin dodajte svakom obroku. Odgovara i slanim i slatkim jelima, a dolazi u dva oblika – kao štapić i mleveni. Cimet je bogat vlaknima, kalcijumom i gvožđem zbog čega je savršeni prirodan lek koji smanjuje apetit i ubrzava metabolizam.

3. SVINJETINA DAJE OSEĆAJ SITOSTI

Ova vrsta mesa je bogata belančevinama zbog koje duže ostajete siti, a jedna šnicla od 100 grama sadrži 291 kaloriju. Najbolje način pripreme je kuvanje, a izbegavajte pečenje i pohovanje.

4. JAPANSKA JABUKA – IZVOR JODA

Japanska jabuka je odličan izvor joda koji je neophodan za zdrav rad štitne žlezde. Osim toga, ubrzava metabolizam zbog čega je idealna za sve koji žele da smršaju. Kora je bogata vlaknima, karotenoidima, vitaminom C. A 100 grama japanske jabuke sadrži 77 kalorija. Isprobajte je u kombinaciji sa salatama.

SVEŽE NAMIRNICE

Jedite što više svežih namirnica u kojima ima minerala i vitamina. Vitamini A, B6, C i minerali cink, gvožđe, selen su ključni za jačanje imunosistema. U sezoni gripa unosite dodatnu dozu dodataka ishrani, posebno vitamin C.

BELI LUK

Beli luk je poznat po svom antibakterijskom i antivirusnom dejstvu i može da bude odlična prevencija. Dnevno bi trebalo uzeti dva čena sirovog belog luka, a da biste izbegli užasan zadah, isecite čen na sitne komadiće i progutajte sa vodom ili sa biljnim čajem. Posle toga uzmite malo svežeg peršuna.

PEČURKE

Tu su i pečurke za koje je dokazano da povećavaju proizvodnju i aktivnost belih krvnih zrnaca, što vam povećava šanse da se izborite s infekcijama. Iako su i pečurke koje se najčešće koriste kod nas takođe zdrave, preporučuje se da ih zamenite šitake ili maitake vrstom.

CRNI ČAJ

Svoj imunitet ćete ojačati i ako svako jutro započnete šoljicom crnog čaja. Istraživanje sprovedeno na Harvardu je potvrdilo zaceljujuća svojstva ovog napitka. Naime, ljudi koji su pili pet šoljica crnog čaja dnevno u periodu od dve nedelje su u organizmu imali deset puta veću dozu interferona (koji pomaže da se telo izbori protiv nazeba i virusa) od onih koji nisu pili čaj. Istraživači pretpostavljaju da zeleni čaj ima iste efekte.

VEŽBE

Dodatnu snagu vašem imunosistemu daće i redovno vežbanje. Od 30 do 60 minuta dnevno je dovoljno. Otkriveno je da ljudi koji redovno šetaju 12 nedelja imaju upola manje nazeba i upala grla od onih koji su fizički manje aktivni. Pored toga, vežbanje umanuje stres i štetne efekte koje on ima na naš odbrambeni sistem. Procenjeno je da je oko 90 odsto bolesti povezano sa stresom. Ipak, ne preterujte! Previše vežbanja može da ima kontraefekat. Ako vežbate duže od 90 minuta svakodnevno bićete podložniji virusu gripa.

SAN

Dovoljno kvalitetnog sna tokom noći je ključno za punjenje baterija, a samim tim i jačanje imunosistema. Umorno telo nema dovoljno snage da se izbori s infekcijom. Uz osam sati kvalitetnog sna, vaš organizam će biti spreman da se suoči s novim danom.

HIGIJENA

Poslednje, ali možda i najvažnije je da redovno perete ruke toplom vodom i sapunom i da izbegavate da dodirujete usta, nos i oči.

Holandski istraživači

Na samom početku istraživanja, nikome od njih nije prethodno dijagnostikovano srčano oboljenje niti su imali moždani udar.

Tokom 10 godina praćenja, 233 ljudi doživelo je moždani udar. Istraživači kažu da je rizik od pojave moždanog udara bio za 52% niži kod osoba koje su jele puno belog voća i povrća u poređenju sa onima koji nisu.

Svaki zalogaj pomaže

Istraživači su otkrili da je dnevni unos od 25 grama belog voća i povrća bio povezan sa 9% manjim rizikom od moždanog udara (jedna jabuka je teška oko 120 grama).

Jedna jabuka dnevno predstavlja jednostavan način povećanja unosa belog voća i povrća, ali i drugo voće i povrće razvrstano po bojama štiti od hroničnih bolesti, zbog čega je važno da ljudi uzimaju dosta različitih vrsta voća i povrća.

Voće i povrće koje spada u kategoriju bele boje jesu jabuke, kruške, banane, karfiol, krastavac, dok je krompir klasifikovan kao skrob.

Boja ukazuje na prisustvo korisnih fitohemikalija

Boja jestivih delova voća i povrća oslikava prisustvo korisnih fitohemikalija (biljnih jedinjenja), kao što su karotenoidi i flavonoidi.

Istraživači su podeli voće i povrće u četiri grupe: zelena (tamno lisnato povrće, kupus i zelena salata), narandžasto-žuta (uglavnom limunasto voće), crveno-ljubičasta (uglavnom crveno povrće) i bela boja, gde 55% čine različite vrste jabuka i krušaka.

Prethodna istraživanja koja su se bavila zaštitnim efektima voća i povrća bila su fokusirana na njihovu hranljivu vrednost i karakterisitke: jestivi deo biljke, boja, botanička porodica, kao i sposobnost da obezbede antioksidante.

Istraživači smatraju da je ovo istraživanje prvo koje je ispitalo povezanost različitih boja voća i povrća sa rizikom od moždanog udara.

Ipak, oni smatraju da su potrebna dalja istraživanja pre nego što lekari mogu početi da savetuju svoje pacijente da promene navike u ishrani na osnovu ovih nalaza.

Trenutne smernice za voće i povrće

Američke preventivne zdravstvene ustanove trenutno preporučuju da dnevni unos hrane sadrži povrće iz pet podgrupa: tamnozelena, crveno-narandžasta, mahunarke, skrob i drugo povrće.

Heike Versching sa Univerziteta u Minsteru u Nemačkoj smatra da bi, iako je studijska grupa holandskih naučnika izuzetno velika, njihovi rezultati trebalo da se prihvate sa rezervom.

On kaže da su učesnici istraživanja popunili upitnike o tome šta su jeli na osnovu sećanja, što nije pouzdana metoda za prikupljanje i tumačenje podataka.

Versching, međutim, dodaje da ako se rezultati ovog istraživanja ponove, to znači da je došao trenutak za kliničko ispitivanje “jabuka dnevno”.

1. DAN – ZAUSTAVITE PROVALU GLADI

Zaustavite prejedanje uz pomoć ovih sitnih namirnica koje pomažu i da smršate. Ujtru pojedite dva jaja – ako ste ih izbacili iz ishrane, ponovo razmislite. Nedavna istraživanja su pokazala da žene koje pojedu dva jaja svako jutro dnevno konzumiraju 300 kalorija manje i izgube 65 odsto više težine nego osobe koje jedu pecivo. Jaja su odlična za početak dana jer su puna proteina.

Takođe, grickajte pinjole tokom dana – one će vam smanjiti apetit za 60 posto i to u trajanju od 4 sata. Eksperti veruju da njihove polinezasićene masti podstiču hormon za suzbijanje apetita u mozgu.  Ograničite se na jednu šaku dnevno, koju možete raspodeliti na dve manje porcije. Ostatak dana jedite sveže povrće, pijte dosta vode i nezašećeren čaj ili kafu.

2. DAN – VRATITE ENERGIJU

Da biste se oporavili posle “napada” šećera u raznim poslasticama, navalite na citrusno voće. Naime, voće bogato vitaminom C dokazano podiže energiju. Ono pomažu telu da iz hrane apsorbuje više gvožđa koje daje energiju. Zato neka drugi dan dijete bude uz što više citrusnog voća raspoređenog u tri obroka.
Na meniju za ručak i večeru neka bude i riblje meso bogato omega-3 nezasićenim masnim kiselinama.

3. DAN – REŠITE SE NADUTOSTI

Nivo soli u vašem organizmu može zaustaviti izbacivanje tečnosti, pa možete dobiti i do 2 kilograma. Zato pijte više vode. Naročito trećeg dana dijete. Za maksimalan rezultat pijte 10 čaša dnevno. To će biti dovoljno da  jetra i bubrezi “isteraju” toksine. Za doručak pojedite dva jaja bez masnoća. Ručak neka bude lagan – povrće (do 200 grama) i integralna riža (50-70 grama), a večera piletina i sveža salata. I što je najvažnije jedite polako. Žene koje žvaču najmanje 20 puta svaki zalogaj hrane, dnevno pojedu 210 kalorija manje.

Odličan su izvor prehrambenih vlakana koja osiguravaju pravilnu funkciju sistema za varenje i povoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Dobar su izvor vitamina iz B grupe, magnezijuma, kalijuma i vitamina E. Ukratko – nutritivno blago. Zato ovog leta jedite smokve sušene ili sveže.

Ako ih poslužite uz bademe i orahe, imaćete kompletan obrok. Uživajte, i budite zdravi!

Za razliku od zapadnih zemalja gde je meso glavno jelo, u Aziji se jede riba. Azijska populacija koja se hrani tradicijalnom hranom ima najzdraviju i najduže živeću populaciju na zemlji. Mnoge hronične bolesti koje se javljaju u zapadnim zemljama kao što su bolesti srca, rak i slično, u Aziji su “nepoznanica”. Više od 43 zemlje slede oblik azijske prehrane.

Azijska dijeta se temelji na svežoj hrani pripremljenoj prvenstveno sirovo, prženo ili duboko prženo. Azijska dijeta oslanja se na rižu i povrće, kao temeljno jelo uz ribu ili račiće, meso. Od popularnijih jela možemo izdvojiti suši.

Kod azijske dijete nije važno koliko ćete tačno nečeg pojesti, nego su važne namirnice koje bi trebali pojesti dnevno, nedeljno i mesečno.

Azijska dijeta ukazuje na ravnotežu. Tipičan dnevni kalorijski unos je oko 1200 do 1400 kalorija.

Osnovna hrana koja se jede svaki dan:

- Hleb i žitarice: Žitarice čine osnovu azijske prehrane. Pirinač preovladava i jede se svaki dan. Ostale žitarice su rezanci, kukuruz, ovas i hleb.
- Povrće: Mnogo svežeg povrća se jede svaki dan u velikim količinama. Od povrća možemo izdvojiti šargarepu, kupus, zeleno lisnato povrće, luk …
- Voće: Mnogi plodovi se koriste kao začini ili se uzimaju sirovo.
- Orašasti plodovi i mahune: Orašasti plodovi i mahune su glavni izvor proteina. Soja u raznim oblicima se koristi svakodnevno.
- Biljna ulja: Neophodan deo masti dolazi iz biljnih ulja koja se koriste kod kuvanja.

Dnevni proizvodi koji se mogu koristiti svakodnevno su mlečni proizvodi i riba. Riba je vrlo zdrava hrana koja služi u prevenciji hroničnih bolesti poput srčanih bolesti i raka.

Hrana koja se jede jednom nedeljno:
- Slatkiši: Slatkiši se jedu retko u azijskoj dijeti kao jelo.
- Živina i jaja: Jaja, piletina i ćuretina se jedu jednom nedeljno kao sastojci za glavno jelo.

Hrana koja se jede jednom mesečno:

- Crveno meso: Meso je vrlo oskudno u azijskoj prehrani.

Istraživanje je pokazalo da je azijska dijeta, kao način prehrane, izuzetno zdrava. Hrana koja se temelji na bilju je siromašna kalorijama pa je zbog toga dijeta dodatno učinkovita. Ljudi veruju da je kombinacija ove hrane tajna za dug i zdrav život.

Azijska dijeta je zdrav izbor za većinu zdravih odraslih osoba. Međutim, deca i trudnice trebaju biti oprezni i uz sve trebaju uzimati i hranu bogatu kalcijumom, jer je azijska dijeta siromašna kalcijumom, a kalcijum je važan za razvoj i razvitak deteta.