Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da vakcine dolaze iz zapadne Evrope i da se svaka vakcina konteroliše u laboratoriji.

“Imamo nacionalno telo koje dodatno proverava sve i stoji iza odluka”, objasnio je Zelić.

On je naveo da su vakcine nekog proizvođača istog sastava i kvaliteta za sva tržišta i da nema bojazni da su one koje dolaze na naše tržište lošijeg kvaliteta.

Zelić je rekao i da Nacionalni centar za praćenje neželjenih reakcija na vakcine ima podatke o reakcijama i da nijedna nije bila zabrinjavajuća.

“Radi se o blagim i očekivanim reakcijama, to su crvenilo, visoka temperatura, otok, ništa što bi izazvalo zabrinutost”, napomenuo je Zelić.

U Srbiji bez Kosova registrovano je devet slučajeva obolevanja od malih boginja.

Na Kosovu je za samo nedelju dana obolelo više od dve stotine ljudi, a epidemija je odnela dva života.

Epidemija malih boginja vlada u Rumuniji i Makedoniji, u Italiji se beleži povećan broj obolelih.

Nadležni u Srbiji tvrde da još nema razloga za paniku, ali za oprez da.

U našim domovima zdravlja ima svih vakcina, pa i MMR koja štiti od malih boginja, a koju prema statistici, roditelji i najčešće odbijaju da daju deci. Zbog toga je obuhvat vakcinisanih nikad manji i zabrnjavajući.

U prvih devet meseci u Beogradu je vakcinisano tek 45 odsto dece, u Nišu 59 odsto. Smanjen je obuhvat vakcinisane dece i u drugim većim gradovima.

Za kolektivni imunitet neophodno je da više od 95 odsto stanovništva bude vakcinisano.

Vanredna imunizacija se još ne sprovodi, ali je počela vakcinacija nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece u srpskim enklavama na Kosovu, kao i na jugu Srbije.

Zamena papirnih zdravstvenih knjižica elektronskim karticama, odložena je do 31. decembra 2016. godine, utvrđeno je izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Elektronske zdravstvene kartice trebalo je da budu uvedene do avgusta ove godine.

Za izdavanje elektronskih zdravstvenih kartica plaćaće se 400 dinara, ali će ih 1,2 miliona najsiromašnijih građana dobiti besplatno.

Uvođenje elektronskog sistema u zdravstvo deo je evropske agende Srbije, a elektronska zdravstvena kartica prisutna je skoro u svim zemljama EU, kao osnovni instrument i ključ za identifikaciju korisnika u zdravstvenom sistemu i osiguranju.

(Mondo)

Spakovali ste kupaći, peškir za plažu, još neku “krpicu”, pasoš. Najbitnije ste zaboravili – putničko zdravstveno osiguranje, zlu ne trebalo.

Ako putujete u inostranstvo uplatite putno zdravstveno osiguranje u nekoj turističkoj agenciji i osiguravajućoj kući, a prosečan iznos po osobi kreće se oko jednog evra na dan.

“U slučaju nepredviđenih okolnosti, putnici koji nemaju zdravstveno osiguranje imaju velikih problema jer ako im zatreba neka zdravstvena usluga moraju sami da je plate”, kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić.

U slučaju ugroženog zdravlja putnika, polisa zdravstvnog osiguranja faktički zamenjuje zdravstvenu knjižicu, istakao je on, ukazavši da se zdravstveno osiguranje aktivira pozivom na telefon koji na polisi piše a najčešći iznos koji se osigurava iznosi 35.000 evra.

“Taj iznos osigurava da bilo gde u svetu putnik može da računa na ozbiljne lekarske intervencije, pa čak i na neke ozbiljne operacije, ukoliko su neophodne”, rekao je Seničić.

On je rekao da se YUTA zalaže da polisa zdravstvenog osiguranja postane zakonom obavezujuća.

“Mi ćemo predložiti da u izmene i dopune Zakona o turizmu budu unete odredbe kojima će putno zdravstveno osiguranje postati obavezijuće na način da se prodaje uz turistički aranžman”, rekao je Seničić i naglasio da očekuje da će javna rasprava o tim zakonskim izmenama početi u septembru.

(Mondo)

U apoteke je posle nestašice od mesec dana stigao lek “madopar”, koji koriste pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti i za koji nije bilo zamene, rečeno je Tanjugu u Apotekarskoj ustanovi “Beograd”.

Ovih dana u apoteke stigao je i “viread”, antivirusni lek koga duže nije bilo.

U apotekama i dalje nema diuretika “jurineksa”, zatim nedostaje lek “lopion” koji koriste oboleli od kardiovaskularnih bolesti, “dionil”, lek koji koriste oboleli od šećerne bolesti.

“Nedostaje i “rivotril”, lek koji koriste pacijenti sa neurološkim problemima. Za njega postoji zamena, ali taj lek nije na pozitivnoj listi i plaća se 185 dinara”, objašnjavaju u Apotekarskoj ustanovi “Beograd”.

U apotekama nema ni “brufen” sirupa za decu, “flugalina”, ali ni “trentala”, leka koji nije na pozitivnoj listi i plaćaju ga pacijenti, ali ima veoma široku primenu i koristi se za poboljšavanje cirkulacije.

(Tanjug)