O zelenom čaju često se govori kao o najzdravijem napitku, a istraživači su dokazali i da on dobro deluje na mozak.

Naučnici objašnjavaju da zeleni čaj pospešuje nekoliko kognitivnih funkcija, naročito pamćenje, zbog čega smatraju da bi mogao da pomogne u lečenju demencije i nekih psihičkih poremećaja.

Istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu u Bazelu, pokazalo je da ljudi koji su pili zeleni čaj imaju bolje pamćenje. Zbog toga naučnici objašnjavaju da bi ovaj napitak mogao da pomogne ljudima koji su suočeni sa gubitkom pamćenja usled nekog psihičkog poremećaja.

Učesnicima studije dat je ekstrakt zelenog čaja, a zatim i zadaci koji su zahtevali angažovanje dela mozga odgovornog za pamćenje.

Brojne studije su do sada pokazale da je zeleni čaj dobar za zdravlje celokupnog organizma.

(Mondo)

Ako ste malaksali, osećate umor, vreme je da proverite krvnu sliku. Ali pre nego što posetite doktora, pokušajte na prirodan način i prirodnim sastojcima da sami poboljšate svoje kako opšte stanje tako i krvnu sliku.

Sastojci:

• 1 kg cvekle
• 1/2 kg šargarepe
• sok od jednog limuna
• 2-3 pomorandže
• 2 kisele jabuke
• 1 tegla meda

Priprema:

Cveklu, šargarepu i jabuke oljuštiti, iseći na manje komade, ubaciti u sokovnik i iscediti sok. Od limuna i pomorandži ručno iscediti sok i pomešati sa prethodnim. Na kraju dodati teglu meda, najbolje livadskog, jer je najlekovitiji zbog raznolikosti biljaka. Sve dobro izmešati da se med otopi i sjedini sa sokom. Količina pomorandži može biti i veća, jer se one dodaju uglavnom zbog ukusa i mirisa. Gotov sirup sipati u staklene flaše. Dobije se oko litar i po do 2 l sirupa, što je dovoljna količina za 15-20 dana. Sirup piti svako jutro na prazan stomak, dok se ne popije cela količina.

Prirodni sastojak mleka i mlečnih prerađevina može da smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, pokazalo je novi istraživanje američkih naučnika.

Naučnici veruju da trans palmitoleična kiselina može da objasni zašto ljudi koji svakodnevno konzumiraju određene količine mleka i mlečnih proizvoda imaju manji rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Istraživači Škole narodnog zdravlja na poznatom američkom univerzitetu Harvard, pregledali su podatke o gotovo 3.750 ljudi koji su učestvovali u velikom istraživanju o zdravlju srca koje se u Americi sprovodi već dve decenije.

Naučnici su otkrili da su ljudi koji su na početku istraživanja imali viši nivo trans plamitoleične kiseline u krvi, imali i manji rizik za razvoj dijabetesa tokom trajanja istraživanja.

Viši nivo trans palmitoleične kiseline bio je povezan sa zdravijim nivoom holesterola u krvi, nivoom insulina, ali i većom osetljivošću ćelija na insulin.

Doktor Darius Mozafarian, docent na katedri za epidemilogiju na univerzitetu Harvard, kaže da je otkrivena gotovo trostruka razlika u riziku za razvoj dijabetesa među ljudima sa najvišim nivoom masne kiseline u krvi i onih sa najnižom. Stručnjaci upozoravaju da uprkos najnovijem istraživanju, ljudi ne bi trebalo da povećavaju unos mlečnih proizvoda s obzirom na to da mleko i mlečne prerađevine mogu da sadrže veliki postotak masti i zato doprinose nakupljanju viška kilograma.

Takođe, oni dodaju da je preporučljivije konzumirati mlečne prerađevine koje imaju manje mlečne masti.

(Mondo)

Trešnje malo koga ostavljaju ravnodušnim, a reč je o izuzetno zdravom voću, jer slasni plodovi obiluju korisnim sastojcima.

Trešnje za lepotu

Međutim, najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama. Oni jačaju vezivno tkivo, te sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Aromatični loptasti plodovi, takođe, mogu da spreče nastanak celulita, a skoro je na američkom univerzitetu u Vermontu dokazano da su antocijanidini dobri i protiv upale mišića i grčeva u listovima nogu.

Trešnje su odlične za zdravlje

Osim toga što podstiče dobar izgled, ovo voće, zahvaljujući zaštitnim kiselinama i voćnom šećeru, poboljšava rad želuca, creva i pankreasa, a samim tim i varenje.

Trešnje imaju veliku količinu vitamina C i cinka koji su veoma važni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu za zdravo srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv, piše RTS.

Trešnje izbacuju višak vode iz organizma, rasterećuju srce, krvotok i aktiviraju jetru i bubrege. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga i mogu da spreče nastanak karijesa i probleme sa desnima poput paradontoze

Osim što je savršen dodatak jelima, senf je izuzetno zdrav. Ovaj premaz se pravi od biljke slačice koja se već vekovima koristi kao začinska biljka.

Semenke slačice su odličan izvor selena i Omega3 masnih kiselina, a u velikoj količini sadrže gvođže, kalcijum, cink, mangan, magnezijum, niacin i dijetalna vlakna.

Kao i ostale kupusnjače, semenke slačice sadrže velike količine fitonutrijenata – glukozinolata. Ponovljena istraživanja pokazala su delotvornost tih materija u sprečavanju rasta ćelija tumora, posebno onih koje zahvataju sistem za varenje.

Selen, kojim obiluju semenke slačice, pomaže u sprečavanju jakih asmatičnih napada, smanjenju simptoma reumatičnog artritisa i preventivno deluje kod razvoja tumora. Magnezijum ima udela u smanjenju krvnog pritiska, kod napada migrene i sprečavanja srčanog infarkta kod ljudi koji boluju od arteroskleroze ili šećerne bolesti.

Slačica ujedno stimuliše apetit i varenje i pročišćava sinuse na jednak način kao i čili papričice.

Senf je odličan izvor belančevina i selena, dobar je izvor vitamina E, magnezijuma, gvožđa i fosfora.

Nije neobično da se smenom godišnjih doba javljaju i propratni fizički simptomi.

Simptome tzv. prolećnog umora kao što su glavobolja, iscrpljenost, pospanost, promene raspoloženja ili pad koncentracije bitno je razlikovati od hroničnih smetnji i poremećaja kao što su hipoglikemija ili kandidijaza.

Ishrana je samo jedan od koraka intervencije, a pozitivno može delovati i svakodnevni boravak na suncu (možemo ga nazvati prirodnim antidepresivom koji deluje i na biosintezu životno važnog vitamina D), kretanje, popodnevni odmor, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom i uspostavljanje dnevnog bioritma (ustajanje i odlazak na počinak u vek u isto vreme).

Organizmu će u proleće posebno dobro doći kratkotrajni post ili dobro osmišljen program detoksikacije, koji uključuje dovoljno svežeg voća i povrća i tečnosti u obliku vode, bistrih supa i sveže ceđenih sokova kao i dodataka ishrani koji služe izlučivanju skupljenih toksina iz organizma.

Pomoć mogu pružiti i biljne mešavine za čišćenje jetre i bubrega, poput maslačka ili korena čička i sleza.

Preporučljivo je jesti hranu niskog glikemijskog indeksa da bi se sprečila nagla hipoglikemija i umor koji je prati. Poželjno je izbaciti beli hleb, testeninu i proizvode od belog pšeničnog brašna, a zameniti ih integralnim, celim žitaricama, koje zbog sadržaja prehrambenih vlakana sporije otpuštaju šećer u krv.

Posebno dobar efekat po organizam imaju špargle, gorko zeleno povrće, artičoke, jagode, avokado i namirnice bogate vitaminom C, poput agruma, raznih voćnih i povrćnih salata.

Kokice su već okarakterisane kao odlična namirnica sa malo kalorija, a novost je da ova grickalica sadrži više antioksidanata od voća i povrća.

Antioksidanti poznati pod imenom polifenoli u velikoj meri utiču na zdravlje jer sprečavaju da štetni molekuli oštete ćelije.

Otkriveno je da kokice sadrže koncentrat antioksidanata jer u sebi imaju samo četiri odsto vode, dok u pojedinim vrstama voća i povrća taj procenat dostiže 90.

Naučnici su otkrili da jedna porcija kokica ima oko 300 miligrama antioksidanata, što je skoro duplo više od 160 miligrama, koliko sadrži porcija bilo kog voća. Takođe, otkriveno je da je u hrskavoj opni kokice najveća doza antioksidanata i vlakana.

Hranljivost kokica su proučavali naučnici sa Skrenton univerziteta u Pensilvaniji, a svoje otkriće su predstavili na konvenciji Američkog udruženja hemičara u San Dijegu.

Ipak, oni upozoravaju da ljudi ne smeju zameniti neophodnih pet porcija voća i povrća u toku dana kokicama, jer u njima nema veoma važnih vitamina i minerala.

“Kokice su odlična užina. To jedina namirnica koja sadrži 100 odsto celo, neobrađeno zrno. Sve druge žitarice su obrađene i pomešane sa drugim sastojcima, pa čak iako se kupovne žitarice reklamiraju kao “celo zrno”, to se odnosi samo na 51 odsto mase proizvoda”, rekao je Džo Vinson, jedan od naučnika koji su učestvovali u istraživanju.

Jedna porcija kokica obezbeđuje više od 70 odsto dnevne potrebe za žitaricama.

“Prosečan čovek dnevno unese samo pola neophodne doze žitarica sa celim zrnom, a kokice mogu da popune taj nedostatak na veoma prijatan način”, zaključio je Vinson koji upozorava i da je veoma važno kako se kokice pripremaju.

Kada se kokaju na vatri ili ringli imaju malo kalorija, dok one spremljene u mikrorerni imaju duplo više kalorija.

(Blic)

Istraživanja su pokazala kako je origano 42 puta bogatiji antioksidansima od jabuka, 12 puta od narandži i 4 puta od borovnica.

Origano, poput bosiljka i ruzmarina sadrži – ruzmarinsku kiselinu. Ovaj snažan antioksidans pomaže u sprečavanju oštećenja ćelija uzrokovanih slobodnim radikalima, čime se smanjuje rizik od raka, srčanih bolesti, ateroskleroze i preranog starenja.

Budući da ruzmarinsku kiselinu karakteriše i protivupalno dejstvo, ona je dobar tretman za alergijsku astmu.

Origano takođe obiluje antibakterijskim svojstvima, uključujući ulja timola i karvakrola. Istraživanja su pokazala da ova dva spoja zaustavljaju rast mnogih vrsta bakterija.

Origano je delotvoran kod akni, artritisa, kancerogenih oboljenja, upalnih stanja i mutacija ćelija. Podstiče probavu i funkcionisanje jetre i žuči i uspešno se primenjuje kod akutne i hronične upale sinusa, viroze, gripa i prehlade, ali i hronične glavobolje.

Tako da ako volite picu, ili uopšte italijansku kuhinju, sigurno ćete uživati u neodoljivom ukusu origana.

S obzirom na niske temperature i zimu zaboravite na dijete ili bilo kakvo nepotrebno iscrpljivanje organizma. Konzumirajte hranu koja štiti telo i olakšava mu da se suoči s vremenskim uslovima.

U tome će vam pomoći “rajski citrus” odnosno grejp čije moći jačaju i čiste organizam.

1. Ublažava prehladu

Konzumiranje vitamina C verovatno neće sprečiti pojavu prehlade, ali će ubrzati njen prolazak te ublažiti simptome. U slučaju bolesti njegova preporučena dnevna doza je 400 do 500 mg. Jedan grejp osigurava čak 77 miligrama vitamina C.

2. Štiti kardiovaskularni sistem

Grejp obiluje flavonidima. Među njima dominira hesperidin odgovoran za podsticanje dobrog kolesterola (HDL) i snižavanje lošeg holesterola (LDL) i triglicerida. Bogat je i vlaknima, naročito pektinom, neprobavljivim vlaknom topivim u vodi koje ometa apsorpciju masti. Na taj način smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti te visokog pritiska.

3. Blagotvoran je za kožu

Crveni pigment u ružičastom grejpfrutu ukazuje na prisutnost likopena, antioksidansa koji pomažu telu da se suprotstavi starenju ćelija uzrokovanog štetnim slobodnim radikalima. Likopen umanjuje rizik pojave nekoliko oblika raka, poput raka creva, prostate i pluća.

4. Pomaže pri održavanju težine

Uprkos uvreženom mišljenju grejp ne topi naslage. Njegovom konzumiranjem nećete postati vitki ukoliko se ne pridržavate uravnoteženog režima ishrane, ali će zahvaljujući vlaknima i vodi biti odan saveznik zdravoj i redovnoj probavi.

Meso i sok grejpfruta mogu da smanje efektivnost nekih lekova (poput onih za snižavanje krvnog pritiska, regulaciju srčanog ritma, depresiju, teskobu, HIV…) stoga u slučaju njihovog uzimanja proverite sa svojim lekarom da li smete da ga konzumirate.

Studija

Portal “Gastro” navodi da takođe nije dokazana povezanost grickanja i jedenja obilnijih obroka.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 58 žena starosti od 19 do 41 godine, a istraživače su zanimale navike grickanja u proteklih 28 dana, pri čemu je jasno trebalo razdvojiti pojam grickanja, međuobroka i obroka.

Najveći procenat žena, 40 odsto, prijavio je grickanje šest do 12 dana u ispitivanom vremenskom periodu od 28 dana.

Grickanje je u ovom istraživanju definisano kao neplanirano ili ponovljeno jedenje između obroka i međuobroka pri kome osobe mogu kontrolisati uzimanje hrane. U slučaju da to ne mogu da učine radilo bi se o poremećaju prejedanja – kompulsivnom jedenju.

Bez obzira na ove rezultate, treba upozoriti da neplanirano jedenje nije dobra ideja i može voditi višku kalorija, a ako ih unesemo više nego što potrošimo, postoji mogućnost debljanja, naročito u slučaju uzimanja grickalica bogatih kalorijama i siromašne nutrijentima.