Pivo je omiljeno piće širom planete, i ljubitelji piva često će vam reći da ga smatraju nečim bez čega ne bi mogli da zamisle večernji izlazak.

Naravno, ni u čemu ne bi trebalo preterivati, pa ni u pivu, ali da li ste znali da ono sadrži supstance koje štite organizam i čak pomažu mršavljenje?

Pivo nas štiti od razvoja kamena u bubregu, objavio je Klinički žurnal američkog udruženja nefrologa. Umanjuje loš holesterol jer sadrži rastvorljiva vlakna, navodi Američko udruženje kardiologa, a pivo štiti i kosti i pomaže u umanjivanju rizika od osteoporoze.

U pivu se nalaze bioaktivne supstance koje u njega “stižu” tokom procesa fermentacije. Jedna od njih je ksantohumol, supstanca koja štiti od teških bolesti, tako što sprečava štetan razvoj novih krvnih sudova.

Ova supstanca usporava i rast novih masnih ćelija, što znači da može ubrzati mršavljenje.

Supstance koje se nalaze u nealkoholnom delu piva dobre su i za zaštitu srca, navodi lekar i autor knjige “Kako da hranom pobedite bolest”, dr Vilijam Li.

Ksantohumol je takođe važan u očuvanju moždanih funkcija, kao što je pamćenje.

Jedna epidemiološka studija pokazala je da je konzumiranje piva smanjilo rizik od razvijanja raka bubrega.

Stručnjaci upozoravaju da alkoholna pića ne bi trebalo konzumirati preterano, i da pivo sadrži i mnogo kalorija, pa ipak budite oprezni kada ga konzumirate.

Ljudi koji imaju alergiju na hranu, ma koja vrsta namirnica da je u pitanju, moraju strogo voditi računa o tome kad, šta i kako jedu.

To se posebno odnosi na decu, zato je jako važno prve simptome alergija uočiti na vreme.

Osobe koje su osetljive na gluten moraju da ga isključe gluten iz ishrane, ali bezglutenska dijeta ne prija zdravim ljudima, pa lekari upozoravaju da obavezno odete na testiranje pre nego što sami sebi odredite dijagnozi i terapiju.

Ovih 5 simptoma će vam otkriti da li treba da se testirate na glutensku ostljivost:

1. Promene raspoloženja

Osim što utiče na varenje, gluten utiče i na raspoloženje. Povezuje se sa promenama raspoloženja, anksioznošću, depresijom i hiperaktivnošću, a stručnjaci tvrde da simptome ublažava izbacivanje hrane s glutenom.

2. Stalan umor

Kao posledica intolerancije na gluten javljaju se hronični umor i pad energije, naročito nakon jela koje sadrži gluten.

3. Glavobolje i vrtoglavica

Kao jedna od posledica osetljivosti na gluten javljaju se migrene, što dokazuju snimci mozgova osoba obolelih od celijakije. Na njima se vidi upala u nervnom sistemu koja najverovatnije izaziva nepodnošljive glavobolje. Ta upala izaziva vrtoglavicu, ukočenost i trnce u telu.

4. Hormonske promene

Upale koje izaziva intolerancija na gluten opterećuju nadbubrežne žlezde i remete rad endokrinog sistema. Zbog toga se menja nivo hormona u organizmu što može da izazove neplodnost i nepravilan menstrualni ciklus.

5. Svrab i osip

Kada se organizam bori sa glutenom koji ne može da svari, to može izazove osip i svrab po celom telu, a najčešće po leđima i gornjem delu ruku. Ta upala je rezultat stvaranja antitela od strane imunog sistema, a promene na koži podsećaju na psorijazu.

Samo 100 grama malina dnevno obezbeđuje polovinu dnevne doze vitamina C.

Zahvaljujući obilju ovog značajnog nutrijenta, malina je voće koje je direktno odgovorno za očuvanje vitke linije i jak imunitet. Sa aspekta zdravlja značajna je i činjenica da je ovo voće izuzetno bogato antioksidansima, tako da štiti od brojnih oblika raka.

Malinu u svetu voća izdvaja i činjenica da mogu da je jedu čak i dijabetičari, naravno u manjoj količini.

Osim što je niskokalorična pa se preporučuje u mnogim dijetama, malina obiluje vlaknima koje čuvaju srce i poboljšavaju probavu. Vlakna koja se u njoj nalaze odlična su za pravilnu funkciju creva i “pročišćavanje” krvnih sudova.

Ako želite zdravu i lepu kosu i kožu, treba da imate makar jedan obrok od malina dnevno. Takođe, ovo voće se nalazi u mnogim kremama za hidrataciju. Malina podstiče proizvodnju kolagena i ublažava bore.

Za one koji ovih dana su u kućnoj izolaciji i imaju blago povišenu temperaturu, malina je pravi lek, bilo da se jede sveža ili da se od nje napravi sok.

List od maline može da se koristi da se napravi čaj. On pomaže u slučaju menstrualnih, ali i stomačnih tegoba. Za pripremu čaja jednu kašiku lista maline prelijte sa 2,5 decilitara vode.

Ukusan i hranljiv kakao osim što može da utiče na snižavanje krvnog pritiska i jačanje krvnih sudova, može da smanji “loš” holesterol (LDL) i da poveća dobar (HDL).

Za to su zaslužni flavonoidi koje kakao sadrži u izobilju, a koji su istovremeno značajni i za smanjenje faktora rizika za dijabetes.

Kakao bi trebalo da se pije topao. Pomešajte šolju mleka, dve kašike kakaoa u prahu, jednu kašiku meda, jednu kašičicu ekstrakta vanile i prstohvat soli. Mešajte na tihoj vatri dok napitak ne postane penušav. A potom, uživajte!

Kada biramo namirnice bogate antioksidantima, za koje se veruje da štite od raka i drugih bolesti, obično pomislimo na egzotično voće i povrće. Ali  dokazano je da su i žitarice, naročito kukuruz, bogate antioksidansima.

Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja čuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza. Iako u kukuruzu možemo uživati tokom cele godine, onaj koji jedemo s početkom jeseni sadrži najviše hranljivih materija.

KUVANI I PEČENI KUKURUZ

Mišljenje mnogih je da je sirovo povrće zdravije od kuvanog, ali to ne važi za kukuruz. Prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći. Antioksidansi su molekuli koji pomažu organizmu u odbrani od štetnih slobodnih radikala i tako štite od niza degenerativnih bolesti, poput katarakte, raka, bolesti srca, Alchajmerove bolesti.

Britanski istraživači su u najnovijoj analizi primetili doslednu povezanost visokog i niskog psihičkog blagostanja pojedinaca sa količinom konzumiranog voća i povrća, piše portal Vitamini.

U istraživanju su korišćeni podaci oko 14.000 ispitanika starijih od 16 godina, koji su na temelju rezultata vorvik – edinburške skale bili podeljeni u kategorije visokog, srednjeg i niskog psihičkog blagostanja.

Analizom je utvrđeno da što ispitanici jeli više voća i povrća, to je verovatnoća niskog mentalnog blagostanja bila manja.

Među ispitanicima visokog psihičkog blagostanja, samo je sedam odsto unosilo manje od jednog serviranja voća i povrća na dan, a najveći deo, njih 34 odsto, dnevno je unosilo preporučenih pet ili više porcija.

Visok unos voća i povrća i niska konzumacija duvanskih proizvoda pokazala se čvrsto povezanom s poželjnim psihičkim stanjem.

S druge strane, stručnjaci su za unos alkohola i gojaznost uočili vezu s niskim psihičkim blagostanjem.

(Večernje novosti)

U porodilištima u Srbiji od danas trudnice i porodilje imaće bolju ishranu, jer se jelovnici moraju prilagoditi smernicama za unapređenje ishrane koje je izradila radna grupa Ministarstva zdravlja.

Trudnice i porodilje trebao bi ubuduće da imaju tri glavna obroka u porodilištu – doručak, ručak, večeru i dve voćne ili mlečne užine.

Hrana mora da bude dovoljna kalorijski i da pri tom budu zadovoljene osnovne potrebe za belančevinama, mastima, ugljenim hidratima – glavnim gradivnim materijama koje čine pravilnu i uravnoteženu ishranu.

Smernice za unapređenje ishrane u porodilištima objavljene su na sajtu Ministarstva zdravlja, a kao primer jelovnika za jedan dan navedeno je da se za doručak služi biljni čaj, integralni hleb, kuvano jaje, mladi beli sir i sveža salata, a za užinu sveža jabuka i integralno pecivo.

Za ručak bi se služila pileća supa, pire krompir, dinstana šargarepa, piletina, mešana salata i hleb, za drugu užinu puding, dok bi za večeru služili jogurt, rezanci sa mladim sirom i jaje.

Porodilje i trudnice u Srbiji nedavno su na društvenim mrežama objavile slike kakva se hrana servira u porodilištima, a portal bebac.com u otvorenom pismu Vladi Srbije zatražio je da u porodilištima obezbede kvalitetniji obroci.

Reagovalo je Ministarstvo zdravlja formiranjem posebne radne grupe za izradu novog jelovnika za porodilje i trudnice koji bi podrazumevao da hrana bude raznovrsna, ukusna i da zadovoljava sve nutritivne vrednosti.

Za sprovođenje smernica za ishranu u porodilištima koje je dalo Ministarstvo zdravlja odgovorni su direktori zdravstvenih ustanova i one su za njih obavezujuće.

(Mondo)

Zahvaljujući svom sastojku bromelinu, ananas pomaže pri varenju belančevina i doslovno topi masnoće u telu.

Ananas se preporučuje pri mršavljenju, ali i za eliminaciju celulita, sprečava stvaranje bora a pomaže i kod alergija.

Zdravi napitak od ananasa veoma je lako pripremiti.

Sastojci:

• 1 ananas
• 1 kašičica lanenog ulja
• 2 dl hladne vode

Malo soka od limuna ili limete (po želji)

Priprema napitka:

Sveži, zreli ananas rashladite u frižideru. Očistite ga i narežite na kockice, pa ih ubacite u blender i dodajte kašičicu lanenog ulja i šaku kockica leda ili vrlo hladne vode. Sve zajedno izmiksajte i čuvajte u frižideru, a po želji razblažite vodom ili ledenim čajem.

Uživajte!

Kokosova voda je po molekularnom sastavu gotovo u potpunosti istovetna krvnoj plazi, zbog čega su je naučnici nazvali “eliksir života”.

Kokosova palma, Cocos nucifera, višenamenska je drvenasta biljka koja raste u tropskim krajevima. Od davnina se koristi i kao hrana i kao piće, ali od nje se pravi odeća, kao i građevinski materijal. Ipak, najčešće se govori o kokosovom orahu, mada je najblagotvornija kokosova voda.

Za razliku od mleka, koje nastaje unutar zrelog ploda, kokosova voda je sok mladog, još zelenog kokosa. Naučnici su utvrdili da je po molekularnom sastavu ova tečnost gotovo u potpunosti istovetna krvnoj plazmi, vodenom rastvoru sačinjenom od organskih i neorganskih materija, i nazvali je “eliksirom života”.

Svakodnevnim ispijanjem kokosove vode, vrši se neki oblik transfuzije, organizam se osnažava, puni energijom, izdržljivošću, a i otpornost jača. Pravi je izvor energije.

Bistra tečnost iz zelenog ploda kokosa predstavlja i prirodan izvor hidratacije, a uz to je niskokalorični napitak. Jedna šolja kokosove vode sadrži 46 kalorija, dok kokosovo mleko, koje se dobija ceđenjem mlevenog kokosa, sadrži čak 550 kalorija, piše “Politikin zabavnik”.

Kokosova voda bogata je i prirodnim šećerima i mineralima, poput magnezijuma, kalijuma, kao i vlaknima koja pospešuju varenje. Ova tečnost sadrži i poseban raspored elektrolita u svom sastavu, pa se preporučuje i kod skidanja viška kilograma.

(Mondo)

Ukusna kupina nije zahtevna biljka, može da preživi i niske temperature, a omiljena je zbog arome, hranljivih i lekovitih sastojaka. Veoma je cenjena zbog toga i stručnjaci prognoziraju da će u budućnosti biti jedna od najtraženijih vrsta voća.

U lekovite svrhe, od plodova se najčešće pravi kupinovo vino, izuzetno bogato vitaminima i mineralima, koje efikasno pomaže kod anemije jer podiže nivo gvožđa u krvi. Da bi se video pravi rezultat, tokom mesec dana bi svakodnevno trebalo piti 1 dl vina, pola sata pre jela. Osim krvne slike, reguliše i probleme sa varenjem, cirkulacijom, malaksalost, kao i krvni pritisak, jača imunitet i apetit, poboljšava metabolizam.

Zbog obilja gvožđa, kupina je posebno važna u ishrani trudnica, dojilja, dece u pubertetu i osoba u klimakterijumu.

Njeni listovi su prirodno i zdravo sredstvo protiv dijareje, od njih se pravi čaj koji pomaže kod krvarenja želuca, upale creva i hroničnog nadražaja slepog creva. Osim toga, čisti krv, ublažava i leči osip, lišajeve i druge promene na koži, a korisna je i za anemiju. Snižava krvni pritisak, a narodni lekari je preporučuju i kod parodontoze.

(Večernje novosti)