Ukoliko imate problema da zaspite i niste uspeli da nađete prirodan način da se uspevate, probajte magični napitak koji će vas umiriti i pomoći vam da utonete u san.

Napitak sa medom i cimetom

Sastojci:

• 1 šolja mleka
• 1 kašičica meda
• 2 kapi ekstrakta od vanile
• prstohvat mlevenog cimeta

Priprema:
Zagrejte mleko na vrućoj ringli, dok ne počne da peni (oko 3 minuta). Sipajte med i vanilu i dobro promešajte, a zatim poprskajte mlevenim cimetom.

Mnogo je razloga zašto Japanci rado spavaju na podu. Nije to samo zbog tradicije, već i zbog pozitivnih efekata na organizam.

Spavanje na tvrdoj i ravnoj površini predstavlja blagodet za naša leđa i pomaže da se oslobodimo bola koji možda imamo godinama. Istina, spavanje na mekom dušeku je udobnije, ali na tvrdoj podlozi kičma je u ravnom položaju i na taj način se sprečava nepravilan položaj tela.

Ukoliko pravilno spavate, biće vam lakše da uspravno držite leđa tokom dana, jer kada nemate bol u leđima, nećete biti pogrbljeni. Takođe je dobro i za cirkulaciju krvi jer se tada naša težina ravnomerno raspoređuje i manji je pritisak na različite delove tela. Spavanje u prirodnom položaju može sprečiti utrnulost i trnce uzrokovane lošom cirkulacijom.

Recimo, ako ste u toku noći sklupčani na boku, krv cirkuliše, a zatim se vraća u vaše srce, uzrokujući razne zdravstvene probleme poput krvnih ugrušaka i proširenih vena.

Većina ljudi vidi plakanje kao znak emotivne slabosti. Međutim, suočavanje sa svojim emocijama zahteva mnogo snage u obliku lične ranjivosti.

Suze su znak da je u vama snaga, suze donose oslobođenje, suze su velika sila.

Plakanje oslobađa stresa

Poznato je da plakanje ima i fizički i mentalni uticaj čišćenja. Suze pomažu telu da se oslobodi od hormona stresa koji je poznat kao kortizol. Naučnici su ustanovili da plakanje zaista ima zdravstvene koristi. Ponekad se u njima krije lek.

Kada ste napeti i pod stresom, plakanje može značajno da vam pomogne. Suze deluju opuštajuće i poput leka koji će vas smiriti. Prema istraživanju, plač aktivira parasimpatički nervni sistem, koji kada se aktivira, deluje umirujuće na mozak.

Visok krvni pritisak

Visoki krvni pritisak može da dovede do nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema poput moždanog udara, srčanog udara, demencije, pa čak i problema sa bubrezima, ali plakanje pozitivno utiče na krvni pritisak, umiruje puls i drži ga pod kontrolom.

Akumulacija toksina

Suze koje teku iz očiju dok plačete mogu da očiste nečistoće, poput dima i prašine. Takođe, one ispiraju toksine koji se zbog stresa nakupljaju u telu, što pomaže u povećanju kortizola u telu, a rezultira boljim raspoloženjem.

Promena raspoloženja

Promene raspoloženja se događaju iz različitih razloga, a jedan je nakupljanje mangana u telu. Kad plačemo, taj višak mangana odlazi iz tela zajedno sa suzama. To smanjuje njegovu koncentraciju u telu i kao rezultat, čini nas mirnim.

Fizička bol

Znate da kada osećate fizički bol, ponekad nesvesno pustite po koju suzu. Upravo na taj način se umanjuje osećaj bola. Istraživanje je pokazalo da se plakanjem oslobađa oksitocin, poznatiji kao hormon ljubavi i endorfin, hormon sreće. Navedeni hormoni čine da se ljudi osećaju dobro, a mogu olakšati i fizičku i emocionalnu bol.

Samo 100 grama malina dnevno obezbeđuje polovinu dnevne doze vitamina C.

Zahvaljujući obilju ovog značajnog nutrijenta, malina je voće koje je direktno odgovorno za očuvanje vitke linije i jak imunitet. Sa aspekta zdravlja značajna je i činjenica da je ovo voće izuzetno bogato antioksidansima, tako da štiti od brojnih oblika raka.

Malinu u svetu voća izdvaja i činjenica da mogu da je jedu čak i dijabetičari, naravno u manjoj količini.

Osim što je niskokalorična pa se preporučuje u mnogim dijetama, malina obiluje vlaknima koje čuvaju srce i poboljšavaju probavu. Vlakna koja se u njoj nalaze odlična su za pravilnu funkciju creva i “pročišćavanje” krvnih sudova.

Ako želite zdravu i lepu kosu i kožu, treba da imate makar jedan obrok od malina dnevno. Takođe, ovo voće se nalazi u mnogim kremama za hidrataciju. Malina podstiče proizvodnju kolagena i ublažava bore.

Za one koji ovih dana su u kućnoj izolaciji i imaju blago povišenu temperaturu, malina je pravi lek, bilo da se jede sveža ili da se od nje napravi sok.

List od maline može da se koristi da se napravi čaj. On pomaže u slučaju menstrualnih, ali i stomačnih tegoba. Za pripremu čaja jednu kašiku lista maline prelijte sa 2,5 decilitara vode.

Polazak u školu predstavlja prekretnicu u životu, rastu i razvoju svakog mališana. Vreme nekada predviđeno za igru, sada dele na vreme za sedenje, učenje, domaće zadatke i boravak u školi, od njih se mnogo očekuje i, pored školske torbe, veliki broj obaveza padne na mala leđa.

Sedenje predstavlja aktivnost koju prvaci sve češće praktikuju i sasvim je logično da pronalaze način da to sebi olakšaju. Sedenje na visokoj ili niskoj stolici, sa jednim laktom na stolu, sa prekrštenim nogama ili brada naslonjena na prekrštene ruke samo su neki od primera kreativnosti mališana. Ovakvi položaji, ako se zauzimaju duži vremenski period i ponavljaju u vidu obrasca, mogu da uzrokuju bolove, loše držanje tela, slabost muskulature i deformitete kičmenog stuba.

Osim što nepovoljno utiču na koncentraciju i pažnju deteta, doprinose razvoju loših životnih navika i ometaju pravilan rast i razvoj. Ukoliko neko iz porodice ima urođene deformitete kičmenog stuba ili druge bolesti kostiju mišića i zglobova potreban je dodatni oprez, korekcija i praćenje navika mališana.

Kako da to sprečite?

Prilagodite im radni prostor, motivišite ih i aktivirajte. Stolica treba da je odgovarajuće visine, oba lakta na stolu i leđa ispravljena. Radni prostor treba da je osvetljen prirodnim svetlom i dopunjen veštačkim, da bude dovoljno zanimljiv ali ipak funkcionalan i stimulativan za učenje. U skladu sa mogućnostima, nabavite im rotacionu stolicu kako bi češće menjali položaj, a s vremena na vreme im stolicu zamenite pilates loptom i sedenje učinite zanimljivijim (ali i malo zahtevnijim).

Školska torba je u proseku teška od 4,5 do 6,5 kilograma i varira u veličini. Ova težina se tokom godina ne menja mnogo, ali ako uporedimo jednog osmaka i jednog đaka prvaka – jasno je kome to teže pada.

Ukoliko Vaše dete ne ide u školu u kojoj imaju ormariće i poseban komplet knjiga za školu, pa je neophodno da svoje knjige i sveske nosi u školskoj torbi, pokušajte da mu olakšate time što ćete je pažljivo odabrati, naučiti ga da izbaci suvišne stvari i spakuje je na odgovarajući način.

Kako odabrati školsku torbu?

Računica je sledeća: masa torbe trebala bi da iznosi najviše 15 odsto telesne mase Vašeg deteta. Ukoliko se previše optereti, kičmeni stub đaka prvaka nekada nije u mogućnosti da se izbori s pritiskom i nema adekvatnu podršku muskulature, a većina dece tog uzrasta već ima loše držanje tela, pa nošenje tereta od par kilograma ne ide u prilog dobre posture.

Pored toga što treba da odaberete školsku torbu koja je odgovarajuće boje ili ima sliku određenog crtanog junaka, bilo bi dobro da:

- ima široke, mekane bretele;
- ne od kože, već od laganog i izdržljivog materijala;
- ima ojačanje na leđima i pojas koji se kopča oko struka;
- bude odgovarajuće veličine, tako da dno ne ide ispod struka, a gornji deo ne ide iznad linije ramena;
- ima više pregrada, kako bi sadržaj bio dobro raspoređen.

Rizik za razvoj deformiteta kičmenog stuba predstavljaju:

- preteška ili loše spakovana školska torba;
- nošenje školske torbe na jednom ramenu;
- nošenje školske torbe u jednoj ruci;
- neadekvatan radni prostor i radna stolica;
- fizička neaktivnost.

Kako pravilno spakovati torbu?

Na poleđini torbe pakovati veće knjige i sveske, a one lakše i manje slagati napred. Školski pribor treba da je od što lakšeg materijala i sve ono što se ne upotrebljava taj dan – ne treba da stoji u torbi. Patike i oprema za fizičko ne treba da stoje u torbi, nego u posebnoj kesi, kao i blok za crtanje i bojice. Ručak i užina takođe mogu da se nose u posebnoj vrećici ili u torbi, ako nemaju preveliku masu.

Ako se Vaš đak prvak žali na bolove u ramenima, glavobolje, trnjenje u rukama, zamor i primećujete da nije koncentrisan, ne prati nastavu ili ne može dugo da obavlja određenu aktivnost, možda biste trebali da obratite pažnju na njegovo držanje, način sedenja, nošenja torbe, kao i na pojavu bilo kakvih deformiteta stopala, kolena, kukova ili kičmenog stuba. Posmatrajte ih, motivišite i potrudite se da se bave nekom fizičkom aktivnošću, kako bi se prevenirala većina poremećaja koji se javljaju u ovom uzrastu.

Vaše je da im omogućite da pravilno rastu i razvijaju se, a najveća vam je obaveza da, zajedno sa njima, uživate u čitavom procesu sazrevanja.

(Autor teksta: MSc Tatjana Salamon)

Mnogi dan započinju tako što prvo piju kafu, a onda rade sve ostalo. Možda baš i nije pametno ispijati ovaj napitak pre nego što nešto “stavite u stomak”.

Dok jedni vole da spavaju u potpunom mraku, drugi ostavljaju bar lampu uključenu tokom noći. Evo zašto nije dobro da spavate u osvetljenoj sobi.

Spavanje u osvetljenoj sobi može da dovede do razvoja dijabetesa tipa 2, pokazalo je novo istraživanje.

Nakon što su samo jednu noć proveli u osvetljenoj sobi, ljudi su imali veću insulinsku rezistenciju, otkrili su američki naučnici.

Insulinska rezistencija je smanjena sposobnost ćelija da reaguju na hormon koji transportuje glukozu do krvotoka i povezan je sa dijabetesom tipa 2.

Neka ranija istraživanja su pokazala da izloženost svetlu tokom noći potiskuje proizvodnju hormona melatonina koji je važan za spavanje, a koji ima ulogu i u održavanju nivoa šećera u krvi. Melatonin se proizvodi u mozgu kao odgovor na tamu i reguliše cikluse spavanja i buđenja.

Kod miliona širom sveta svake godine se dijagnostikuje dijabetes, a u skoro 90 odsto slučajeva je reč o tipu 2.

Izloženost svetlu utiče na insulinsku rezistenciju

“Naša otkrića pokazuju da samo jedna noć izloženosti svetlu tokom spavanja utiče na insulinsku rezistenciju. Izloženost svetlu tokom spavanja ometa san, a ovo istraživanje pokazuje da ima i potencijal da utiče na metabolizam”, kaže vodeći autor studije dr Ajvi Čong Mejson.

Ova otkrića su veoma važna s obzirom na raširenost upotrebe veštačkog osvetljenja, ističe dr Mejson, i dodaje da su dalja istraživanja potrebna kako bi se utvrdilo koliko su dugotrajne posledice koje izloženost svetlu ostavlja.

Zimski sportovi nisu samo zabavni, već su prava prilika da sagorimo višak kalorija. Telo zimi sagoreva više masti kako bi proizvelo energiju neophodnu da se zagrejemo. Kako bismo iskoristili prednosti zime, treba da nam bude taman toliko hladno da drhtimo, ali ne previše, jer je dobro da puls bude ubrzan.

Proces ćemo pokrenuti ako šetamo umereno obučeni, ali možemo se “baciti” i na ozbiljnije sportove.

Skijanje u proseku sagoreva o 400 kalorija za sat, ali u to nije uključeno vreme provedeno na žičari, pa uračunajte i to pre nego što se častite parčetom torte.

Sankanje je zabavno i troši kalorije, ne samo dok se penjemo uz stazu, već i zato što smo blizu snegu, pa se telo dodatno bori da sačuva toplotu. Klizanje će sagoreti 400 kalorija, dok, primera radi, sportisti koji se takmiče u brzom klizanju potroše neverovatnih 950 kalorija.

Za koji god sport da se odlučite, ne zaboravite da pijete vodu, jer zimi teže primećujemo znake dehidratacije, što ne znači da ona nije prisutna.

Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da vakcine dolaze iz zapadne Evrope i da se svaka vakcina konteroliše u laboratoriji.

“Imamo nacionalno telo koje dodatno proverava sve i stoji iza odluka”, objasnio je Zelić.

On je naveo da su vakcine nekog proizvođača istog sastava i kvaliteta za sva tržišta i da nema bojazni da su one koje dolaze na naše tržište lošijeg kvaliteta.

Zelić je rekao i da Nacionalni centar za praćenje neželjenih reakcija na vakcine ima podatke o reakcijama i da nijedna nije bila zabrinjavajuća.

“Radi se o blagim i očekivanim reakcijama, to su crvenilo, visoka temperatura, otok, ništa što bi izazvalo zabrinutost”, napomenuo je Zelić.

U Srbiji bez Kosova registrovano je devet slučajeva obolevanja od malih boginja.

Na Kosovu je za samo nedelju dana obolelo više od dve stotine ljudi, a epidemija je odnela dva života.

Epidemija malih boginja vlada u Rumuniji i Makedoniji, u Italiji se beleži povećan broj obolelih.

Nadležni u Srbiji tvrde da još nema razloga za paniku, ali za oprez da.

U našim domovima zdravlja ima svih vakcina, pa i MMR koja štiti od malih boginja, a koju prema statistici, roditelji i najčešće odbijaju da daju deci. Zbog toga je obuhvat vakcinisanih nikad manji i zabrnjavajući.

U prvih devet meseci u Beogradu je vakcinisano tek 45 odsto dece, u Nišu 59 odsto. Smanjen je obuhvat vakcinisane dece i u drugim većim gradovima.

Za kolektivni imunitet neophodno je da više od 95 odsto stanovništva bude vakcinisano.

Vanredna imunizacija se još ne sprovodi, ali je počela vakcinacija nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece u srpskim enklavama na Kosovu, kao i na jugu Srbije.

Ukusan i hranljiv kakao osim što može da utiče na snižavanje krvnog pritiska i jačanje krvnih sudova, može da smanji “loš” holesterol (LDL) i da poveća dobar (HDL).

Za to su zaslužni flavonoidi koje kakao sadrži u izobilju, a koji su istovremeno značajni i za smanjenje faktora rizika za dijabetes.

Kakao bi trebalo da se pije topao. Pomešajte šolju mleka, dve kašike kakaoa u prahu, jednu kašiku meda, jednu kašičicu ekstrakta vanile i prstohvat soli. Mešajte na tihoj vatri dok napitak ne postane penušav. A potom, uživajte!