Da li ste znali da odgovornost za to što smo u stanju da “onjušimo” i upamtimo skoro 10.000 različitih mirisa leži na – 1000 gena? Do ovog saznanja došli su Ričard Aksel sa Kolumbijskog univerziteta u NJujorku i Linda Bak iz Centra za istraživanje raka Fred Hačinson u Sijetlu.

Kako starimo, naše čulo mirisa slabi, što se već primećuje posle 65. godine, da bi posle 80. taj gubitak bio vrlo izražen.

Mirisi mogu da nas umire, učine radosnim ili tužnim. Iako je naše čulo mirisa najprimitivnije, jer se aktivira trenutno, pa tako samo sat posle rođenja beba po mirisu može da prepozna majčine bradavice, ono je i neverovatno složeno.

Miris čuva život. Zahvaljujući njemu, možemo da sačuvamo goli život, jer ćemo osetiti miris plina koji curi ili mesa koje je pokvareno. Ponekad je gubitak čula mirisa i simptom nekih bolesti, kao što su Alchajmerova ili multipla skleroza. Zato ga nikada ne potcenjujte, već ga sledite.

“To spada u sociobiološke razloge izbora partnera”, kaže Hercova. Mirisi mogu da budu poseban signal koji saopštava ženi da su geni nekog muškarca dovoljno slični u pogledu kompatibilnosti, ali i dovoljno različiti da se obezbedi zdravo potomstvo.

Stručnjaci savetuju ženama da im ono bude vodič i pri izboru bračnog partnera, pa tako dr Rejčel Herc sa Univerziteta Braun tvrdi da pripadnice nežnijeg pola po mirisu mogu da prepoznaju poželjnog oca svog deteta.

Nutella je jedan od najomiljenijih namaza širom sveta, a u nekim zemljama nastale su ozbiljne rasprave, kada je njen naziv u pitanju.

Tim koji je proizveo, odlučio je da konačno stavi tačku o pravilnom izgovoru popularnog namaza.

Sproveli su anketu, kako bi proverili da li je pravilno izgovaraju.

Čak 88 posto Britanaca pogrešno izgovara ime namaza, a 78 posto od toga govori “NUT-ella”, a samo 12 posto ispravno – “NOU-tella”. Šest posto njih misli da se izgovara “NEW-tella”, dok je tri posto ispitanika priznalo da ne znaju kako se izgovara.

Tim stručnjaka koji je proizveo Nutellu, stavio je tačku na raspravu rekavši da je naglasak na prva dva slova.

Složićete se da većina ljudi voli da uživa uz čašu dobrog vina. Ali šta je sa polifenolima?

Ovaj izraz se najčešće povezuje s vinima, čajevima, nezrelim voćem i ostalim (pomalo gorkim) namirnicama i napicima. Ali šta su zapravo polifenoli?

To su fenolni spojevi koje možete pronaći u određenim biljkama i algama, a stvaraju suvi, gorak ukus u našim ustima. U istoriji su se koristili za sušenje životinjskih krzna, a danas su ipak najpoznatiji zbog učinka koji imaju na hranu i piće.

Kada se polifenoli nađu u vašim ustima, spajaju se s proteinima u pljuvačkoj i sprečavaju ih da obavljaju svoju funkciju – održavaju vaša usta “podmazanim” kako biste lakše gutali hranu koju konzumirate.

Namirnice koje će izazvati ovaj “suvi” osećaj u vašim ustima su vino, određeni čajevi, kafa, grejp, bobičasto voće, tamna čokolada, grožđe i zelene banane.

Ali, kada se pravilno balansiraju, polifenoli mogu potpuno obogatiti vaše obroke.

Samo u jedom danu Napolitanci su naručili i pojeli 60 hiljada pica, nakon sto je italijanska vlada, u okviru popuštanja mera zabrane zbog epidemije odobrila da picerije mogu da dostavljaju jelo na kućnu adresu.

Narudžbina je bilo toliko da su picerije morale da prave listu čekanja, a najtraženije su bile pica Margarita i Marinara, koje su i najjednostavnije po sastavu.

Impresivan rezultat, čak i za Napolitance, utoliko više, što je radilo između 30 i 40 posto ukupnog broja picerija u gradu, pekle su samo one koje su uspele na vreme da dezinfikuju radni prostor, posle odluke da je rad picerija ponovo dozvoljen.

Iz Napulja je stigla i vest da je lokalni vlasnik picerije Eriko Porcijo pokrenuo humanitarnu akciju pod nazivom “Jedna korona pica”. Cilj akcije je da se svaki dan isporuči najmanje 50 pica pojedincima ili porodicama koje nemaju para.

Pica, jedno od najpoznatijih svetskih brzih jela, bila je jelo siromašnih u južnoj italijanskoj pokrajini Kampanja.

Prema nekim istoričarima, pica je rođena još u vreme antičkog Rima, kada su vojnicima koji su ratovali za carstvo, davali brašno i još neke namirnice, a oni su morali sami da se snađu kako da od toga što dobiju naprave jelo.

Testo pice bilo je za njih zamena za posudu, tanjir iz kojeg su jeli. Svetsku slavu pica je stekla u Americi, osamdesetih godina, gde su počeli da je prave i prodaju siromašni italijanski emigranti.

Osamdesetih godina “kao slavna”, pica se vratila u domovinu.

Picerije su postale omiljeno mesto porodičnog izlaska na ručak, i od prvih najjednostavnijih i po sastojcima najsiromašnijih, lista pica se proširila na više od stotinu.

Gotovo svaka italijanska regija ima neku svoju, posebnu picu.

To je jelo koje se jede gotovo svugde u svetu, ali dobri poznavaoci tvrde da onome ko jednom okusi picu u Napulju, više nijedna neće biti dovoljno dobra ni ukusna. Specifičnost joj daje testo, koje mora biti u isto vreme tanko, hrskavo, ali ne i tvrdo, a sastojci samo dodaju ili oduzimaju ukus i kvalitet ovom jelu.

Astronomi Američke svemirske agencije (NASA) otkrili su novu planetu roze boje. Prema pisanju lista “Nešenel post”, novootkrivena planeta GJ 504b je Jupiterove veličine, ali ima četiri puta veću masu.

Reč je o dosad najlakšoj egzoplaneti koju su astronomi otkrili direktno snimajući duboki svemir. Za njeno otkriće zaslužni su međunarodna ekipa astronoma i teleskop Subaru, smešten na Havajima.

Udaljena 57 svetlosnih godina od Zemlje (oko 57.000 milijardi kilometara), nalazi se u sazvežđu Device i orbituje oko zvezde GJ 504, slične našem suncu.

“Kada bismo mogli da otputujemo do ove džinovske planete, videli bismo užareni svet boje tamnog trešnjinog cveta”, navodi Majkl Mekelvin, član NASA tima koji je otkrio egzoplanetu.

Boja planete je rezultat toplote koja sa nje isijava. Temperatrure na njenoj površini dostižu preko 230 stepeni Celzijusa, mada je udaljenost između nje i njene zvezde oko 44 puta veća nego između Zemlje i Sunca. Upravo ta činjenica dovodi u pitanje postojeći model nastanka džinovskih planeta.

(B92)

Vrelog avgusta 1963. godine kompanija Philips predstavila je svoj novi proizvod, audio-kasetu, izum koji je obeležio živote generacija narednih nekoliko decenija i koji ovog meseca proslavlja pedeseti rođendan.

“To je bilo veliko iznenađenje na tržištu”, priseća se danas osamdesetsedmogodišnji Lu Otens koji važi za tvorca audio-kasete.

“Audio kasete su bile tako male u poređenju sa ostalim sličnim uređajima pa su za tren postale prava senzacija”, navodi Otens u razgovoru za magazin Time.

Audio-kasete su u drugoj polovini dvadesetog veka doživele pravi bum, ponajviše u muzičkoj industriji, a brojne generacije odrastale su uz kasetofone i premotavanje svojih omiljenih kaseta.

Ove kasete sastoje se od dve simetrične plastične površine, zalepljenje ili prišrafljene, sa istovetnim razmakom za pokretljive koturove prebacivanja dugačke trake. Ram kasete je standardizovan po dužini od 10 cm, širini 6,5 cm i debljini od 2 centimetra.
Kasete su dodatnu popularnost stekle sa razvijanjem sistema snimanja i presnimavanja, jer je, što danas zvuči možda neverovatno, postalo moguće da pojedinci sami kreiraju svoje kompilacije, razmenjuju ih sa drugima ili ih uz simboličan odabir pesama poklanjaju drugima.

Dolaskom CD-ova a potom i formata kao što je mp3, kasete su polako pale u zaborav. Danas audio-kasete preživljavaju najviše u svetu kolekcionara i onih koji sa nostalgijom gledaju unazad. Britanski Daily Telegraph nedavno je zvuk premotavanja audio-kasete uvrstio na listu zvukova koji nam danas nedostaju.

(B92)

Verovali ili ne, ovo nije scena iz nekog apokaliptičnog filma, već fotografije unutrašnjosti zgrade u ruskom gradu gde temperatura danima nije rasla iznad minus 59 stepeni Celzijusa.

Portal English Russia objavio je fotografije unutrašnjosti jedne zgrade u gradu Karaganda.

Mi se žalimo kad moramo da čistimo ispred zgrade, a zamislite da morate da stružete i led sa zidova u unutrašnjosti zgrade.

Da ovo nije neka fotomontaža dokaz je i ovaj video, gde se jasno vidi da u je nižim delovima zgrade kao u zamrzivaču. Valjda tu prozori slabije dihtuju.

Pogledajte:

(Mondo)

Čokoladno “čudovište na štapiću” napravljeno u Kaliforniji, zvanično je ušlo u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća lizalica na svetu. Ova džinovska poslastica je visoka skoro dva metra i teška čak 3,2 tone.

Najveća lizalica na svetu napravljena je u poslastičarnici “Siz kendiz” (See’s Candies) u Burlingejmu, u SAD, i teška je 3,2 tone! Prethodni rekord je iznosio 2,9 tona.

Uručenje Ginisovog sertifikata

Ginisova knjiga rekorda priznala je ovu džinovsku poslasticu kao najveću lizalicu na svetu, ponosno je saopštio “Siz kendiz”.

Otac Sare Brejm nije ni slutio da će svojom kamerom zabeležiti trenutak kada je njegova ćerka iz vode izvukla ogromnu ajkulu tokom jednog običnog kišnog dana na Mirtl Biču u Kaliforniji.

Video snimak prikazuje trenutak kada je zaprepašćena Sara ugledala ajkulu koja je iznenada iskočila iz vode u trenutku kada je devojka počela da namotava najlon i da izvlači ribu koju je prethodno upecala iz vode.

Video je postavljen na YouTube-u pre tri dana i već ga je pogledalo više od 4 miliona ljudi.

Pogledajte video Sarinog pecanja:

Narandžasto-beli mačak Meo uspeo je da se ugoji toliko da teži 20 kilograma. Njegov vlasnik ga je ostavio u prihvatilištu “Santa Fe” gde će ga “vratiti u formu”.

Meov vlasnik ima 87 godina, i više nije mogao da vodi računa o njemu, pa ga je ostavio u prihvatilištu u Nju Meksiku.

Meo je dat u hraniteljsku porodicu, i biće na specijalnoj dijeti. Moraće da izgubi oko 5 kilograma da bi ga dali na usvajanje.

Pogledajte video: