Samo u jedom danu Napolitanci su naručili i pojeli 60 hiljada pica, nakon sto je italijanska vlada, u okviru popuštanja mera zabrane zbog epidemije odobrila da picerije mogu da dostavljaju jelo na kućnu adresu.

Narudžbina je bilo toliko da su picerije morale da prave listu čekanja, a najtraženije su bile pica Margarita i Marinara, koje su i najjednostavnije po sastavu.

Impresivan rezultat, čak i za Napolitance, utoliko više, što je radilo između 30 i 40 posto ukupnog broja picerija u gradu, pekle su samo one koje su uspele na vreme da dezinfikuju radni prostor, posle odluke da je rad picerija ponovo dozvoljen.

Iz Napulja je stigla i vest da je lokalni vlasnik picerije Eriko Porcijo pokrenuo humanitarnu akciju pod nazivom “Jedna korona pica”. Cilj akcije je da se svaki dan isporuči najmanje 50 pica pojedincima ili porodicama koje nemaju para.

Pica, jedno od najpoznatijih svetskih brzih jela, bila je jelo siromašnih u južnoj italijanskoj pokrajini Kampanja.

Prema nekim istoričarima, pica je rođena još u vreme antičkog Rima, kada su vojnicima koji su ratovali za carstvo, davali brašno i još neke namirnice, a oni su morali sami da se snađu kako da od toga što dobiju naprave jelo.

Testo pice bilo je za njih zamena za posudu, tanjir iz kojeg su jeli. Svetsku slavu pica je stekla u Americi, osamdesetih godina, gde su počeli da je prave i prodaju siromašni italijanski emigranti.

Osamdesetih godina “kao slavna”, pica se vratila u domovinu.

Picerije su postale omiljeno mesto porodičnog izlaska na ručak, i od prvih najjednostavnijih i po sastojcima najsiromašnijih, lista pica se proširila na više od stotinu.

Gotovo svaka italijanska regija ima neku svoju, posebnu picu.

To je jelo koje se jede gotovo svugde u svetu, ali dobri poznavaoci tvrde da onome ko jednom okusi picu u Napulju, više nijedna neće biti dovoljno dobra ni ukusna. Specifičnost joj daje testo, koje mora biti u isto vreme tanko, hrskavo, ali ne i tvrdo, a sastojci samo dodaju ili oduzimaju ukus i kvalitet ovom jelu.

Vrelog avgusta 1963. godine kompanija Philips predstavila je svoj novi proizvod, audio-kasetu, izum koji je obeležio živote generacija narednih nekoliko decenija i koji ovog meseca proslavlja pedeseti rođendan.

“To je bilo veliko iznenađenje na tržištu”, priseća se danas osamdesetsedmogodišnji Lu Otens koji važi za tvorca audio-kasete.

“Audio kasete su bile tako male u poređenju sa ostalim sličnim uređajima pa su za tren postale prava senzacija”, navodi Otens u razgovoru za magazin Time.

Audio-kasete su u drugoj polovini dvadesetog veka doživele pravi bum, ponajviše u muzičkoj industriji, a brojne generacije odrastale su uz kasetofone i premotavanje svojih omiljenih kaseta.

Ove kasete sastoje se od dve simetrične plastične površine, zalepljenje ili prišrafljene, sa istovetnim razmakom za pokretljive koturove prebacivanja dugačke trake. Ram kasete je standardizovan po dužini od 10 cm, širini 6,5 cm i debljini od 2 centimetra.
Kasete su dodatnu popularnost stekle sa razvijanjem sistema snimanja i presnimavanja, jer je, što danas zvuči možda neverovatno, postalo moguće da pojedinci sami kreiraju svoje kompilacije, razmenjuju ih sa drugima ili ih uz simboličan odabir pesama poklanjaju drugima.

Dolaskom CD-ova a potom i formata kao što je mp3, kasete su polako pale u zaborav. Danas audio-kasete preživljavaju najviše u svetu kolekcionara i onih koji sa nostalgijom gledaju unazad. Britanski Daily Telegraph nedavno je zvuk premotavanja audio-kasete uvrstio na listu zvukova koji nam danas nedostaju.

(B92)

Čokoladno “čudovište na štapiću” napravljeno u Kaliforniji, zvanično je ušlo u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća lizalica na svetu. Ova džinovska poslastica je visoka skoro dva metra i teška čak 3,2 tone.

Najveća lizalica na svetu napravljena je u poslastičarnici “Siz kendiz” (See’s Candies) u Burlingejmu, u SAD, i teška je 3,2 tone! Prethodni rekord je iznosio 2,9 tona.

Uručenje Ginisovog sertifikata

Ginisova knjiga rekorda priznala je ovu džinovsku poslasticu kao najveću lizalicu na svetu, ponosno je saopštio “Siz kendiz”.

Otac Sare Brejm nije ni slutio da će svojom kamerom zabeležiti trenutak kada je njegova ćerka iz vode izvukla ogromnu ajkulu tokom jednog običnog kišnog dana na Mirtl Biču u Kaliforniji.

Video snimak prikazuje trenutak kada je zaprepašćena Sara ugledala ajkulu koja je iznenada iskočila iz vode u trenutku kada je devojka počela da namotava najlon i da izvlači ribu koju je prethodno upecala iz vode.

Video je postavljen na YouTube-u pre tri dana i već ga je pogledalo više od 4 miliona ljudi.

Pogledajte video Sarinog pecanja:

Narandžasto-beli mačak Meo uspeo je da se ugoji toliko da teži 20 kilograma. Njegov vlasnik ga je ostavio u prihvatilištu “Santa Fe” gde će ga “vratiti u formu”.

Meov vlasnik ima 87 godina, i više nije mogao da vodi računa o njemu, pa ga je ostavio u prihvatilištu u Nju Meksiku.

Meo je dat u hraniteljsku porodicu, i biće na specijalnoj dijeti. Moraće da izgubi oko 5 kilograma da bi ga dali na usvajanje.

Pogledajte video:

Muzej voštanih figura “Madam Tiso” nada se da će privući više posetilaca pošto je juče u svoju postavku uvrstio statue u vosku vojvode i vojvotkinje od Kembridža, Vilijama i Ketrin.

Voštane figure princa Vilijama i Kejt Midlton u muzeju "Madam Tiso"

Princ Vilijam i njegova supruga Ketrin prikazani su u odeći i položaju u trenutku kada su objavili veridbu 2010. godine. Figura princa Vilijama je već bila tu, a sada je postavljena Kejtina.

Par se venčao prošle godine na ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji.

Kada se sledeći put prijateljima budete požalili na težak posao, antipatične kolege ili napornog šefa, setite se ovih ljudi.

“National Geographic” vam predstavlja 10 najtežih poslova na svetu koji mogu biti opasni po život.

Tunolovac

Jedna od važnih, a manje poznatih činjenica o lovu na tune, jeste da ovi ribari imaju najveću stopu smrtnosti na radnom mestu.

Spasilac u obalskoj straži

Za spasioce u obalskoj straži uzbudljivi dani su normalan deo posla. Pripadnici obalske straže svakodnevno rizikuju život da bi spasavali druge.

Radnik na naftnoj bušotini

Vađenje nafte i gasa na platformama u moru jedan je od najtežih i najopasnijih poslova. Radi se 12 sati dnevno, sa materijalima velike zapaljivosti, a obala je udaljena stotinama kilometara.

Deminer

Kao što možete i da pretpostavite, svaki posao vezan za mine lako može biti smrtonosan. Od 1996. do 2002. poginulo je najmanje 500 stručnjaka za razminiranje.

Električar koji iz helikoptera radi na dalekovodima

Ovo je visokospecijalizovan posao i malo je onih koji su prošli neophodnu obuku. Koliko god ludo zvučalo, najveći deo posla na dalekovodima visokog napona ovi ljudi obavljaju goloruki i upravo zbog toga je njihov posao tako rizičan.

Perač prozora na oblakoderima

Mada mnogi smatraju da je pranje prozora nekvalifikovan posao, u ovoj varijanti je prilično opasan i zahteva vladanje specijalnim veštinama.

Vatrogasac

Spasavanje ljudi iz zapaljenih zgrada je plemenit posao. Vatrogasci se svakodnevno suočavaju sa izuzetnim opasnostima. Mada su odlično obučeni za sve vrste nepredviđenih situacija, rizik od povrede i pogibije je ipak veliki.

Miner

Posao minera u rudnicima uglja jedan je od najopasnijih koji postoje. Svake godine širom sveta na poslu pogine između 50 i 60 minera. Pored opasnosti od eksplozije i urušavanja, mineri se suočavaju i sa nevidljivim opasnostima, kao što su otrovni gasovi metan i ugljen-monoksid.

Drvoseča

Seča drva je jedan od najopasnijih poslova. Drvoseče rade na velikim visinama i neravnom terenu, sa motornim testerama i mašinama za transport stabala, koje su veoma opasne čak i kada se pravilno koriste. U 2008. u ovoj profesiji je na 100.000 radnika bilo 116 poginulih.

(Blic)

U jednom od najvećih gradova na svetu Njujorku otkrivena je nova vrsta žabe, prenosi “Njujork tajms”.

Radi se o žabi koja pripada rodu leopard žaba. Nove vrste životinja se danas uglavnom otkrivaju u nedostupnim zabačenim predelima, gde se skrivaju u šumama, pećinama, vodi, a ova žaba je, iako već dugo živi u metropoli, do sada ostala neregistrovana. Nju su naučnici mešali sa južnom leoprad žabom, na koju veoma liči.

Naučnik Džeremi Fajnberg sa Ratgers univerziteta je primetio neobične zvuke koje ispušta ovaj vodozemac i shvatio da se razlikuju od zvukova koje ispuštaju druge žabe.

On i njegove kolege su uzeli uzorke DNK, a rezultati njihove analize pokazali su da se radi o posebnoj vrsti koja tek treba da dobije ime.

Utvrđeno je da nova vrsta živi na Staten Ajlendu, a pretpostavlja se da živi i u drugim delovima grada Njujorka i njegovoj okolini.

Do sada je registrovano 14 vrsta leopard žabe, koja živi u Severnoj i Centralnoj Americi.

To su srednje velike žabe, maslinasto zelene boje sa tamnim tačkama.

Gradonačelnik drugog po veličini grada u Bugarskoj, sačuvao je tradiciju organizovanja dvonedeljne božićne i novogodišnje zabave u centru grada, a na sceni će preovladavati rok i božićne pesme, saopšteno je iz gradske uprave.

Totev je saglasan i da u centru grada, po tradiciji, budu postavljeni štandovi, ali da se na njima ne prodaje donji veš, majice i odeća, već slatkiši, suveniri, ćevapi i vino.

Nova gradska uprava neće dozvoliti seču jelke, već će ukrasiti drvo ispred opštine.

“BBC” je objavio koje su to zablude o ljudskom mozgu u koje mnogi veruju vez razloga.

1. Ljudi koriste samo deset odsto mozga

Sedamdesetih godina prošlog veka vladala je teorija da čovek koristi samo oko deset odsto mozga, ali sve te teorije pale su u vodu. Nekoliko godina kasnije naučnici su dokazali da čak i jednostavne radnje poput stiskanja šake, iziskuju korištenje više od deset odsto mozga.

2. Leva i desna strana mozga

Mozak je anatomski podeljen na dve polovine – levu i desnu hemisferu, a između njih postoji podela rada, ali razlika nije onakva kakva je predstavljena većini ljudi.

Leva strana mozga prikazana je kao centar logike i racionalnosti, a desna kao središte intuicije i kreativnosti, pa je logično da ako ste logična osoba koristite više levu stranu mozga, a ako ste umetnička duša više koristite desnu. Ovo je mit, jer neki ljudi imaju vizuelno pamćenje, a neki bolje pamte slušajući, i ne razlikuju se po tome koju stranu mozga koriste već po načinu na koji razmišljaju. Osim toga, ove dve strane mozga međusobno komuniciraju i rade simultano.

3. Pun mesec podstiče neobično ponašanje

Sa pojavom punog meseca često se povezuje čudno ponašanje, ludilo, vukodlaci i razne druge neobične stvari. Ali naučnici nisu pronašli povezanost između punog meseca i ljudskog mozga. Događaji poput napada, samoubistava, trovanja i drugih nezgoda nemaju veze sa psihičkim poremećajem i punim mesecom.

4. Slušanje Mocarta će vas učiniti inteligentnijim

Mnogi ljudi veruju da će puštanje klasične muzike deci u najranijem uzrastu, a posebno muzike Amadeusa Mocarta da utiče na njihovu inteligenciju. Iako ovo nikada nije dokazano, postoji tračak istine u mitu. Tokom 1993. godine naučnici su napravili mali test, ali njihov zaključak je bio da su deca koja su slušala muziku imala više poena iz razloga što muzika, bilo koja, podstiče mozak na rad.