Britanski istraživači su u najnovijoj analizi primetili doslednu povezanost visokog i niskog psihičkog blagostanja pojedinaca sa količinom konzumiranog voća i povrća, piše portal Vitamini.

U istraživanju su korišćeni podaci oko 14.000 ispitanika starijih od 16 godina, koji su na temelju rezultata vorvik – edinburške skale bili podeljeni u kategorije visokog, srednjeg i niskog psihičkog blagostanja.

Analizom je utvrđeno da što ispitanici jeli više voća i povrća, to je verovatnoća niskog mentalnog blagostanja bila manja.

Među ispitanicima visokog psihičkog blagostanja, samo je sedam odsto unosilo manje od jednog serviranja voća i povrća na dan, a najveći deo, njih 34 odsto, dnevno je unosilo preporučenih pet ili više porcija.

Visok unos voća i povrća i niska konzumacija duvanskih proizvoda pokazala se čvrsto povezanom s poželjnim psihičkim stanjem.

S druge strane, stručnjaci su za unos alkohola i gojaznost uočili vezu s niskim psihičkim blagostanjem.

(Večernje novosti)

Tikvice su jedna od najčešće korišćenih letnjih namirnica. Odlično se slažu s nizom ukusa i začina, poput bosiljka i ruzmarina, a od njih možete da napravite glavno jelo, prilog, salatu ili da ih čak koristite umesto testa u vegetarijanskim specijalitetima.

Poznate i kao letnja superhrana, tikvice sadrže više od trećine preporučene dnevne količine vitamina C. Ovaj antioksidans štiti oči od one vrste oksidativnog oštećenja koje uzrokuje bolesti očiju poput katarakte.

Osim toga, ovo zeleno povrće sadrži beta karoten, a brojna istraživanja potvrdila su kako ishrana obogaćena beta karotenom smanjuje rizik od kancerogenih obolenja i od bolesti koronarnih arterija.

Vitamin C u tikvici štiti od raka i srčanih bolesti i pomaže telu u odbrani od virusnih infekcija, dok kalijum održava normalnu ravnotežu telesnih tečnosti, normalni krvni pritisak i rad srca.

Letnje tikvice su mekše i kremastije od onih koje dozrevaju zimi, a njihov blagi ukus odlično se slaže s bosiljkom, majčinom dušicom i ruzmarinom.

Mali savet: Kada kupujete tikvice, birajte one manje i čvršće, jer veće znaju da budu vodenaste i pune semenki. Tikvice čistite tako što ih operete ili istrljate mokrom krpom, a jestivi su i cvetovi tikvica.

(B92)

Kupus je dobar za svakoga, a posebno za reumatičare.

• Crveni je bolji od belog

Crveni kupus sadrži više vitamina C od belog, a ima i više antioksidanata, posebno antocijanina, za koji je dokazano da štiti ćelije mozga. Dugotrajna termička obrada smanjuje nutritivnu vrednost ovog povrća, pa zato prilikom kuvanja kupus uvek stavljajte u vruću umesto u hladnu vodu.

• Usporava rad štitnjače

Svež kupus može da izazove nadimanje, pa mu zato dodajte začine kumin ili komorač. Osobe koje imaju problema sa štitnom žlezdom treba da izbegavaju ovo povrće jer sadrži goitrogene, supstance koje usporavaju rad pomenute žlezde i smanjuju apsorpciju joda.

• 40 ml

Ceđenjem 100 gr kupusa dobija se 40 ml lekovitog soka, koji leči čir na želucu i upalu debelog creva.

• 45 %

Žene koje tri puta nedeljno jedu kiseli kupus imaju 45 odsto manje šanse da obole od raka dojke, pokazalo je jedno američko istraživanje.

• 250 ml

Ako ste prehlađeni, pojedite tanjir tople supe od kupusa jer olakšava iskašljavanje i smiruje nadraženost dušnika.

Šta sve kupus sadrži:

- Vodu – 90%
- Belančevine – 1,21%
- Dijetetska vlakna – 2%
- Kalorije – 24

Trešnje malo koga ostavljaju ravnodušnim, a reč je o izuzetno zdravom voću, jer slasni plodovi obiluju korisnim sastojcima.

Trešnje za lepotu

Međutim, najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama. Oni jačaju vezivno tkivo, te sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Aromatični loptasti plodovi, takođe, mogu da spreče nastanak celulita, a skoro je na američkom univerzitetu u Vermontu dokazano da su antocijanidini dobri i protiv upale mišića i grčeva u listovima nogu.

Trešnje su odlične za zdravlje

Osim toga što podstiče dobar izgled, ovo voće, zahvaljujući zaštitnim kiselinama i voćnom šećeru, poboljšava rad želuca, creva i pankreasa, a samim tim i varenje.

Trešnje imaju veliku količinu vitamina C i cinka koji su veoma važni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu za zdravo srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv, piše RTS.

Trešnje izbacuju višak vode iz organizma, rasterećuju srce, krvotok i aktiviraju jetru i bubrege. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga i mogu da spreče nastanak karijesa i probleme sa desnima poput paradontoze

Nije neobično da se smenom godišnjih doba javljaju i propratni fizički simptomi.

Simptome tzv. prolećnog umora kao što su glavobolja, iscrpljenost, pospanost, promene raspoloženja ili pad koncentracije bitno je razlikovati od hroničnih smetnji i poremećaja kao što su hipoglikemija ili kandidijaza.

Ishrana je samo jedan od koraka intervencije, a pozitivno može delovati i svakodnevni boravak na suncu (možemo ga nazvati prirodnim antidepresivom koji deluje i na biosintezu životno važnog vitamina D), kretanje, popodnevni odmor, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom i uspostavljanje dnevnog bioritma (ustajanje i odlazak na počinak u vek u isto vreme).

Organizmu će u proleće posebno dobro doći kratkotrajni post ili dobro osmišljen program detoksikacije, koji uključuje dovoljno svežeg voća i povrća i tečnosti u obliku vode, bistrih supa i sveže ceđenih sokova kao i dodataka ishrani koji služe izlučivanju skupljenih toksina iz organizma.

Pomoć mogu pružiti i biljne mešavine za čišćenje jetre i bubrega, poput maslačka ili korena čička i sleza.

Preporučljivo je jesti hranu niskog glikemijskog indeksa da bi se sprečila nagla hipoglikemija i umor koji je prati. Poželjno je izbaciti beli hleb, testeninu i proizvode od belog pšeničnog brašna, a zameniti ih integralnim, celim žitaricama, koje zbog sadržaja prehrambenih vlakana sporije otpuštaju šećer u krv.

Posebno dobar efekat po organizam imaju špargle, gorko zeleno povrće, artičoke, jagode, avokado i namirnice bogate vitaminom C, poput agruma, raznih voćnih i povrćnih salata.

1. BUNDEVA SA MALO KALORIJA

Bundeva je bogata vlaknima i mineralima, ima visoku koncentraciju vitamina, betakarotena i mali broj kalorija – 33 na 100 grama. Savršena je namirnica za sve koji žele da smršaju. Od nje možete praviti čorbu, pogaču,  rižoto.

2. CIMET SMANJUJE APETIT

Ovaj čudesan začin dodajte svakom obroku. Odgovara i slanim i slatkim jelima, a dolazi u dva oblika – kao štapić i mleveni. Cimet je bogat vlaknima, kalcijumom i gvožđem zbog čega je savršeni prirodan lek koji smanjuje apetit i ubrzava metabolizam.

3. SVINJETINA DAJE OSEĆAJ SITOSTI

Ova vrsta mesa je bogata belančevinama zbog koje duže ostajete siti, a jedna šnicla od 100 grama sadrži 291 kaloriju. Najbolje način pripreme je kuvanje, a izbegavajte pečenje i pohovanje.

4. JAPANSKA JABUKA – IZVOR JODA

Japanska jabuka je odličan izvor joda koji je neophodan za zdrav rad štitne žlezde. Osim toga, ubrzava metabolizam zbog čega je idealna za sve koji žele da smršaju. Kora je bogata vlaknima, karotenoidima, vitaminom C. A 100 grama japanske jabuke sadrži 77 kalorija. Isprobajte je u kombinaciji sa salatama.

SVEŽE NAMIRNICE

Jedite što više svežih namirnica u kojima ima minerala i vitamina. Vitamini A, B6, C i minerali cink, gvožđe, selen su ključni za jačanje imunosistema. U sezoni gripa unosite dodatnu dozu dodataka ishrani, posebno vitamin C.

BELI LUK

Beli luk je poznat po svom antibakterijskom i antivirusnom dejstvu i može da bude odlična prevencija. Dnevno bi trebalo uzeti dva čena sirovog belog luka, a da biste izbegli užasan zadah, isecite čen na sitne komadiće i progutajte sa vodom ili sa biljnim čajem. Posle toga uzmite malo svežeg peršuna.

PEČURKE

Tu su i pečurke za koje je dokazano da povećavaju proizvodnju i aktivnost belih krvnih zrnaca, što vam povećava šanse da se izborite s infekcijama. Iako su i pečurke koje se najčešće koriste kod nas takođe zdrave, preporučuje se da ih zamenite šitake ili maitake vrstom.

CRNI ČAJ

Svoj imunitet ćete ojačati i ako svako jutro započnete šoljicom crnog čaja. Istraživanje sprovedeno na Harvardu je potvrdilo zaceljujuća svojstva ovog napitka. Naime, ljudi koji su pili pet šoljica crnog čaja dnevno u periodu od dve nedelje su u organizmu imali deset puta veću dozu interferona (koji pomaže da se telo izbori protiv nazeba i virusa) od onih koji nisu pili čaj. Istraživači pretpostavljaju da zeleni čaj ima iste efekte.

VEŽBE

Dodatnu snagu vašem imunosistemu daće i redovno vežbanje. Od 30 do 60 minuta dnevno je dovoljno. Otkriveno je da ljudi koji redovno šetaju 12 nedelja imaju upola manje nazeba i upala grla od onih koji su fizički manje aktivni. Pored toga, vežbanje umanuje stres i štetne efekte koje on ima na naš odbrambeni sistem. Procenjeno je da je oko 90 odsto bolesti povezano sa stresom. Ipak, ne preterujte! Previše vežbanja može da ima kontraefekat. Ako vežbate duže od 90 minuta svakodnevno bićete podložniji virusu gripa.

SAN

Dovoljno kvalitetnog sna tokom noći je ključno za punjenje baterija, a samim tim i jačanje imunosistema. Umorno telo nema dovoljno snage da se izbori s infekcijom. Uz osam sati kvalitetnog sna, vaš organizam će biti spreman da se suoči s novim danom.

HIGIJENA

Poslednje, ali možda i najvažnije je da redovno perete ruke toplom vodom i sapunom i da izbegavate da dodirujete usta, nos i oči.

Holandski istraživači

Na samom početku istraživanja, nikome od njih nije prethodno dijagnostikovano srčano oboljenje niti su imali moždani udar.

Tokom 10 godina praćenja, 233 ljudi doživelo je moždani udar. Istraživači kažu da je rizik od pojave moždanog udara bio za 52% niži kod osoba koje su jele puno belog voća i povrća u poređenju sa onima koji nisu.

Svaki zalogaj pomaže

Istraživači su otkrili da je dnevni unos od 25 grama belog voća i povrća bio povezan sa 9% manjim rizikom od moždanog udara (jedna jabuka je teška oko 120 grama).

Jedna jabuka dnevno predstavlja jednostavan način povećanja unosa belog voća i povrća, ali i drugo voće i povrće razvrstano po bojama štiti od hroničnih bolesti, zbog čega je važno da ljudi uzimaju dosta različitih vrsta voća i povrća.

Voće i povrće koje spada u kategoriju bele boje jesu jabuke, kruške, banane, karfiol, krastavac, dok je krompir klasifikovan kao skrob.

Boja ukazuje na prisustvo korisnih fitohemikalija

Boja jestivih delova voća i povrća oslikava prisustvo korisnih fitohemikalija (biljnih jedinjenja), kao što su karotenoidi i flavonoidi.

Istraživači su podeli voće i povrće u četiri grupe: zelena (tamno lisnato povrće, kupus i zelena salata), narandžasto-žuta (uglavnom limunasto voće), crveno-ljubičasta (uglavnom crveno povrće) i bela boja, gde 55% čine različite vrste jabuka i krušaka.

Prethodna istraživanja koja su se bavila zaštitnim efektima voća i povrća bila su fokusirana na njihovu hranljivu vrednost i karakterisitke: jestivi deo biljke, boja, botanička porodica, kao i sposobnost da obezbede antioksidante.

Istraživači smatraju da je ovo istraživanje prvo koje je ispitalo povezanost različitih boja voća i povrća sa rizikom od moždanog udara.

Ipak, oni smatraju da su potrebna dalja istraživanja pre nego što lekari mogu početi da savetuju svoje pacijente da promene navike u ishrani na osnovu ovih nalaza.

Trenutne smernice za voće i povrće

Američke preventivne zdravstvene ustanove trenutno preporučuju da dnevni unos hrane sadrži povrće iz pet podgrupa: tamnozelena, crveno-narandžasta, mahunarke, skrob i drugo povrće.

Heike Versching sa Univerziteta u Minsteru u Nemačkoj smatra da bi, iako je studijska grupa holandskih naučnika izuzetno velika, njihovi rezultati trebalo da se prihvate sa rezervom.

On kaže da su učesnici istraživanja popunili upitnike o tome šta su jeli na osnovu sećanja, što nije pouzdana metoda za prikupljanje i tumačenje podataka.

Versching, međutim, dodaje da ako se rezultati ovog istraživanja ponove, to znači da je došao trenutak za kliničko ispitivanje “jabuka dnevno”.

Alge

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teška oboljenja; u savremeno doba – kancer. Visok sadržaj minerala pomaže pročišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog šećera.

Alge pomažu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.

Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih žitarica i povrćem.

]]> http://tatypolitan.com/lifestyle/alge/feed/ 0 http://tatypolitan.com/lifestyle/zdravlje/4-velike-istine-o-mleku/ http://tatypolitan.com/lifestyle/zdravlje/4-velike-istine-o-mleku/#comments Thu, 11 Aug 2011 09:40:47 +0000 http://www.tatypolitan.com/?p=9490 Mleko smanjuje šećer, povećava energiju, a kalcijum utiče i na brže oslobađanje masti iz organizma.

1. MLEKO SAGOREVA MASNOĆE

Mišljenje: U šestomesečnoj studiji naučnika sa Univerziteta u Tenesiju pokazalo se da su gojazni ljudi koji su pili tri čaše mleka lakše stanjili struk.

2. MLEKO GRADI MIŠIĆE

Mišljenje: Apsolutno tačno. Zapravo to je najbolja hrana za jaku muskulaturu. Mleko je bogato kvalitetnim proteinima.

3. DA LI ZDRAVLJE KRAVA UTIČE NA MLEKO

Mišljenje: To niko ne zna. Mnoge krave koriste antibiotike, ali ne postoje naučni dokazi da one potom “prave” loše mleko. Neki naučnici, ipak, smatraju da ako ljudi piju mleko krava koje koriste određene lekove, oni će postati imuni na te medikamente.

4. MLEKO BEZ MASNOĆE JE ZDRAVIJE OD PUNOMASNOG

Mišljenje: Ovo nije tačno. Danski naučnici su otkrili da osobe koje piju puno masno mleko nemaju više triglicerida od onih koji su odabrali manje masno mleko.