Šljiva potiče iz roda Prunus, kom pripadaju breskva, kajsija, nektarina, višnja i trešnja. Latinski naziv joj je Prunus domestica, a smatra se da poreklo vodi sa obala Kaspijskog mora.

Šljiva se gaji u celom svetu, a najveći proizvođači su Rusija, Kina, SAD i Rumunija. Srbija spada u značajne proizvođače šljiva u svetu. U našim krajevima sveža šljiva može se jesti od maja do oktobra.

Postoji preko 2000 vrsta šljiva nastalih ukrštanjem, šljive raznih veličina, različitih ukusa i raznih boja i nijansi.

Lekoviti i korisni sastojci

Plod šljive sadrži malo kalorija (oko 40), tako da je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik, za čišćenje organizma, ali sadrži i mnoge korisne supstance:

• beta karotin
• biljna vlakna
• biljne masti
• biljne hormone
• vitamine B grupe
• vitamin C
• vitamin E
• vitamin K
• gvožđe
• eterična ulja
• kalijum
• kalcijum
• magnezijum
• mineralne soli
• oksalate
• organske kisline
• fenole
• ugljene hidrate
• celulozu
• šećer (prirodni)

Šljiva u ishrani

Za ishranu se koristi sveža ili sušena šljiva, a ne koštica.

Pored sveže i sušene šljive, preporučujemo i džem, marmeladu, pekmez, slatko, kompot i sok od šljive, jer se mogu koristiti tokom cele godine.

Sušene šljive su izvor korisnih sastojaka, mogu se jesti tokom cele godine, a od njih se pravi i veoma ukusan kompot.

Iako šljivovicu kao alkoholno piće ne preporučujemo za zdravu ishranu, obloge od šljivovice, komovice ili prepečenice pomažu protiv mnogih bolesti i tegoba (povišena temperatura, bolovi u zglobovima, reuma…).

Lekovito dejstvo

Šljiva veoma povoljno deluje na organizam kod sledećih bolesti i tegoba:

• akne
• anemija
• astma
• arteroskleroza
• bolesti zuba i usne šupljine
• bolesti srca i krvnih sudova
• bronhitis
• bubuljice
• gojaznost
• groznica (usled povišene temperature)
• gubitak pamćenja
• depresija
• dijabetes
• ekcem
• zatvor (opstipacija)
• kašalj
• mučnina i povraćanje
• neke vrste raka (prevencija i lečenje)
• nervoza
• pad imuniteta
• povišeni nivo holesterola
• pojava bora na koži
• prehlade i grip
• problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima
• problemi sa zglobovima i kičmom
• problemi sa nervima
• problemi sa crevima i organima za varenje
• problemi sa krvnim pritiskom
• problemi sa metabolizmom
• problemi sa jetrom
• protiv starenja
• razne infekcija
• reumatska oboljenja
• sinuzitis
• stomačna mučnina
• skorbut
• stres
• uganuća i istegnuća
• upale kože i svrab (osip)
• herpes
• hronični umor
• celulit
• šlog

Sveže i sušene šljive i kompot od šljiva mogu se koristiti kao diuretik.

Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u žuči trebalo bi da jedu šljive u veoma malim količinama.

Šljive čiste krve sudove od masnih naslaga. Šljiva deluje kao moćan antioksidant, protiv slobodnih radikala.

Iz navedenog se vidi da sveže ili suve šljive treba koristiti u ishrani, ali i da su kompot, sok ili džem od šljiva bogati korisnim i lekovitim sastojcima.

Šljiva je korisno voće i prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti, ali, naravno, ne treba preterivati sa količinama.

Odličan su izvor prehrambenih vlakana koja osiguravaju pravilnu funkciju sistema za varenje i povoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Dobar su izvor vitamina iz B grupe, magnezijuma, kalijuma i vitamina E. Ukratko – nutritivno blago. Zato ovog leta jedite smokve sušene ili sveže.

Ako ih poslužite uz bademe i orahe, imaćete kompletan obrok. Uživajte, i budite zdravi!

Pistaći, kako su istakli naučnici, sadrže “gama-tokoferol”, jedan od mnogobrojnih oblika vitamina E koji je poznat po antioksidacionom svojstvu i zaštitnom dejstvu protiv nekih vrsta raka, preneli su francuski mediji.

U ispitivanju je učestvovala grupa pacijenata koji su svakodnevno jeli oko 100 komada pistaća, što odgovara težini od gotovo 70 grama pistaća.

Naučnici kao dobar izvor “gama-tokoferola” navode, između ostalog, ulja od soje i kukuruza, kao i kikiriki.