Astma

Patofiziološka podloga podrazumeva upalu bronhija povezanu sa preosetljivošću disajnih puteva uz povećanu produkciju sluzi koja se iskazuje već spomenutim simptomima.

Napadi astme su obično provocirani alergenima koji se udišu, kao npr. zrnca prašine, grinje, životinjske dlake, fizičkim stresom, infekcijom, hranom ili nerviranjem. Zavisno od toga javljaju se i karakteristične patofiziološke promene, zato je lečenje usmereno na usklađivanje imunološkog odgovora na upalu.

Mogući pomagači u nastajanju astme mogu biti svakodnevne namirnice: pšenica, mleko, namirnice koje sadrže kvasac, kikiriki, riba, jaja ili prehrambeni aditivi kao što su sulfati u sušenom voću, kobasicama, džemu, pivu, vinima, kao i konzervansi u celom nizu proizvoda, gazirana pića, gume za žvakanje, E 310, E320, E 316.

Iako je poznata važnost uloge nepodnošenja određene vrste hrane u astmi, isto tako važi i činjenica da optimalnom prehranom možemo ublažiti upalne promene bronhija, još uvek imamo nedovoljno podataka koji bi potkrepili uzročnu povezanost.

Otprilike 200 miliona ljudi širom sveta boluje od astme. Procenat obolelih od astme je značajno viši u zapadnom svetu nego u zemljama u razvoju.

Pacijenti koji boluju od astme dobro podnose kafu zahvaljujući teofilinu.

Smanjite uzimanje mesa i svih masti životinjskog porekla i pokušajte u svakodnevnu prehranu uvrstiti beli luk, masniju ribu, kao i voće i povrće bogato C-vitaminom.

Sastojci koji potencijalno olakšavaju tegobe uključuju:

• Antioksidante, posebno vitamin C i E, selen i cink
• vitamini B6 i B 12
• omega 3 masne kiseline