Kada biramo namirnice bogate antioksidantima, za koje se veruje da štite od raka i drugih bolesti, obično pomislimo na egzotično voće i povrće. Ali  dokazano je da su i žitarice, naročito kukuruz, bogate antioksidansima.

Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja čuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza. Iako u kukuruzu možemo uživati tokom cele godine, onaj koji jedemo s početkom jeseni sadrži najviše hranljivih materija.

KUVANI I PEČENI KUKURUZ

Mišljenje mnogih je da je sirovo povrće zdravije od kuvanog, ali to ne važi za kukuruz. Prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći. Antioksidansi su molekuli koji pomažu organizmu u odbrani od štetnih slobodnih radikala i tako štite od niza degenerativnih bolesti, poput katarakte, raka, bolesti srca, Alchajmerove bolesti.

Ako imunitet shvatimo kao sposobnost da se izborimo sa svakom vrstom bolesti, onda nam zdravi stilovi života predstavljaju najbolji štit, tvrde stručnjaci. Čak i hrana određenog sastava može da ojača odbrambene snage, a još i danas se koristi šest drevnih namirnica za koje se odavno zna da pomažu jačanju organizma. To su: med, beli luk, južno voće, povrće, jogurt i čokolada.

Imunitet mogu da poprave i različiti farmaceutski preparati, a u poslednje vreme veoma su popularni oni koji sadrže polisaharidne ekstrakte azijskog podneblja, kao što je, na primer, beta-glukan. I veliki broj lekovitih preparata sa naših prostora, koji mogu da se nađu u različitim farmaceutskim oblicima u biljnim apotekama, kao što su ekstrakti belog bora, žalfije i kamilice, imaju antimikrobna i antioksidansna svojstva.

Takođe, treba izbegavati sve ono čime možemo da odmognemo imunskom sistemu u njegovom svakodnevnom radu, na prvom mestu psihofizička iscrpljivanje, prekomernu upotreba alkohola i hrane… Svaku infekciju treba shvatiti ozbiljno i potražiti pravovremeno lekarsku pomoć. Da bi odbrana organizma od virusa i bakterija bila efikasna, treba odvojiti svakodnevno 30 minuta za fizičku aktivnost, jesti umereno i pažljivo birati namirnice, dovoljno se odmarati i kvalitetno spavati.

(Večernje novosti)

Američki naučnici tvrde da kod adolescenata postoji uzročno-posledična veza između učenja i konzumiranja brze hrane.

Naučnice Keli M. Partel sa Kolumbus Univerziteta u Ohaju i Elizabet Geršof sa Ostin Univerziteta u Teksasu ustanovile su da deca koja previše konzumiraju brzu hranu manje napreduju u školi i da imaju niže ocene od drugih.

Objavljena početkom decembra u časopisu Clinical Pediatrics, studija pokazuje da deca koja oko desete godine najviše konzumiraju nezdravu hranu, slabije napreduju u čitanju, matematici i naučnim predmetima.

Istraživanje je obuhvatilo 11.740 dece koja su praćena od svoje šeste do 14 godine.
Partel i Geršof su utvrdile da deca koja brzu hranu jednu tri i više puta nedeljno imaju daleko gore rezultate u školi od svojih vršnjaka.

Ishrana bogata šećerom i masti može da utiče na proces učenja i neposredno pamćenje, napominju naučnice i savetuju roditeljima da deci ograniče konzumiranje brze hraze.

“Mi ne kažemo roditeljima da deci nikada ne daju brzu hranu, ali rezultati jasno sugerišu da njen unos mora da bude što je više ograničen”, zaključile su Partel i Gerštof.

(Mondo)

Prosečan Srbin pije više od 27 litara čistog alkohola godišnje, dok žene popiju oko 10 litara godišnje. Srbija zauzima sam vrh liste evropskih zemalja po konzumaciji alkohola.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je izveštaj o potrošnji alkohola i alkoholozmu u svetu. Prema tim podacima, u Srbiji alkohol uglavnom piju muškarci, i to više od 27 litara čistog alkohola u toku jedne godine.

 U izveštaju SZO navodi se da je Srbija zemlja srednjeg rizika, kada je reč o potrošnji i zloupotrebi alkohola.

Zanimljiv je podatak da više od polovine populacije starije od 15 godina najradije pije pivo, dok ostali u podjednakom odnosu vole da konzumiraju vino i jača pića (rakija, votka, džin…).

Takođe, prema podacima SZO, pivo je postalo omiljeno piće u Srbiji otprilike 2005. godine, dok je do tada prosečan Srbin radije pio jača pića.

Prosečan muškarac u Srbiji popije više od 27 litara čistog alkohola godišnja, a žene znatno manje – oko 10 litara. Takođe, teškom opijanju su skloniji muškarci nego žene, i to u odnosu 9:1, piše “Blic”.

Kada se uzme prosečna vrednost popijenog alkohola, ispostavi se da sa 19 litara čistog alkohola po glavi stanovnika (starijih od 15 godina, koji su se izjasnili da konzumiraju alkohol), Srbija zauzima sam vrh liste evropskih zemalja po konzumaciji alkohola.

Tako sve zemlje regiona, osim Rumunije, imaju manju potrošnju alkohola po glavi stanovnika.

(Mondo)

Da li često ujutru imate osećaj da se niste dovoljno naspavali pa u želji da ukradete još koji minut sna odgađate buđenje? Ali ma koliko vam tih desetak minuta dodatnog sna bili slatki, mogu vam upropastiti čitav dan, tvrdi dr Meri Karskadon, profesor psihijatrije i ljudskog ponašanja na Univerzitetu Braun.

Naime, ljudsko telo poseduje nekoliko mehanizama za prirodno jutarnje buđenje. Tako se dva sata pre nego što je vaše telo spremno da se probudi lagano podiže temperatura mozga kako bi se on lakše aktivirao, a vi osećali manje pospano. Postepeno raste i temperatura tela i san postaje laganiji jer mozak luči hormone kortizol i dopamin koji daju energiju za novi početak dana.

Ali ako se niste dovoljno naspavali budilnik će zazvoniti u trenutku kada se temperatura vašeg tela još nalazi na nivou one neophodne za duboki san. Zato drhtite od hladnoće kada se otkrijete i krevet vas neodoljivo privlači jer se samo pod pokrivačem osećate izuzetno ušuškano. Ukoliko tada, umesto da sasvim isključite budilnik, pritisnete dugme za odgađanje buđenja i nastavite da dremkate ne biste li ukrali još malo sna, vaš mozak i telo se vraćaju u stanje uspavanosti. Sledeće oglašavanje budilnika potpuno će ih zbuniti i vi ćete se još dugo osećati ošamućeno i bunovno, kao da nikako ne možete da se probudite. Svako novo oglašavanje budilnika samo pojačava to stanje koje naučnici nazivaju “inercija sna” i koje može potrajati i puna četiri sata nakon ustajanja iz kreveta.

Dosadašnja istraživanja su nedvosmisleno pokazala da isprekidan san vodi do toga da se tokom čitavog dana osećate umorni i mrzovoljni i sve dnevne aktivnosti obavljate lošije.

Mnogo je bolje, slažu se naučnici, da umesto čestog pritiskanja dugmeta za odgađanje buđenja, budilnik jednostavno namestite da zvoni 20 minuta kasnije. Na taj način ćete svom telu omogućiti da se postepeno navikne na takvo buđenje. Već posle nekoliko nedelja, organizam će sam početi da se priprema za buđenje sat vremena ranije, a kada se alarm bude oglasio vi ćete biti u stanju da lako ustanete iz kreveta i čili i vedri odmah uskočite u novi dan.

(Večernje novosti)

Već ste čuli ranije: osam čaša dnevno potrebno je za normalno funkcionisanje ogranizma. Ili nije baš tako?

Grube procene su da je ženama potrebno ukupno 2,7 litara tečnosti dnevno, a muškarcima 3,7 litara, ali toga se ne treba striktno držati. Međutim, kao što svaka osoba ima različite potrebe kada je reč o unosu kalorija, i količina vode koju treba da unesemo u organizam zavisi od uzrasta, telesne težine, fizičke aktivnosti.

Ključna reč je – ukupno

Dakle, u 2,7 odnosno 3,7 litara tečnosti koje treba da unesete svakog dana, računaju se i kafa, mleko, jogurt, sok iz voća ili povrća koje jedete. Stručnjaci naglašavaju da oko 80 odsto potrebne tečnosti unosimo iz raznih napitaka, a 20 odsto iz hrane.

Takođe, imajte na umu da se, na primer, jagode, grejpfrut, brokoli, krastavac, spanać, sastoje 90 odsto od vode. U ukupnu količinu tečnosti računaju se i kafa, sokovi… sa kojima ne bi trebalo preterivati zbog toga što na taj način unosite i kalorije.

Voda za gubitak kilograma?

Mnogi će vam savetovati da navalite na vodu ukoliko želite da smršate. Voda pomaže u izbacivanju toksina, štetnih materija iz organizma, ali ne i u skidanju kilograma, tvrde stručnjaci.

Sprovedene studije pokazale su da unos velike količine vode umanjuje sposobnost organizma da sagoreva kalorije. Dakle, nije dovoljno “nalivati” se vodom, ako želite da smršate.

(Mondo)

Ukusna kupina nije zahtevna biljka, može da preživi i niske temperature, a omiljena je zbog arome, hranljivih i lekovitih sastojaka. Veoma je cenjena zbog toga i stručnjaci prognoziraju da će u budućnosti biti jedna od najtraženijih vrsta voća.

U lekovite svrhe, od plodova se najčešće pravi kupinovo vino, izuzetno bogato vitaminima i mineralima, koje efikasno pomaže kod anemije jer podiže nivo gvožđa u krvi. Da bi se video pravi rezultat, tokom mesec dana bi svakodnevno trebalo piti 1 dl vina, pola sata pre jela. Osim krvne slike, reguliše i probleme sa varenjem, cirkulacijom, malaksalost, kao i krvni pritisak, jača imunitet i apetit, poboljšava metabolizam.

Zbog obilja gvožđa, kupina je posebno važna u ishrani trudnica, dojilja, dece u pubertetu i osoba u klimakterijumu.

Njeni listovi su prirodno i zdravo sredstvo protiv dijareje, od njih se pravi čaj koji pomaže kod krvarenja želuca, upale creva i hroničnog nadražaja slepog creva. Osim toga, čisti krv, ublažava i leči osip, lišajeve i druge promene na koži, a korisna je i za anemiju. Snižava krvni pritisak, a narodni lekari je preporučuju i kod parodontoze.

(Večernje novosti)

Spakovali ste kupaći, peškir za plažu, još neku “krpicu”, pasoš. Najbitnije ste zaboravili – putničko zdravstveno osiguranje, zlu ne trebalo.

Ako putujete u inostranstvo uplatite putno zdravstveno osiguranje u nekoj turističkoj agenciji i osiguravajućoj kući, a prosečan iznos po osobi kreće se oko jednog evra na dan.

“U slučaju nepredviđenih okolnosti, putnici koji nemaju zdravstveno osiguranje imaju velikih problema jer ako im zatreba neka zdravstvena usluga moraju sami da je plate”, kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić.

U slučaju ugroženog zdravlja putnika, polisa zdravstvnog osiguranja faktički zamenjuje zdravstvenu knjižicu, istakao je on, ukazavši da se zdravstveno osiguranje aktivira pozivom na telefon koji na polisi piše a najčešći iznos koji se osigurava iznosi 35.000 evra.

“Taj iznos osigurava da bilo gde u svetu putnik može da računa na ozbiljne lekarske intervencije, pa čak i na neke ozbiljne operacije, ukoliko su neophodne”, rekao je Seničić.

On je rekao da se YUTA zalaže da polisa zdravstvenog osiguranja postane zakonom obavezujuća.

“Mi ćemo predložiti da u izmene i dopune Zakona o turizmu budu unete odredbe kojima će putno zdravstveno osiguranje postati obavezijuće na način da se prodaje uz turistički aranžman”, rekao je Seničić i naglasio da očekuje da će javna rasprava o tim zakonskim izmenama početi u septembru.

(Mondo)

U svetu se godišnje proda oko 900 miliona hamburgera Big Mek. Ta brojka bi bila daleko manja kada bi ljudi bili upoznati sa nekim činjenicama o ovom hambureguru.

Ovaj omiljeni hamburger je definitivno poslastica u kojoj treba umereno uživati. Jedan sadrži više od 500 kalorija i zadovoljava gotovo četvrtinu dnevnih potreba.

Kad bi čovek svaki dan pojeo samo jedan, kroz godinu dana uneli biste dodatnih 197.000 kalorija. To znači da biste se verovatno ugojili čak 25 kilograma.

Ovo su samo neki od razloga da dobro razmislite pre sledeće kupovine poznatog hamburgera.

Spisak čudotvornih moći lubenice sve je duži. Ako ste mislili da ovo povrće rešava “samo” problem sa bubrezima, srcem, krvnim sudovima, kožnim bolestima, opekotinama, prekomernim kilogramima, celulitom… pogrešili ste. Američki nutricionisti tvrde da lubenica pruža gotovo identičan efekat kao vijagra, a pritom deluje i na muškarce i na žene.

Šest kriški najslađeg povrća zamenjuje jednu pilulu, za šta je zaslužno prisustvo citrulina – fitohemikalije koja se u organizmu pretvara u aminokiselinu arginin. Ona pozitivno deluje na srce, cirkulaciju, imunološki sistem i širi krvne sudove – što “rade” i lekovi za impotenciju. Međutim, prednost ove “metode” je što je prirodna i neprocenjivo ukusna.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju muškarce da ako već koriste vijagru, ne mogu da očekuju iste rezultate ako se samo u toku leta “prebace” na lubenicu.

Trebalo bi da sačekaju narednu sezonu, pa da isprobaju novi “lek”. S druge strane, dame koje vole da se rashlađuju ovim povrćem, nisu ni svesne da ono deluje na njihov libido.

(Večernje novosti)