Sve hrišćanske crkve danas obeležavaju Veliki petak.

Bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događajima u dane Stradanja.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

Obeležavajući Veliki petak, pravoslavni hrišćanski vernici i hodočasnici danas su prošli uskim, kamenom popločanim ulicama jerusalimskog starog grada, putem kojim je, po hrišćanskom verovanju, Isus prošao noseći krst pre 2.000 godina, pre nego što je razapet.

Hodočasnici su došli iz Srbije, Kipra, Grčke, Rusije i Ukrajine i drugih evropskih zemalja. Oko 2.500 koptskih pravoslavaca iz Egipta takođe je došlo u Svetu zemlju ove godine, sudeći po podacima izraelskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Decenijama je njihov crkveni poglavar, koji je nedavno preminuo, zabranjivao hodičasnicima da idu u Svetu zemlju u znak protesta zbog izraelske politike prema Palestincima.

Nakon molitvi, vernici su krenuli krivudavim ulicama starog grada predvođeni kaluđerima i sveštenicima, u crnim i belim odorama. Oni su nosili velike krstove od maslinovog drveta, sa uklesnim figurama Isusa u mukama, na putu do Crkve Svetog groba, podignute na mestu gde je , kako se veruje, Isus razapet, sahranjen i vaskrnuo.

Među vernicima različitih veroispovesti bili su i ultraortodoksni Jevreji sa šubarama na glavama i molitvenim šalovima. Oni su obeležavali poslednji dan Pashe, praznika sećanja na izbavljenje drevnih Jevreja iz egipatskog ropstva. Išli su u sinagoge i pred Zid plača, jevrejsko sveto mesto koje je u blizini.

Sveta nedelja za pravoslvane hrišćane dostići će vrhunac u subotu, kada se vernici okupljajuu u Crkvi Svetog groba, čekajući da se pojavi Sveti oganj. Ceremonija Svetog ognja koja se održava samo u Svetoj zemlji u poslednjih 1.200 godina prethodi Vaskrsu.

Taj najveći hrišćanski praznik u Izraelu je jedinstven na više načina, a ceremonija na Veliku subotu se smatra jednom od najznačajnih tradicija koja se ovde poštuje.

(Tanjug)

Hrišćanski vernici

Veliki petak je dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude razapet na krstu.

Hodočasnici koji na leđima nose drvene krstove u duborezu ili jednostavne metalne krstove uputili su se danas ka Golgoti – mestu Hristovog raspeća.

Vernici se okupljaju kod Crkve svetog groba gde je, kako se veruje, Isus sahranjen, a tri dana kasnije vaskrsao.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.

U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju. U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to samo u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da – bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

Ove godine sve hrišćanske crkve slave Uskrs u nedelju, 4. aprila.

Po predanju, ovaj običaj je nastao tako što su Hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja. U nedelju kada je Hristos vaskrsao kokoške su zaista pronele crvena jaja. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana – i ono se naziva čuvarkuća.

Danas se jaja ne farbaju samo u crvenoj boji. Postoji veliki broj veštačkih boja u koja se mogu obojiti jaja.

Mi ćemo sa vama podeliti neke od domaćih načina za farbanje jaja:

• Jaja bi najpre trebalo da operete u razblaženom sredstvu za pranje posuđa, kako bi se sa ljuske uklonila masnoća i prljavština. Zatim ih na tradicionalan način možete ofarbati u tople crvene ili žute tonove u vodi u kojoj su prethodno iskuvane ljuske crnog luka, crvenog luka, cvekla, orahov list, crni slez, gospin cvet ili u soku od zove. Naravno, da bi jaja bila šarena, umesto kupovnih sličica, možete na njih preneti motive tankih listića (npr. peršuna, paprati i sl). To ćete lako učiniti ako na jaja, pre nego što ih spustite u vodu sa farbom, prilepite ove listiće, učvrstivši ih tankim najlon čarapama koje ćete čvrsto obaviti oko jaja i zavezati. Jaja nepravilno možete obmotati i ljuskama crnog luka, zavezati ih najlon čarapom ili gazom i skuvati, da biste dobili šare neverovatnih oblika.

To, međutim, nije jedini način za dobijanje šara na jajima. Jaja veoma jednostavno, a veoma efektno, možete da ofarbate prema šari koju ste sami osmislili najobičnijim tačkicama.

• Jaja najpre oblepite finim tufnicama od voska. Potom ih ofarbajte hladno umućenom bojom, a kad se osuše, odstranite vosak. Iako najjednostavnija, tačkice nisu jedina šara koju možete dobiti pomoću voska, ali to već zavisi od vaše umešnosti i kreativnosti.
• Ako imate decu mlađeg uzrasta, iskoristite i tempere boje, kako bi dobili originalne šare.

U svakom slučaju izbor je na vama. Mali savet: Ofarbana jaja će dobiti visok sjaj i naročito intenzivne boje ako ih premažete krpom na koju ste prethodno naneli malo ulja.