Građani Srbije koji proslavljaju Uskrs po julijanskom kalendaru praznik će dočekati u krugu najuže porodice, a zbog zabrane kretanja usled pandemije korona virusa, izostaće tradicionalno tucanje jajima sa prijateljima.

Ipak, organizacija studenata “We are the Future of IT” sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka i kompanija “Crystal Pigeon” pronašli su način da tradiciju prenesu u onlajn svet.

Osmislili su igricu pod imenom “Egg Smash”, koja igračima omogućava da ukrase svoje jaje i potom pozovu prijatelja ili prijateljicu na tucanje jajima. Cilj je što brže kliktati po protivničkom jajetu na ekranu, a igra se završava kada jednom od igrača puknu oba vrha jajeta.

“Odabirom željenih boja ili fotografije svako može da personalizuje svoje jaje, a za one koji su se služili drvenim i nalivenim jajima u ovom okršaju, imamo loše vesti – ona nisu u ponudi. Igra je fer, a pobeda još slađa! Pobedniku se pridružuje protivnikovo jaje u kolekciju osvojenih jaja. Osim toga što možete da se takmičite sa prijateljima i porodicom, svaki korisnik se rangira na globalnoj rang listi. Ko zna, možda se ispostavi da ste baš vi svetski šampion ove igre!”, poručuju novosadski studenti, a prenosi 021.rs.

Nema sumnje da je Uskrs povezan sa jednom od najlepših sezona: pastelne boje ukrašavaju ručno obojena jaja, svi su obučeni kako bi se najbolje slagali sa uskršnjom nedeljom, a sve je postavljeno na pozadini proleća, kada je trava zelena, a cveće ponovo cveta.

Ružičaste haljine od tila, pastelno ljubičaste kravate, žuta jaja i zelena trava – sve se tako savršeno kombinuje.

Ali da li ste znali da postoji dublje značenje nekih od ovih uskršnjih boja? Nije samo slučajnost da sve za Uskrs izgleda ružičasto, ljubičasto, belo i zeleno svuda u ovo doba godine. Veliki deo simbolike ima veze sa liturgijskim bojama. Boje odela imaju značenje tokom cele godine, ali tokom posta i Uskrsa, mnoge od tih boja koje se koriste u odeći treba da predstavljaju različite aspekte Isusovog života, smrti i vaskrsenja (i, naravno, cveće ima i svoju, ne religioznu simboliku).

Sve hrišćanske crkve danas obeležavaju Veliki petak.

Bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događajima u dane Stradanja.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

Metoda ukrašavanja uskršnjih jaja voskom, koja se koristi vekovima, gotovo je zaboravljena. Pogledajte kako da išarate jaja na ovaj način. Nije lako, ali vredi truda.

Potrebni su vam komad drveta, parče lima i malo mašte. Jaja se šaraju takozvanom šaralicom, koju možete kupiti, a možete je i napraviti tako što ćete na komad drveta dužine oko deset centimetara, u obliku olovke, staviti parče zašiljenog lima i pričvrstiti ga žicom.

Takođe, umesto lima možete da iskoristite vrh penkala, tako što ćete pre toga napraviti prorez u drvenom štapiću gde ćete ubaciti pero penkala.

Važno je da nabavite pravi vosak. Možete iz sveću izvaditi fitilj, blago je ugrejati i napraviti loptu.

Pre nego što počnete da šarate jaja, kuglicu od voska stavite na šaralicu i prinesite je upaljenoj sveći kako bi vosak loptastog oblika pocrneo. Pazite da ga ne prinesete previše blizu sveći jer će se istopiti.

Ovako “načađen”, odnosno pocrneli vosak stavite na nokat palca, šaralicu zagrejte na plamen sveće, umočite u kuglicu na prstu, kratko je vratite na plamen, a zatim crtajte željene šare sve dok ostaje crni trag na jajetu. Nakon toga ponavljajte postupak.

Važno je da znate da jaja na ovaj način treba ukrasiti pre kuvanja. Tek kada ih iscrtate voskom, potopite ih u hladnu vodu u koju ste rastvorili kesicu sa bojom, i obarite ih.

Tokom kuvanja, vosak postepeno spade sa jaja, ostavljajući šare u boji ljuske, a neišarani deo jaja ofarbaće se u boju iz kesice.

Ukoliko jaja potopite u toplu vodu, vosak sa jaja će se naglo istopiti i neće ostati svetliji trag, odnosno šare.

(Mondo)

Pravoslavne crkve i vernici obeležavaju Vaskrsenje Hristovo, hrišćanski praznik nad praznicima koji je osnova novozavetne propovedi i vere u spasenje.

Patrijarh srpski Irinej služio je u Hramu Svetog Save na Vračaru vaskršnju liturgiju koja je počela u ponoć, crkvenim zvonima, litijom i prvom molitvom pred zatvorenim vratima Hrama, čime je počelo obeležavanje Vaskrsa.

“Neka radost vaskršnjih praznika ispuni domove, nek unese trajnu radost u njih, a pre svega u vaša srca, jer ako je u srcima, biće i u vašim domovima, tamo gde radimo i živimo, na svakom mestu”, rekao je patrijarh.

Liturgiji u Hramu Svetog Save, pored velikog broja vernika, prisustvovali su premijer Ivica Dačić, savetnik predsednika Oliver Antić, državni sekretar u MUP-u Vladimir Božović, direktor Kancelarije za vere Mile Radojević, princeza Jelisaveta Karađorđević, kao i predstavnici verskih zajednica.

Vaskrs se proslavlja u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u zemlji i regionu, kao i pravoslavnim crkvama širom sveta.

Za Vaskrs se prva molitva služi pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Velikog petka i Velike subote, u znak radosti vaskrsenja oglašavaju prva zvona.

Uz prazničnu liturgiju, u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve čita se poslanica patrijarha Irineja.

Put spasenja ljudskom rodu

Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je sveti apostol Pavle čija je propoved osnažila i usmerila novozavetnu veru.

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.

Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, “Mariji Magdaleni i drugoj Mariji”, saopštio anđeo blagovesnik Gavrilo.

“A lice njegovo bijaše kao munja i odjelo njegovo kao sneg”, zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na “grobnom kamenu” i pokazuje prstom na prazan grob.

Prema odlukama Nikejskog sabora (325. godine) koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle proleće ravnodnevnice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Prema hrišćanskom predanju, Isus je umro u dane Pashe pa se u nekim jezicima ovaj naziv zadržao i za praznik njegovog Vaskrsenja. Poznato je takođe da su rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i vaskresnje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći da najave njegov drugi dolazak među ljude.

Simbol obnavljanja prirode i života

Vaskrs je pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.

Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja, se prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove “čuvarkuća”.

Na pravoslavnim vaskršnjim ikonama i freskama slika se blagovesnik Gavrilo na grobnom kamenu, a najlepša predstava sačuvana je u manastiru Mileševi kraj Prijepolja, zadužbini srpskog kralja Vladislava iz 1234. godine, koja je proglašena za sliku prethodnog milenuijuma.

Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave – Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

(RTS)

Pravoslavne crkve i vernici obeležavaju Vaskrsenje Hristovo, jevanđeljski događaj kojim je pre više od dva milenijuma počela novozavetna istorija čovečanstva.

Pravoslavni vernici slave Vaskrsenje Isusa Hrista, hrišćanski praznik nad praznicima koji je osnova novozavetne propovedi i vere u spasenje.

Proslava Uskrsa počela je ponoćnim bogosluženjima u crkvama, a nastavljena je svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta.

Srpski patrijarh Irinej služio je jutarnju uskršnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Liturgiji su pored velikog broja građana prisustvovali premijer Mirko Cvetković, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, šef diplomatije Vuk Jeremić, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.

Ponoćnu vaskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru služio je patrijarhov vikarni episkop hvostanski Atanasije.

Uz prazničnu liturgiju, u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve čita se poslanica patrijarha Irineja.

Patrijarh je pozvao vernike da “zdravo i trezveno prate događaje i vreme u kome živimo” i razlikuju dobro od zla, privremeno od večnog, i poručio da život provodimo u punom osećanju odgovornosti, “čuvajući se da niko zbog nas ne zaplače i ne bude žalostan”.

Uskrs je veliki verski praznik, ali i praznik boja. Posle duge zime, odsustva svetlosti i života, vreme je da se vrati radost.

Pre nego što počnete da dekorišete uskršnju trpezu, znajte da imate svu slobodu ovog sveta. Nikom od ukućana neće pasti na pamet da vam zameri što ste sto zatrpali raznobojnim posuđem, mnoštvom mirišljavih sveća, cvećem, pilićima, zekama i drugim detaljima.

Na vama je da upotrebite maštu, a mi sa vama delimo ideje za uskršnju dekoraciju:

Obeležavajući Veliki petak, pravoslavni hrišćanski vernici i hodočasnici danas su prošli uskim, kamenom popločanim ulicama jerusalimskog starog grada, putem kojim je, po hrišćanskom verovanju, Isus prošao noseći krst pre 2.000 godina, pre nego što je razapet.

Hodočasnici su došli iz Srbije, Kipra, Grčke, Rusije i Ukrajine i drugih evropskih zemalja. Oko 2.500 koptskih pravoslavaca iz Egipta takođe je došlo u Svetu zemlju ove godine, sudeći po podacima izraelskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Decenijama je njihov crkveni poglavar, koji je nedavno preminuo, zabranjivao hodičasnicima da idu u Svetu zemlju u znak protesta zbog izraelske politike prema Palestincima.

Nakon molitvi, vernici su krenuli krivudavim ulicama starog grada predvođeni kaluđerima i sveštenicima, u crnim i belim odorama. Oni su nosili velike krstove od maslinovog drveta, sa uklesnim figurama Isusa u mukama, na putu do Crkve Svetog groba, podignute na mestu gde je , kako se veruje, Isus razapet, sahranjen i vaskrnuo.

Među vernicima različitih veroispovesti bili su i ultraortodoksni Jevreji sa šubarama na glavama i molitvenim šalovima. Oni su obeležavali poslednji dan Pashe, praznika sećanja na izbavljenje drevnih Jevreja iz egipatskog ropstva. Išli su u sinagoge i pred Zid plača, jevrejsko sveto mesto koje je u blizini.

Sveta nedelja za pravoslvane hrišćane dostići će vrhunac u subotu, kada se vernici okupljajuu u Crkvi Svetog groba, čekajući da se pojavi Sveti oganj. Ceremonija Svetog ognja koja se održava samo u Svetoj zemlji u poslednjih 1.200 godina prethodi Vaskrsu.

Taj najveći hrišćanski praznik u Izraelu je jedinstven na više načina, a ceremonija na Veliku subotu se smatra jednom od najznačajnih tradicija koja se ovde poštuje.

(Tanjug)

Predstavljamo vam nekoliko ideja za farbanje jaja, koja će biti fantastična dekoracija na vašoj prazničnoj trpezi.

1. PRESLIKAVANJE SA ŠARENIH SALVETA

Potrebno je:

• Tvrdo kuvana jaja
• Šarene salvete
• Voda

Pokvasite jaje i obmotajte salvetom. Slobodno koristite različite salvete s različitim bojama. Ponovo poprskajte obmotano jaje – ono mora biti potpuno mokro. Ostavite jaje da se osuši. Kad se papir osuši on će otpasti, a na jajetu će ostati zanimljvi uzorci sa salveta.

Malo komplikovanija varijanta:

Odaberite željeni motiv na salveti i izrežite ga, a bele slojeve salvete pre lepljenja odvojite. Lepkom tanko premažite mesto gde ćete zalepiti komadić salvete s motivom, lagano rukom izravnajte ivice i pustite da se osuši.
Postoje lepkovi koji su napravljeni da i deca mogu da ga koriste, tako da oni nisu štetni u malim količinama.

Preslikavanje sa šarenih salveta

2. USKRŠNJE JAJE SA ŠLJOKICAMA

Potrebno je:

• Šljokice u prahu
• Tvrdo kuvano jaje
• Lepak
• Novine

Rasprostrite novine – jer kad radite s šljokicama, koliko god uredni bili, znajte da će ih biti svuda okolo. Zatim uzmite jaje (koje po želji možete prethodno obojiti, na primer u boji šljokica) i premažite ga celog lepkom. Šljokice stavite na tanjirić ili direktno na novine i u njega uvaljajte jaje. Šljokice možete i posipati po jaju. Ostavite jaja da se osuše i zatim ih poslažite u korpicu – nemojte previše da ih dirate, jer će inače šljokica biti svuda.

Jaja sa šljokicama

3. BOJENJE VOSKOM

Potrebno je:

• Tvrdo kuvano jaje
• Vosak roze boje
• Čačkalica

Obarite jaje. U posebnoj posudi istopite intenzivno roze sveću. Potom, potopite jaje u vosak. Ostavite ga da se malo ohladi. Zatim iglom ili čačkalicom pažljivo napišite najlepše porukice za vaše voljene. Jaje servirajte u što jednostavniju stopicu da bi došlo do izražaja.

Bojenje voskom

Uskršnja jaja se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak, a od maštovitosti domaćice zavisi kako će ona izgledati. Prvih nekoliko jaja ofarbajte u crveno, a najlepšem crvenom jajetu dodelite status čuvarkuće.

Stiglo nam je i proleće. Konačno, rekla bih! Mislim da će se većina vas i složiti, ali se zima baš odužila. Sada su dani duži, počelo je letnje računanje vremena, sve miriše na proleće.

Dosta lepih dešavanja je bilo zabeleženo u mom planeru. Jedno od meni dražih jeste i to da sam srela dugogodišnje prijatelje, koji inače žive u inostranstvu. Došli su sa svojom bebom da provedu nekoliko dana u Srbiji.

Uvek se radujem i Uskrsu. Uskrs spada u jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika. Ove godine svi Hrišćani slave Uskrs istog dana, 4. aprila.  Danas, na Veliki petak sam farbala jaja, verujem kao većina ljudi. Obožavam da svoju kreativnost upotrebim i na ukrašavanju uskršnjih jaja. Nadam se da će pohvale za moju maštu stići sa različitih strana. Ne zaostaje ni uskršnja dekoracija po kući.

Smatra se da se sa bojenjem i ukrašavanjem jaja počelo još u davnoj prošlosti. Tada su jaja darivana samo uglednim ljudima. Danas je taj običaj široko rasprostranjen. Najviše i najčešće jaja se farbaju u crvenoj boji, ali naravno, koriste se i druge boje. Na dan Vaskrsa bližnjima darujemo jaja, i tucaju se jaja.To ume da bude vrlo interesantno!

Pored višenedeljnog posta, već unapred se osmišlja uskršnja trpeza. Nakon odlaska u crkvu, cela porodica je na okupu. Očekujemo goste, i razmenjujemo jaja. Tako će biti i ove nedelje. Raspoložena sam, zadovoljna i radujem se Vaskrsu.

Sigurna sam da ste i vi drage moje dame ukrasile jaja, i da sa nestrpljenjem očekujete ovaj veliki hrišćanski praznik.

Veliki pozdrav.

Vaša Taty