Ustavni sud Srbije u Beogradu doneo je odluku o zabrani ultradesničarske organizacije “Obraz”.

Zabranu delovanja udruženja “Otačestveni pokret Obraz” od Ustavnog suda Srbije tražilo je Republičko javno tužilaštvo, a od tog zahteva do prve javne rasprave prošlo je dve godine.

Tužilaštvo je pozdravilo odluku USS, ocenjujući da će doprineti suzbijanju nasilja i netolerancije.

“Ovakva odluka šalje veoma snažnu poruku da je zaštita ljudskih prava i građanskih sloboda u Republici Srbiji neprikosnovena”, rekao je portparol tužilaštva Tomo Zorić za Tanjug.

On je dodao da bi ta odluka trebalo da doprinese suzbijanju nasilja i netolerancije koju je propagirala ova organizacija.

Tužilaštvo je bilo tražilo i da se “Obraz” briše iz registra, kao i da se sva buduća udruženja i grupe koje žele da nastave aktivnosti “Obraza” smatraju nelegalnim da bi se sprečilo da aktivisti “Obraza” zaobiđu presudu o zabrani i registruju nova udruženja sa istom svrhom i ciljem i tako uspostave kontinuitet sa “Obrazom”.

U Ustavnom sudu Srbije o zabrani “Obraza”, nakon javne rasprave, koja je održana u decembru 2011. održana su još tri ročišta na kojima se većalo o argumentima za zabranu i protiv nje.

Tužilaštvo je zatražilo zabranu te organizacije jer “svojim delovanjem ugrožava temeljne principe demokratije i zato je zabrana te organizacije opravdana i u skladu je sa Konvencijom UN o ukidanju diskriminacije”.

U zahtevu za zabranu Tužilaštvo je navelo brojne nasilne akcije te organizacije i krivične postupke i presude koje se vode protiv vođe “Obraza” Mladena Obradovića i njegovih saradnika.

Vođa “Obraza” Mladen Obradović je u toj raspravi izjavio da se taj pokret zalaže za državnu i strukturnu obnovu srpstva na temeljima svetosavlja i da srpski svetosavski nacionalizam nije šovinizam i da nije isključiv.

Obradović je naveo da se ‘Obraz’ zalaže za “zdravo društvo”, što znači da negativne pojave budu prevaziđene i da je Obraz pokret “legalista i legitimista”.

Zabranu “Otačastvenog pokreta Obraz” i “Srpskog narodnog pokreta 1389″ zatražio je 25. septembra 2009. godine tadašnji republički tužilac Slobodan Radovanović zbog, kako je naveo, nasilnog rušenja ustavnog poretka, kršenja zajamčenih manjinskih i ljudskih prava i izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Tužilaštvo je tada saopštilo da je uočilo Obraz i Pokret 1389 kao uzročnike brojnih incidenata u kojima su njihovi pripadnici pridržavajući se načela tih organizacija na razne načine povređivali Ustavom garantovana ljudska prava.

Vođa Obraza Mladen Obradović je 20. aprila 2011. prvostepeno osuđen pred Višim sudom u Beogradu na dve godine zatvora zbog organizovanja nereda u Beogradu tokom Parade ponosa, 10. oktobra 2010. godine, a njegovi saradnici iz Obraza Damir Grbić i Krsta Milovanović na po godinu dana zatvora.

U neredima na beogradskim ulicama tada je povređeno više od 140 ljudi, od kojih 124 policajca, a pričinjena je i velika materijalna šteta.

MUP Srbije je 2005. godine “Obraz” označio kao klerofašističku organizaciju.

Ustavni sud Srbije je prošle godine u junu zabranio delovanje takođe ultra-desničarske organizacije “Nacionalni stroj”.

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da je zabrana klerofašističke organizacije “Obraz” bila “nužna”, ali je upozorio da njome neće biti rešen problem ekstremizma u društvu već da se moraju poboljšati uslovi života i obrazovanja.

On je agenciji Beta rekao da odluka Ustavnog suda stvara uslove za suzbijanje ekstremizma, ali da se mora više uraditi u pogledu obrazovanja, kao i poboljšanja uslova života radi rešenja tog problema.

“Ne treba misliti da je tom zabranom rešen problem ekstremizma. Potrebne su intenzivnije mere u oblasti kulture, obrazovanja, sporta ali i ekonomije u protivnom ekstremizam će se povećavati”, upozorio je zaštitnik građana.

Nezavisni policijski sindikat Srbije ocenio je danas da je zabrana klerofašističke organizacije “Obraz” dobar potez, ali je upozorio da to nije dovoljno za povećanje bezbednosti u Srbiji.

U saopštenju tog sindikata se kaže da su i dalje na slobodi članovi “Obraza” koji su učestvovali u brojnim neredima i da njih ništa ne sprečava da nastave to da rade.

“Dakle, ove osobe ništa ne sprečava da nastave sa ugrožavanjem bezbednosne situacije u zemlji i budu potencijalni učesnici novih nemira motivisanih mržnjom kao što su organizovani neredi u Beogradu povodom održavanja “Parade ponosa”, 10. oktobra 2010. kada su teže i lakše povređena 124 policajca”, saopštio je Nezavisni policijski sindikat Srbije.

(Mondo/agencije)