Kako ćemo deci nadoknaditi vreme koje nisu proveli u školi? Jasno je da je zdravlje prioritet, ali je pitanje da li se olako odlučuje o životima mladih koji već predugo i nepovratno ostaju bez najlepših uspomena đačkog doba. Da li su mere fer ili se zaigralo?

Jedna mama je ispričala kako je neobavezno ćaskanje sa ćerkom maturatkinjom dodatno uznemirilo u situaciji u kojoj nije jednostavno držati “konce u rukama”.

Evo šta je napisala o tom događaju:

- Još malo i gotova srednja škola – rekla sam ćerki onako usput, više za sebe konstatovala kako vreme leti i da mi je dete već na pragu fakulteta.

- Ma, mama, kakva srednja škola, pola trećeg razreda i evo četvrti od početka škole nemam. Svi su se opredelili za onlajn, šestoro nas dolazi na onu nastavu, ocenjivanje da ne pominjem – odgovorila mi je smoreno.

I pogodilo me mnogo, mnogo, jer sam u tom momentu shvatila koliko se toj deci zapravo oduzima, a kraj ne nazire. Shvatila sam da je došao momenat u kom je prevaziđeno pitanje sticanja znanja, jer je mom detetu drastično izmenjeno jedno od najlepših životnih doba.

Srednjoškolski dani i druženja, posebno iz završnih razreda… pa ne treba objašnjavati kakve su to uspomene za ceo život, a onda, zamislite da vam neko to oduzme, zabrani…

U redu, zbog zdravlja ima smisla, ali ipak nisam ubeđena da je sve premereno kako treba.

Zašto su njihovi srednjoškolski dani manje bitni od rada neke kompanije u kojoj svi sede bez maski i distance?

Jasno je da su škole ponele najveći pritisak zbog koronavirusa, ali nije baš najjasnije da li je adekvatna reakcija i na drugim mestima kojima cirkuliše mnogo ljudi.

Veliki je teret na plećima profesora i kad se sve sagleda deluje da se ne shvata dovoljno koliko se našoj deci zapravo oduzima. Da li se razmatra njihov gubitak i postoji li plan B?

Deluje kao da su odluke o merama u školama pitanje trenutka na koji se niko opet ne vraća.

Po strani što su deca po prirodi stvari našla načine da izbegnu da uče, odgovaraju, što su profesori pod pritiskom i pitanje je šta i kako se ocenjuje.

Znanje će ko bude želeo nadoknaditi, ali trenuci iz đačkih klupa su nepovratni.

Da li je cena previsoka i da li je u “korona ludilu” žrtva dece najveća?

(Direktno.)

Američki naučnici tvrde da kod adolescenata postoji uzročno-posledična veza između učenja i konzumiranja brze hrane.

Naučnice Keli M. Partel sa Kolumbus Univerziteta u Ohaju i Elizabet Geršof sa Ostin Univerziteta u Teksasu ustanovile su da deca koja previše konzumiraju brzu hranu manje napreduju u školi i da imaju niže ocene od drugih.

Objavljena početkom decembra u časopisu Clinical Pediatrics, studija pokazuje da deca koja oko desete godine najviše konzumiraju nezdravu hranu, slabije napreduju u čitanju, matematici i naučnim predmetima.

Istraživanje je obuhvatilo 11.740 dece koja su praćena od svoje šeste do 14 godine.
Partel i Geršof su utvrdile da deca koja brzu hranu jednu tri i više puta nedeljno imaju daleko gore rezultate u školi od svojih vršnjaka.

Ishrana bogata šećerom i masti može da utiče na proces učenja i neposredno pamćenje, napominju naučnice i savetuju roditeljima da deci ograniče konzumiranje brze hraze.

“Mi ne kažemo roditeljima da deci nikada ne daju brzu hranu, ali rezultati jasno sugerišu da njen unos mora da bude što je više ograničen”, zaključile su Partel i Gerštof.

(Mondo)