Turizam je jedna od najvažnijih privrednih grana za Beograd, koja je prošle godine imala rekordne prihode, izjavio je gradonačelnik Siniša Mali i dodao da je srpska prestonica jedna od top deset destinacija u ovom delu Evrope.

On je, govoreći na otvaranju 38. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, istakao da je Beograd dobio prizanje kao jedan do tri najbolja grada za kongresni turizam.

“Cilj je da ove godine oborimo rekord po pitanju broja gostiju i prihoda od turizma”, rekao je gradonačelnik i podvukao da je u prošloj godini bilo 14 odsto više turista nego u 2014. godini.

Prihod od boravišne takse je bio 24 odsto veći, što je, kako je naveo, pokazatelj koji govori u prilog tome da turisti ostaju duže u gradu.

“Razloga za optimizam ima. U novembru 2014. bilo je 76 hotela u Beogradu, a danas ih ima 89″, rekao je Mali i dodao da je svaki deveti zaposleni u Srbiji, uposlen baš u ovoj oblasti.

Mali je poručio da grad, zajedno sa Vladom Srbije radi na unapređenju inrfastrukture, i podsetio da je prošle godine počela gradnja Beograda na vodi.
Er Srbija će pokrenuti letove za SAD, čime će Beograd postati most između severne Amerike i ovog dela Evrope, rekao je Mali.

Mali se zahvalio glumcu Velimiru Bati Živojinoviću koji je “iako bolestan prihvatio da snimi promotivni spot o Srbiji namenjen za tržište Azije”.

“Hvala mu puno na tome. Mi ćemo biti vrlo agresivni na azijskom i posebno kineskom tržistu”, najavio je Mali.

Prošle godine Novi Sad je posetilo više od 60.000 turista koji su doputovali brodom, a uglavnom onih koji su bili bili na proputovanju tokom krstarenja Dunavom.

Portparolka Turističke organizacije Novog Sada, Tihana Putin je istakla da se taj podatak odnosi samo na turiste, ali ako se uzmu u obzir i posade brodova i prateće osoblje, dobija se broj od blizu 90.000 ljudi koji su tokom prošle godine Novi Sad posetili brodom.

“Novi Sad raspolaže sa tri pristana za brodove i sva tri se nalaze gotovo u strogom centru grada, a sa ta tri pristana Novi Sad je grad sa najvećim brojem pristana za turističke brodove u Srbiji”, rekla je Putinova, dodajući da skoro svaki brod koji prolazi kroz Srbiju stane u Novom Sadu.

Dužina njihovog zadržavanja u Novom Sadu zavisi od programa turoperatora koji rukovode određenim krstarenjem Dunavom, a zadržavanja u novosadskim pristanima se kreću od nekoliko sati do jednog ili dva noćenja.

“Turoperater je taj koji pravi plan putovanja i praktično ih sam osmišljava. Naš cilj je da na velikim međunarodnim sajmovima turizma kao što su sajmovi u Berlinu i Londonu, stupimo u kontakt sa što većim brojem tih turoperatera kojima predlažemo šta još eventualno mogu da uvrste u planove putovanja. To su putovanja koja traju najčešće duže od desetak dana i zato ima prostora da se ta zadržavanja u mestima na ruti krstarenja produže”, kazala je Putinova.

Ono što, po njenim rečima problem, jeste činjenica da se, kada je reč o krstarenjima brodom, uglavnom radi o turama “zatvorenog tipa”, odnosno o turama u kojima je sve uračunato u cenu od smeštaja, ishrane, do ulaznica u muzeje ili neke druge objekte i ustanove kulture, pa ti turisti vrlo malo novca troše na neke propratne stvari, kao što obilasci znamenitosti u mestima u kojima se brodovi zaustavljaju tokom krstarenja.

Putinova je istakla da se broj zemalja iz kojih turisti u Novi Sad dolaze brodom poslednjih godina konstantno povećava.

Tako su u ranijem periodu to uglavnom bili turisti iz severne Amerike, skandinavskih zemalja i zemalja zapadne Evrope – Francuske, Nemačke i Velike Britanije, a prošle godine, kako je rekla Putinova, bilo je turista iz Meksika i sa Dalekog istoka.

Govoreći o značaju dolazaka turista u Novi Sad koji su na proputovanju krstareći brodom po Dunavu, Tihana Putin je istakla promotivnu karakteristiku, pojasnivši to činjenicom da se često dešava da na štand Turističke organizacije Novog Sada na nekom sajmu turizma u inostranstvu dođu ljudi i kažu da su upravo na proputovanju brodom posetili Novi Sad, da im se grad svideo i da bi želeli ponovo da ga posete.

Upravo delimično upoznavanje sa Novim Sadom kao turističkom destinacijom, po rečima Putinove, jeste najveća korist koju Novi Sad, ali i druga mesta u kojima pristaju turistički brodovi imaju od tih turista koji krstare Dunavom, jer postoji velika verovatnoća da će se oni na tu destinaciju vratiti i to kao mnogo veći potrošači.

“Kao najčešći razlog zbog kog bi ponovo posetili Novi Sad ti turisti navode Nacionalni park “Frušku goru”, Fruškogorske manastire, zatim vinske podrume u Fruškogorskom vinogorju, a tu je i neizostavna vojvođanska kuhinja”, rekla je portparolka Turističke organizacije Novog Sada.

Putinova je kazala da su turisti koji se najčešće odlučuju na krstarenja brodom uglavnom tzv. “senior turisti”, starosne dobi od preko 60 godina te da je na brodovima, ali i na usputnim destinacijama ponuda uglavnom prilagođena toj vrsti turista.

“Sezona krstarenja Dunavom, a samim tim i dolazaka turista brodom u Novi Sad počinje u ovo vreme, odnosno početkom ili sredinom aprila, a završava se krajem septembra, eventualno i u oktobru ima po koji brod”, rekla je Putinova.

(Mondo)

Objavljena je lista gradova koji su najčešće tagovani na fotkama koje su napravili Google korisnici.

Grad sa najviše tagove na fotkama Google korisnika je Njujork, dok ostala mesta na listi 10 najčešće slokanih zauzimaju evropske metropole.

Na drugom mestu je Rim, slede Barselona, Pariz i Istanbul.

Romantična Venecija je na šestom mestu, dok sedmo mesto pripada raskošnom Monte Karlu.

Još jedan italijanski grad je na listi – Firenca, osma lokacija koja se najčešće slikala.

Slede Budimpešta i Prag.

Kada je reč o gradovima iz regiona, naša prestonica se lepo kotira – zauzimamo 114. mesto. Zagreb je na 197. mestu, Budva na 215., Skoplje na 301. a Sarajevo 455. mestu.

(Mondo)

Međunarodni sajam turizma biće održan trideset i peti put, na Beogradskom sajmu, od 21. do 24. februara 2013. godine, a zemlja partner biće Nemačka, najavljeno je iz beogradske kancelarije Nemačke nacionalne turističke organizacije.

“Nastup Nemačke kao zemlje partnera u skladu je sa strategijom predstavljanja turističkih potencijala Nemačke na tržištu jugoistočne Evrope. Turistička organizacija Nemačke je tokom 2012. godine dobila dodatna sredstva od 500.000 evra za realizaciju tog cilja” kaže Ernst Burgbaher parlamentarni državni sekretar u Saveznom ministarstvu za privredu.

Predstavnici Beogradskog sajma istakli su da je vrlo značajna činjenica za Sajam turizma našeg glavnog grada, da je Nemačka već posle prvog nastupa 2012. godine, odlučila da postane zemlja partner, dodajući da je to to jedan od retkih sajmova, koji, uprkos krizi, raste iz godine u godinu, kako po broju učesnika tako po broju izlagača.

“Ovo partnerstvo na Sajmu logičan je korak ka ostvarivanju zajednički definisanih ciljeva – povećanja razmene turista i intenziviranja saradnje turističkih industrija”, izjavio je Goran Petković, državni sekretar za turizam.

On je podsetio da ćemo u 2013. godini ponovo imati priliku da istaknemo važnu sponu između naših zemalja, kroz obeležavanje sedamnaest vekova Milanskog edikta, važnog dokumenta tolerancije, kojim je rimski car Konstantin Veliki priznao hrišćanstvo. Konstantin je rođen u Naisusu (danas Niš), živeo je u Rimu, Milanu, Trieru, krunisan je u Jorku, živeo u Carigradu (danas Istanbul) i Izraelu.

“Proslava ovog događaja okupiće i udružiti mnoge zemlje, među kojima su, naravno, Nemačka i Srbija”, ističe Gordana Plamenac direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS), dodajući da se “raduje što će Srbija biti zemlja partner na sajmu u Štutgartu CMT 2014”.

“Ukoliko se broj putovanja u Nemačku sa ovih tržišta i dalje bude povećavao prosečnom godišnjom stopom od tri odsto, realno je očekivati da će ukupan broj putovanja iz regiona u Nemačku do 2020. godine iznositi dva miliona godišnje”, kaže Petra Hedorfer izvršna direktorka Turističke organizacije Nemačke.

Ona je najavila “da će Nemačka 2013. godine, kao jednu od ključnih tema predstaviti ponudu u oblasti kulturnog turizma, s obzirom na to da je vodeća destinacija u toj oblasti i druga po popularnosti za Evropljane u potrazi za kulturom”.

(Mondo)

Glavna tema ovogodišnje međunarodne “Brend konferencije”, 29. maja u beogradskom “Sava centru”, biće turistički proizvod.

Cilj konferencije je da budu sagledani stanje i mogućnosti turizma kao bitne privredne grane Srbije i regiona, pokretanje novih tržišnih inicijativa, direktnih investicija i pronalaženje novih tržišta.

Organizatori podsećaju da je turizam dinamična privredna delatnost, izložena neprestanim i snažnim promenama, a predstavlja jedan od ključnih faktora razvoja, kako pojedinih zemalja, tako i čitavih regija koje postaju poznate turistička odredišta.

Kreiranje modernih tržišnih strategija u stvaranju turističkog proizvoda doprinosi i povećanju broja investicija, a zemlje u regionu poseduju veliki turistički potencijal kroz dobro pozicionirane i prepoznatljive destinacije i mnoštvo atraktivnih a još neistraženih.

Beograd

Na konferenciji će biti razmatrana mogućnost umrežavanja privrednih, turističkih, javnih i privatnih kompanija, instituta, državnih iobrazovnih institucija, organizacija, medija, turističkih centara, turističkih i ugostiteljskih objekata, radi stvaranja jedinstvenog turističkog proizvoda regiona.

Na panelima će biti predstavljeni dobri primeri iz prakse u okviru regionalne turističke ponude, elitnog turizma, gradskog, zdravstvenog i velnes turizma, eko i etno, kao i elektronskog turizma.

Konferenciji će prisustvovati predstavnici resornih državnih institucija, turističkih organizacija iz zemalja regiona, predstavnici najznačajnijih svetskih turističkih asocijacija i organizacija, svetski stručnjaka iz oblasti brendiranja i pozicioniranja destinacija, kao i učešće renomiranih elitnih hotela iz regiona, itd.

Pokrovitelji konferencije su Ministartvo ekonomije i regionalnog razvoja, Privredna komora Srbije i Turistička organizacija Srbije.

Za nekoga bi to, možda, bio razlog da mu celo veče bude upropašćeno. Stoga se ništa ne prepušta slučaju, odnosno u kofer se trpaju stvari za “svaki slučaj”.

Zahvaljujući istraživanju sprovedenom na britanskom sajtu gocompare.com i na uzorku od 2.000 žena, izračunat je i broj odevnih komada koji sa nama prevale kilometre bez ikakve potrebe.

Naime, prosečno žena ponese oko 60 komada za “svaki slučaj”, i to za odmor u trajanju od sedam dana, iako je izračunato da su joj za taj period dovoljna 34 komada odeće, u šta je ubrojan i donji veš, pišu “Novosti”.

Žene nose čak 19 majica (od toga na odmoru obuku samo 10), kao i 16 donjih delova odeće, što podrazumeva pantalone, šortseve, suknje (obuku samo polovinu). A to nije sve – gotovo polovina žena na letovanju kupi sebi još jedan komad odeće!

Naravno da ovaj podatak, da njihove partnerke neće obući gotovo polovinu odeće koju su spakovale za odmor, nije iznenadio muškarce. Često upravo oni povuku najveći deo tog tereta i još tokom pakovanja, dok one pokušavaju da zatvore svoje kofere i putne torbe (čak njih 65 odsto ima problema da zatvori prtljag), sugerišu im da su preterale.

(Mondo)

Ski sezona na Kopaoniku zvanično je započela ovog vikenda, a svi ljubitelji skijanja imali su priliku da se prvi put voze novom šestosednom žičarom Karaman greben.

Zahvaljujući sistemu za veštačko osnežavanje prva je pripremljena staza Karaman greben koja će biti na raspolaganju svim posetiocima ovog ski centra.

Narednih dana očekuje se da će i ostale ski staze biti spremne za skijaše, navedeno je u saopštenju Skijališta Srbije.

Ako želite da malo pobegnete iz grada, spakujte toplu garderobu i možete se uputiti na Kopaonik. Sigurno ćete uživati u zimskoj idili.

U zagrljaju između reke Bojane i Jadranskog mora, 15 kilometara udaljeno od Ulcinja, nalazi se rajsko ostrvo čuveno širom sveta po nudističkom naselju i netaknutoj prirodi. Ada Bojana je savršena plaža za relaksaciju i odmor.

S druge strane, prestižno je mesto za ekstremne sportove na vodi. Povoljni vetrovi prave odlične talase koji omogućavaju surfovanje, jedrenje, dok je svim ljubiteljima jahanja omogućena i ova aktivnosti. Obale reke Bojane poznate su po ribarskim sojenicama.

A ako ovde želite da se i odmorite, evo informativno podataka o hotelskoj ponudi:

- Turističko naselje Ada Bojana u Ulcinju
lokacija: na plaži Ada Bojana
aranžman: 24, 31, 22 evra, noćenje sa polupansionom

- Hotel “Bellevue” u Ulcinju
lokacija: na Velikoj plaži, nekoliko kilometara od Ade Bojane
aranžman: 20, 24, 27 evra, noćenje sa polupansionom

Ako još niste odlučili gde na letovanje, možda baš Ada Bojana jeste mesto za vas.

Beograd

2. Montreal: Lagodan Montreal je sve više popularan među stranim putnicima, koji uživaju u mestima s dvojezičnim ambijentom, vole dobra lokalna piva, pa čak i skijanje na obližnjoj planini Royal. Montreal ima nezamenjivu studentsku populaciju i atmosferu (Old Montréal) koji gradu daju poseban sjaj, kao i boemski duh. Od kafića u staromodnom maniru, finih jazz klubova, diskoteke i lepi barovi, kao i Festival komedije u julu samo su deo onoga što Montreal nudi.

Montreal

3. Buenos Aires: Uz jedinstvenu mešavinu evropske i južnoameričke kulture, i lokalne strasti za igru, argentinski glavni grad pruža plodno tlo za živahni noćni život. Tu je naglasak na modu i raznoliku paletu zabavnih ponuda u Buenos Airesu. Opustite se u finom jazz klubu ili plešite celu noć. Neki od klubova i kulturnih centara nude časove plesa tako da možete naučiti tango i salsu kao lokalno stanovništvo. Tu je sve, od irskih pabova i lokalnih narodnih pesama i zabava u kućnoj atmosferi.

Buenos Aires

4. Dubai: Za one koji ga mogu priuštiti, svetska prestonica upadljive potrošnje je nepobediva. Ekstravagancija Dubaija je put preko vrha, sa jako luksuznim hotelima na veštačkim ostrvima, modernim šoping centrima i tonama plemenitih metala koji blistaju u prodavnicama. Ali Dubai je takođe kosmopolitsko mesto, tako da ako niste pozvani na party na brodu ili privatnoj jahti poznte ličnosti, uvek možete ćaskati s ljudima iz celog sveta u barovima i klubovima.

Dubai

5. Thessaloniki: Grčki grad, drugi po veličini, je grad koji ima stila, sa puno prodavnica, butika, i modnih salona. Solun ima dug i velik izbor noćnog života tokom meseci kada se poznatije grčke destinacije nalaze u stanju hibernacije. Od art kafića, barova sa Latino muzikom, diskoteke sa house muzikom do strasnog bouzoukia ritma (mesta sa grčkom folk-pop muzikom). To je dovoljno da vas zaintrigira nakon poseta vizantijskih crkava, muzeja i ruševina. Solun nije jeftin, ali u stopu po svom kvalitetu prati grčki glavni grad-Atinu.

Solun