Zatureni koferi i torbe iz aviona i aerodroma u Americi, najčešće završe u Alabami, u “Centru za izgubljeni prtljag”.

Aerodromske vlasti ne uspevaju uvek da pronađu vlasnike zagubljenih kofera, posebno kada je reč o prtljagu za koji ne postoji nikakav zahtev. Ovaj prtljag predstavlja teret za aerodrome koji moraju da ga čuvaju i skladište.

Porodica Ovens iz Skotsboroa, u Alabami, u tome je videla unosni biznis. Početkom sedamdesetih pokrenula je centra za otkup i prodaju izgubljenog prtljaga koji je vrlo brzo postigao veliki uspeh. U ovaj centar, između buvljaka i robne kuće, svakog dana pristiže više od 7.000 predmeta: odeća, obuća, kompjuteri, muzički instrumenti…

Među njima se ponekad nađe i poneka neobična stvar. Jedan od zaposlenih je tako pronašao sistem za navođenje raketa koji je pripadao američkoj vojsci i koji je, naravno, odmah vraćen vlasniku.

Sadržaj izgubljenog prtljaga se ovde prodaje za 20 do 80 odsto od originalne cene.

“Centar za izgubljeni prtljag” u Skotsborou je vremenom postao prava turistička atrakcija koja svake godine privuče blizu milion posetilaca.

(Mondo)

Svaka “ozbiljna” novogodišnja odluka ima tri ključna “sastojka”: želju da postanemo bolji, strast za otkrivanjem novog i napuštanje sopstvene zone udobnosti. Dakle, sve ono što je sjedinjeno u putovanjima.

Evo top destinacija za 2015. godinu:

Tajland. Posle frke u 2014., očekuje se da će broj turista koji će posetiti Tajland ove godine premašiti 29 miliona. Predviđanja nisu nerealna, ako uzmete u obzir da je Tajland jedna od najlepših, najspiritualnijih i tradicionalno najgostoljubivijih destinacija na svetu.

Island. Sve više putnika bira destinacije koje nude autentična iskustva. Zemlja “vatre i leda” nudi prirodu u svoj veličini, od gejzira i prirodnih termalnih izvora, do uživanja u polarnoj svetlosti.

Kuba. Ako možete sebi to da dozvolite, putujte dok još nije kasno da osetite duh Kube.

Grčka. Neka vas preplavi duh zapadne civilizacije na samom izvoru. Blizu je i neprocenjivo je.

Malezija. Osetite dva sveta u jednom, kineski i indijski uticaji prepliću se na ovom poluostrvu. Uz to, malezijska kuhinja jedna je od najzanimljivijih na svetu.

Hrvatska. Dragulj Mediterana, za one koji mogu.

Dubai. Ujutru plaža, popodne skijanje u tržnom centru.

Vijetnam. Trip Advisor proglasio ga je destinacijom u usponu za 2015. Imajte u vidu da je preporučeno sredstvo prevoza motocikl. Kažu da je iskustvo neverovatno.

Južna Afrika. Tu možete da vidite “afričkih velikih 5″ – lavove, bivole, afričke slonove, leopard i nosoroge. A i neka od najboljih vina na svetu su upravo južnoafrička.

Japan. Prošle godine Japan je posetilo više od 13 miliona turista. Čudesan spoj tradicije i modernog, ovo je fascinantna zemlja čija popularnost među turistima nastavlja da raste. Bonus: cvetanje trešnje u proleće.

Kostarika. Dragulj Centralne Amerike, zemlja čiji je veći deo teritorije zaštićen zakonom, spoj je neverovatnih tropskih kišnih šuma, planina, reka, vulkana… Ljudi su ljubazni i srdačni. Prava destinacija za ljubitelje prirode koji ne beže od avanture.

Egipat. Situacija se smirila. Istorijska i kulturna riznica sveta čeka na turiste.

Kina. Zemlja u kojoj se drevna prošlost susreće sa današnjicom u savršenom skladu.

Peru. Već treću godinu zaredom, Peru je proglašen za vrhunsku gastronomsku destinaciju od strane World Travel Awards. I dok Maču Pikču privlači turiste da dođu prvi put, peruanska kuhinja navodi ih da se vrate.

Australija. Plaže svetske klase, prirodne lepote bez premca

(Mondo)

Turističke agencije u Srbiji koje se bave dovođenjem stranih gostiju izrazile su nezadovoljstvo što je u Srbiji sve više stranih turističkih vodiča koji vode grupe u obilazak, iako po Zakonu o turizmu takvo pravo imaju jedino državljani Srbije.

“Procenjuje se da je zbog toga šteta za domaće vodiče i do 90.000 evra mesečno, samo na nivou Beograda, a ako se uzme u obzir cela Srbija, šteta je višestruka, kazala je predsednica Odbora za receptivu Nacionalne asocijacije turističkih agencija Biljana Marčeta.

Prema njenim rečima, problem je u nedovoljnom broju turističkih inspektora, koji bi trebalo da zaštite domaće vodiče.

“Sve razvijene turističke destinacije se trude da zaštite svoje tržište, da stvore što više radnih mesta za svoje državljane, tako da se mi nadamo da će se i naša država potruditi da obezbedi takve mehanizme kontrole”, dodala je Marčeta.

“Država bi regulisanjem tog problema, zaposlila veliki broj mladih koji završavaju fakultet za turizam”, navela je Marčeta i dodala da godišnje taj fakultet završi oko 2.000 studenata.

Ona je istakla da je 26 receptivnih agencija usaglasilo stavove i poslalo Ministarstvu turizma zahteve za izmenama Zakona o turizmu, među kojima se nalazi i problem turističkih vodiča.

Zahtev receptivnih agencija je da osim turističkih inspektora, mogućnost kontrole turištičkih vodiča ima i komunalna policija.

“Komunalna policija bi imala mogućnost da zaustavi stranog vodiča, ili stranu grupu i traži vaučer lokalne turističke agencije da je angažovan od strane lokalne turističke agencije i da li ispunjava uslove koje je zakon propisao, odnosno je li građanin Srbije i ima li licencu Ministarstva”, kazala je Marčeta.

Među ostalim zahtevima receptivnih agencija su da im se prizna status izvoznika, omoguće podsticajne mere, ustanove “turističke zone” i pravila kretanja turističkih autobusa, propišu kazne za oglašavanje turističkih usluga od strane fizičkih lica i nevladinih organizacija i napravi poseban registar receptivnih agencija.

Izmene zakona o turizmu, prema ranijim najavama, Vlada Srbije bi trebalo da usvoji do kraja ove godine, a u skupštinskoj proceduri bi trebalo da se nađe u prvom tromesečju 2015. godine.

(Mondo)

Pariz, Njujork, London možda jesu najatraktivnija mesta za turiste, ali nijedan od ovih gradova nije na listi onih sa najboljim hotelskim smeštajem.

Manje popularne destinacije, kao što su Gdanjsk u Poljskoj, Sofija u Bugarskoj, pri vrhu su liste, a Kejptaun u Južnoj Africi je destinacija sa ubedljivo najboljim hotelskim smeštajem.

Istraživanje je sproveo sajt Agoda.com, i tom prilikom je analizirano oko sedam miliona ocena hotela koje su dali putnici.

Kriterijumi po kojima su hoteli ocenjivani su: cena smeštaja, lokacija, ljubaznost osoblja, komfor hotelskih soba, čistoća, kao i kvalitet hrane u hotelu.

Ukupna ocena koju je Kejptaun dobio je 8,43 od 10, a hoteli ovog grada dobili su ubedljivo najviše ocene i za ljubaznost hotelskog osoblja i komfor u sobama.

Neke poznatije turističke destinacije, takođe su dobro prošle na ovoj listi – Maldivi su drugi po redu, Sejšeli su na petom, a Santorini na sedmom mestu.

Zermat u Švajcarskoj je zauzeo treću poziciju, a hoteli u ovom gradu su dobili “titulu” najčistijih.

Hoteli u Budimpešti su najjeftinij, a u ukupnom skoru su zauzeli šesto mesto. Najbolja klopa je u hotelima u gradu Briž u Belgiji, a ovaj grad je na listi zauzeo osmo mesto.

(Mondo)

Turistički aduti Srbije nisu samo dobra hrana, lepa priroda i bogat noćni život.

“Imala sam priliku da nedavno u razgovoru sa novinarima iz Francuske i Nemačke, saznam šta oni identifikuju kao najjači adut srpske turističke ponude. I oni su rekli da je u više navrata gostoprimstvo bilo nešto što su najmanje očekivali, ali da je činjenica da su gostoprimstvo i ljubaznost naših ljudi upravo naša najupečatljivija karakteristika i prednost u turističkom smislu”, rekla je direktorka Turističke organizacije Srbije za “Juronjuz” (Euronews), Gordana Plamenac, na Sajmu turizma World Travel Market (WTM) koji je od 3. do 6. novembra održan u Londonu.

Ona se osvrnula na kompletnu turističku ponudu Srbije ukazavši da osim Beograda, koji je turistima uglavnom najinteresantniji, naša zemlja nudi mogućnosti za aktivan odmor, biciklizam, planinarenje, veslanje, splavarenje, itd.

Pored planinskih centara, šest nacionalnih parkova u Srbiji, takođe su prirodna bogatsva koja bi mogla biti interesantna stranim gostima, naglasila je Plamenac.

(Mondo)

Više od polovine Evropljana (54 odsto) namerava ove godine, kao i prošle, da putuje u periodu jun-septembar, 43 odsto nema takve planove, dok se tri odsto anketiranih nije izjasnilo.

Ova stopa je od početka krize u opadanju, sa 67 odsto u 2008. godini pala je na manje od 60 odsto u 2012, a i dalje beleži pad, prenosi AFP.

Studija, koja je obuhvatila 3.505 punoletnih građana Evope, takođe otkriva da su razlike između bogatijeg Severa i siromašnijeg Juga očigledne, u smislu rasta ili smanjenja interesovanja za turističke aranžmane ovog leta.

Trend rasta planiranih putovanja sada beleži Nemačka, tako da 56 odsto građana ove zemlje namerava da putuje ovog leta, što je za četiri procentna poena više nego prošle godine. Još izraženiji rast je kod Austrijanaca, njih 68 odsto će negde putovati u periodu juni-septembar, a to je za 11 procentnih poena više nego u 2013. godini.

Nasuprot tome, Francuzi će ovog leta manje putovati, njih 58 odsto ima takve namere, što je za četiri procentna poena manje nego u 2013, i za osam poena manje nego 2012, pokazuje istraživanje. Na taj način ova stopa se približava evropskom proseku.

Pad interesovanja za turistička putovanja u ovoj godini pogodio je i Veliku Britaniju, gde 54 odsto građana ove zemlje planira put ovog leta, što je pad za dva procentna poena, zatim Italiju u kojoj putovanje planira 54 odsto stanovnika, ili za jedan poen manje, i Belgiju gde se broj onih koji nameravaju da putuju samnjio za dva poena, na 47 odsto.

Isto tako, samo 42 odsto građana Španije, zemlje sa visokom stopom nezaposlenosti, razmišlja o letovanju, što je stabilan nivo u odnosu na prošlu godinu.

Prosečni budžet za putovanja u Evropi ovog leta nešto je veći i iznosi 2.313 evra, prema 2.242 evra u 2013. godini. Međutim, razlike u planiranoj potrošnji između Severa i Juga se produbljuju.

U ovoj godini građani sa Severa (Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Austrija) potrošiće u proseku 700 evra više nego Francuzi, Italijani i Španci, dok je u 2008. godini ta razlika iznosila samo 370 evra.

U pogledu prosečnog budžeta za putovanja na čelu su Britanci sa 2.932 evra, slede Belgijanci sa 2.577 evra, Austrijanci sa 2.542 evra i Nemci – 2.397 evra. Posle Nemaca su Francuzi sa 2.227 evra i Italijani sa 1.798 evra. Španci će, sa 1.723 evra, u potrošnji na putovanju biti najskromniji.

(Mondo)

Prošle godine Novi Sad je posetilo više od 60.000 turista koji su doputovali brodom, a uglavnom onih koji su bili bili na proputovanju tokom krstarenja Dunavom.

Portparolka Turističke organizacije Novog Sada, Tihana Putin je istakla da se taj podatak odnosi samo na turiste, ali ako se uzmu u obzir i posade brodova i prateće osoblje, dobija se broj od blizu 90.000 ljudi koji su tokom prošle godine Novi Sad posetili brodom.

“Novi Sad raspolaže sa tri pristana za brodove i sva tri se nalaze gotovo u strogom centru grada, a sa ta tri pristana Novi Sad je grad sa najvećim brojem pristana za turističke brodove u Srbiji”, rekla je Putinova, dodajući da skoro svaki brod koji prolazi kroz Srbiju stane u Novom Sadu.

Dužina njihovog zadržavanja u Novom Sadu zavisi od programa turoperatora koji rukovode određenim krstarenjem Dunavom, a zadržavanja u novosadskim pristanima se kreću od nekoliko sati do jednog ili dva noćenja.

“Turoperater je taj koji pravi plan putovanja i praktično ih sam osmišljava. Naš cilj je da na velikim međunarodnim sajmovima turizma kao što su sajmovi u Berlinu i Londonu, stupimo u kontakt sa što većim brojem tih turoperatera kojima predlažemo šta još eventualno mogu da uvrste u planove putovanja. To su putovanja koja traju najčešće duže od desetak dana i zato ima prostora da se ta zadržavanja u mestima na ruti krstarenja produže”, kazala je Putinova.

Ono što, po njenim rečima problem, jeste činjenica da se, kada je reč o krstarenjima brodom, uglavnom radi o turama “zatvorenog tipa”, odnosno o turama u kojima je sve uračunato u cenu od smeštaja, ishrane, do ulaznica u muzeje ili neke druge objekte i ustanove kulture, pa ti turisti vrlo malo novca troše na neke propratne stvari, kao što obilasci znamenitosti u mestima u kojima se brodovi zaustavljaju tokom krstarenja.

Putinova je istakla da se broj zemalja iz kojih turisti u Novi Sad dolaze brodom poslednjih godina konstantno povećava.

Tako su u ranijem periodu to uglavnom bili turisti iz severne Amerike, skandinavskih zemalja i zemalja zapadne Evrope – Francuske, Nemačke i Velike Britanije, a prošle godine, kako je rekla Putinova, bilo je turista iz Meksika i sa Dalekog istoka.

Govoreći o značaju dolazaka turista u Novi Sad koji su na proputovanju krstareći brodom po Dunavu, Tihana Putin je istakla promotivnu karakteristiku, pojasnivši to činjenicom da se često dešava da na štand Turističke organizacije Novog Sada na nekom sajmu turizma u inostranstvu dođu ljudi i kažu da su upravo na proputovanju brodom posetili Novi Sad, da im se grad svideo i da bi želeli ponovo da ga posete.

Upravo delimično upoznavanje sa Novim Sadom kao turističkom destinacijom, po rečima Putinove, jeste najveća korist koju Novi Sad, ali i druga mesta u kojima pristaju turistički brodovi imaju od tih turista koji krstare Dunavom, jer postoji velika verovatnoća da će se oni na tu destinaciju vratiti i to kao mnogo veći potrošači.

“Kao najčešći razlog zbog kog bi ponovo posetili Novi Sad ti turisti navode Nacionalni park “Frušku goru”, Fruškogorske manastire, zatim vinske podrume u Fruškogorskom vinogorju, a tu je i neizostavna vojvođanska kuhinja”, rekla je portparolka Turističke organizacije Novog Sada.

Putinova je kazala da su turisti koji se najčešće odlučuju na krstarenja brodom uglavnom tzv. “senior turisti”, starosne dobi od preko 60 godina te da je na brodovima, ali i na usputnim destinacijama ponuda uglavnom prilagođena toj vrsti turista.

“Sezona krstarenja Dunavom, a samim tim i dolazaka turista brodom u Novi Sad počinje u ovo vreme, odnosno početkom ili sredinom aprila, a završava se krajem septembra, eventualno i u oktobru ima po koji brod”, rekla je Putinova.

(Mondo)