Roditelji često ne shvataju ozbiljno zabavljanja svog deteta u tinejdžerskim godinama, iako su ti odnosi veoma bitni za dalji emotivni razvoj mlade osobe.

Izgradnja prvih ljubavnih veza u tinejdžerskim godinama zna da bude veoma dramatična, a roditelji uglavnom sva dešavanja pripisuju hormonalnim oscilacijama i mladalačkoj neozbiljnosti.

Takav pristup nije najmudriji jer osim što će dete osećati da ga ne razumete i ne uzimate njegove ljubavne probleme, koje mu se tada čine najvećim na svetu, za ozbiljno, takođe možete propustiti da mu date dragocen savet u tim trenucima kada se emotivno formira.

Fizička privlačnost, obostrano uživanje, emocionalno upoznavanje, socijalna kompatibilnost, razmatranje osećanja, osećaj prijateljstva u kombinaciji sa romantičnim uzbuđenjem samo su neka od iskustava koja se prvi put upoznaju u tinejdžerskim danima.

Emotivne trzavice su takođe veoma česte u tim godinama – radost zbog pronalaska srodne duše može biti pomućena strahom od gubitka te osobe. Takođe, u tinejdžerima se često bore osećanja posesivnosti i slobode, poverenja i sumnje, iskrenosti i obmane, zadovoljstva i žrtve.

Zbog svega toga, podrška roditelja da se izbore sa svim tim dilemama sa kojima se prvi put susreću je od suštinske važnosti, piše psiholog Karl Pikard za “Psychology Today”.

Podršku ne treba mešati sa preteranim uplitanjem, a tu roditelji najčešće prave grešku.

U tom razdoblju od roditelja se očekuje da mnogo sluša i malo priča. Savete ne treba davati osim ako ih tinejdžer ne zatraži.

Neizostavni deo odrastanja su i prva seksualna iskustva. Naravno da i o seksu treba razgovarati, ali taj razgovor bi samo trebalo da bude nastavak prethodnog odnosa poverenja između roditelja i deteta koji se godinama gradio, a ne “grom iz vedra neba”.

Najveći oslonac roditelj treba biti tinejdžeru kada se ta fatalna prva ljubav završi. Tada je neophodno pružiti mu podršku i sigurno rame za plakanje.

(Mondo)