Vlada Srbije imenovala je danas Milana Pajevića za direktora Kancelarije za evropske integracije, saopštio je Kabinet potpredsednika vlade za evropske integracije.

Pajević je na tom mestu nasledio Milicu Delević koja je ranije podnela ostavku.

Milan Pajević rođen je u Beogradu 1965. godine, gde je 1989. godine. diplomirao na odseku za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka.

U saopštenju se navodi da je Pajević krajem osamdesetih i početkom devedestih odustao od namere da se angažuje u zvaničnoj spoljnoj politici i posvetio para-diplomatskom delovanju, zbog toga što se “duboko nije slagaoi sa destruktivnom politikom srpskog rukovodstva”.

Bio je među osnivačima Evropskog pokreta u Srbiji, a od 1994. do 2000. i potpredsednik zadužen za međunarodnu saradnju, a jedan je od osnivača udruženja građana G 17 plus 1999. godine.

Od promena 2000. bio je savetnik za spoljnu politiku potpredsednika Savezne vlade, a od 2004. Vlade Srbije, Miroljuba Labusa, kao i Nacionalni koordinator Pakta stabilnosti i ambasador u Saveznom ministarstvu inostranih poslova.

Ostavku na zvanje ambasadora i zahtev za prekid radnog odnosa u SMIP-u i Vladi podneo je juna 2004. Od tada do avgusta 2006. je bio zaposlen u G17 institutu.

Jedan je od osnivača Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) 2006. godine. Nalazi se na mestu predsedavajućeg Međunarodnog savetodavnog odbora ISAC fonda.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je za Srbiju dobijanje statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju veoma značajno, ali da će suštinsko postignuće biti kada dobije datum za početak pregovora, jer će tada evropski proces postati nepovratan.

“Očekujemo to do kraja godine, u skladu sa informacijama koje nam dolaze iz Brisela. Ali mi već sada moramo formirati tim za pregovore sa EU kako bismo bili spremni”, rekao je Tadić na sednici Saveta za evropske integracije u Palati Srbija.

Prema njegovim rečima, dobijanje statusa je garancija da je Srbija na dobrom putu, ali i garancija sigurnosti za sve investitore i političke subjekte u svetu.

“Srbija će nastaviti da sprovodi reforme, da bude partner u procesu pomirenja u regionu. Naša politika je prevashodno miroljubiva, usmerena na proces modernizacije našeg društva. Ideja boljeg života dolazi tek kad podignemo karakeristike našeg društva i kad promenimo odnos prema radu”, istakao je Tadić.

Predsednica Skupštine Srbije Slavice Đukić Dejanović istakla je da pored zadovoljstva koje oseća zbog činjenice da je Srbija dobila status kandidata, ona ima “i izuzetno duboko osećanje odgovornosti” za buduće korake na putu ka EU.

Evropska komisija

Odluka o datumu početka pregovora bila bi praktično odložena za godinu dana, kada će Evropska komisija pripremiti novi izveštaj, na osnovu procene da li je taj uslov ispunjen.

U godišnjem izveštaju Komisije o napretku država koje žele da uđu u EU, a koji treba da bude objavljen 12. oktobra, Komisija će želeti da nagradi Srbiju za privođenje ratnih zločinaca pravdi ove godine, navode ove diplomate.

Oni će, prenosi Rojters, takođe želeti da priznaju napore koje je Beograd uložio u cilju reformisanja institucija, borbi protiv kriminala i korupcije, što se smatra važnim koracima na putu ka EU.

Ali, zabrinutost oko tenzija u vezi sa Kosovom, znači da EU nije spremna da u ovom trenutku pokrene pregovore o pridruživanju.

“Gotovo je sigurno da će Komisija preporučiti da Srbija dobije status kandidata, ali će postaviti uslove za početak pregovora”, navode izvori iz EU.

Mnogi evropski funkcioneri se nadaju da će napredak Srbije na putu ka EU pomoći Beogradu da ostane čvrsto na putu reformi, ali zvaničnici u nekim evropskim prestonicama su besni zbog odbijanja Srbije da prizna Kosovo i žele da vide veći napredak u dijalogu Beograda i Prištine o praktičnim pitanjima koji se vodi uz posredovanje EU, naveo je Rojters.

Prema diplomatskim izvorima – Evropska komisija bi mogla da svoju preporuku podeli na dva dela odnosno da za početak Srbiji da status kandidata a da odloži preporuku o datumu početka preogovora o pridruživanju – prenosi Rojters.

Agencija navodi da ovo nije jedini scenario.

Preoporuka Evropske komisije bi u svakom slučaju mogla da naiđe na protivljenje nekih članica EU.

Neke diplomate kažu da bi na primer Nemačka mogla da odbije da podrži i kandidaturu Srbije bez dodatnog napretka po pitanju Kosova.

Druge diplomate kažu i da bi se planovi Komisije mogli promeniti u narednim nedeljama ukoliko se situacija između Kosova i Srbije pogorša.

Ukoliko se to ne dogodi i Srbija ipak dobije status kandidata, EU bi od nje mogla zatražiti da ispuni niz uslova pre nego što vlade EU ponovo razmotre mogućnost pokretanja pregovora o članstvu, navodi Rojters.

Jedan od tih uslova moglo bi biti i da pokaže da se rešenja dogovorena tokom dijaloga u potpunosti primenjuju. Drugi uslovi bi mogli da uključe dalje reforme u borbi protiv korupcije.

Komisija bi, po mišljenju diplomata, u izveštaju mogla i da preporuči da se u predstojećim mesecima ponovo izvrši procena pre narednog izveštaja u napretku za 12 meseci, navodi Rojters.