Nošenje tepiha na pranje mnogima predstavlja pravu noćnu moru, misleći da je to jedina opcija za uklanjanje upornih fleka koje je teško skinuti.

A da li ste znali da ih možete oprati praškom za pecivo? Sve što treba da uradite jeste da rastvorite prašak za pecivo u vodi, a potom da istrljate fleku dobijenom smesom. Nakon toga usisajte deo koji ste ribali i videćete rezultate.

Pored ovoga, još jedan trik koje pojedine domaćice znaju jeste uklanjanje fleka kiselom vodom. Njome možete ukloniti fleke i sa fotelja, kreveta, garnitura i sličnih platnenih materijala. Nema potrebe da ribate. Dovoljno je da prospete kiselu vodu na mesto gde je fleka i pustite da odstoji.

Videćete kako se mrlja povlači, a na vama je samo da prebrišete krpom.

Da li sam isključila šporet, ili peglu – pitanja su koja su bar jednom namučila svaku ženu, ali i muškarca. Evo načina kako da više ne mislite o tome.

Rešenje je vrlo jednostavno – sve što treba da uradite jeste da fotografišete šporet (koji je, naravno isključen) i ne samo šporet, već sve uređaje koji vas muče i zbog kojih brinete čim izađete iz kuće.

Naravno, fotografišite ih neposredno pre izlaska kako biste bili potpuno sigurni da je sve u redu. Kada pogledate fotografiju nestaje svaka dilema o tome da li je sve u redu kod kuće, kada izađete.

Ima i ljudi koji u ovakvim situacijama ne paniče previše, ali ima i onih koji su u stanju da se odmah vrate kući i provere šta se dešava.

Ma koliko da vam je snažan aspirator ili jačina promaje koju napravite dok kuvate, širenje mirisa jela po stanu nikako ne možete da izbegnete.

Ali, za taj problem postoji rešenje. Pre nego što počnete da pržite bilo šta, stavite koru od jedne jabuke i tanko parče ove voćke na zagrejano ulje u tiganj ili šerpu, pa tek onda spustite druge sastojke.

Ovaj postupak će neutralisati miris tokom kuvanja.

Stručnjaci kažu da pivo može da vam pomogne da se rešite fleka i prljavštine u kući, ali i da posluži u još nekim situacijama.

Uklanjanje fleka

Ako, recimo, prospete kafu na tepih ili na njemu imate neku drugu fleku, možete da je se rešite pomoću piva.

Sve što treba da uradite je da malo piva sipate direktno na fleku i polako istrljate čistom krpom. Mehurići piva će pomoći u “izvlačenju” fleke, a krpom trljajte dok mrlja ne nestane, i po potrebi dodajte još malo piva.

Poliranje drvenog nameštaja

Fleke na drvenom nameštaju, uključujući i krugove od kafe, mogu da nestanu za tren, pomoću piva.

Sipajte malo piva i očistite krpom, videćete da će drvo sijati kao novo.

Poliranje bakarnog posuđa

Pivom možete da očistite i posuđe ili ukrasne predmete od bakra – na ovaj način ćete im povratiti sjaj bez ikakvih oštećenja.

Kiselost piva, kažu stručnjaci, pomaže da bakar opet zasija, a ne oštećuje ga. Krpu nakvasite pivom i izglancajte bakarne predmete, i gledajte kako će opet da zasijaju.

Sredite travnjak

Ukoliko imate dvorište u kojem je trava na pojedinim mestima postala braonkasta, stručnjaci kažu da možete da je “oživite” tako što ćete sipati malo piva. Fermentisani šećer će, kažu, stimulisati rast trave i ubiti gljivice.

Pedikir

Sipajte pivo u lavor i potopite noge. Kvasac će omekašti kožu, a alkohol je odličan za dezinfekciju, tako da ćete na ovaj način temeljno očistiti stopala.

Verujemo da vam se bar jednom desilo da ste se iznervirali što ste iz kafića, restorana, sa radnog mesta ili posle kafenisanja kod prijatelja, izašli “namirisani” duvanskim dimom od glave do pete. Još ako ste nepušač, sigurno vam se čini da je tačna izreka da dim ide na one koji ne puše.

S obzirom na to da nije uvek moguće da odmah operete garderobu koja se nadimila, a možda nemate ni terasu na kojoj bi mogla da se provetri, tokom zimskog perioda možete da uradite sledeće.

Raširite stvari na radijator i ostavite da odstoje bar tri sata, a najbolje je tokom čitave noći ukoliko su topli. Toplota će izvući dim bolje nego da se vaš omiljeni džemper luftirao cele noći na terasi.

Divna je, vesela, ukras u kući! Ako želite da vam jelka potraje, morate znati kako da je negujete.

Prava jelka, sa busenom, može da traje i do mesece i po dana, ukoliko ste je kupili zdravu i svežu. Zato pazite prilikom kupovine – iglice ne bi trebalo da imaju žućasktu, zlatnu boju, već da su zelene i da deluju sveže.

Kod kuće bi jelku trebalo držati u što većoj posudi, dalje od izvora toplote koji pospešuju njeno sušenje. Valjalo bi ako imate dovoljno prostora da jelku držite blizu prirodnog izvora svetlosti. Zalivajte je jednom u pet dana, ili češće ukoliko je prostorija u kojoj je držite baš topla.

Ukrasne lampice doprinose prazničnoj atmosferi, ali i sušenju iglica na jelci. Ukoliko ste u mogućnosti, kupite mala LED svetla jer se manje zagrevaju.

Osim vodom, jelku možete zalivati i nekim drugim tečnostima, čak i alkoholom. Blaga i zašećerena limunada je odlična hrana za vašu jelku, a nekoliko kapi vodke ili rakije će sačuvati drvo od bakterija.

I ovaj savet je čudan, ali “radi”: voće držite što dalje od jelke – ono ispušta etilen koji ubrzava fermentaciju drugog voća, ali i opadanje iglica na zimzelenom drveću.

(Mondo)

Kada se voda povuče, ostaju mokri zidovi ali i sve što je bilo u kući ili stanu. Evo kako treba pravilno postupiti sa pokućstvom, šta mora da se baci, a šta može da se osuši i ponovo koristi.

Sa čišćenjem počnite što pre, dok je sve još vlažno, zato što je mikroorganizmima štetnim za naše zdravlje, dovoljno 48 sati da se razviju na vlažnim mestima. Osim otežanog disanja, astme i alergija, alge, gljivice i plesan mogu da izazovu razne zarazne bolesti. Imajte to na umu prilikom čišćenja i nemojte biti mnogo sentimentalni – bacajte što više.

Pre svega se otarasite stvari kao što su ćebad, dušeci, jorgani, posteljina, peškiri, garderoba – u  tome se razvijaju najopasniji mikroorganizmi, upozoravaju lekari.

Koliko god da vam teško pada, morate baciti i krznenu i kožnu garderobu, a preporučuje se da bacite i obuću koja je bila u vodi duže od 48 sati.

Posuđe i metalni escejg, morate dobro dezinfikovati pre upotrebe. Nije dovoljno samo da operete toplom vodom i deterdžentom za pranje sudova već i da ih potopite u vodu u kojoj ste rastvorili tabletu hlora. Nakon toga sve dobro isperite i koristite. Plastično posuđe bacite.

“Iskoristite sunčane dane i iznesite iz kuće ili stana nameštaj za koji ste procenili da može da se osuši i ponovo koristi. To se, pre svega, odnosi na nameštaj od punog drveta. Dobro ga obrišite suvim pamučnim krpama ili papirnim ubrusima, a zatim ga premažite nekim kupovnim sredstvom za čišćenje drveta”, objasnio nam je stolar Vladimir Jović.

On kaže da ne čuvamo tapaciran nameštaj, kao ni  nameštaj od iverice. “Ne samo što se teško suši, već se i popravka ne isplati, skuplja je nego da kupite nov komad nameštaj”, kaže stolar i dodaje da se nakon poplave bacaju i laminat i parket – od vlage će nabubreti, iskriviti se i ispucati.

“Ne morate baš sve da bacite. Ako imate gde, sačuvajte za loženje, za grejanje kada dođe zima”, savetuej stolar.

“Kada ispraznite prostorije u kući ili stanu, oštrim četkama ostružite prljavštinu sa zidova i plafona. Što više slojeva skinete, to bolje. Za to vreme, ali i inače, držite otvorena vrata i prozore jer prirodno vetrenje prostorija, sunce i čist vazduh, su nezamenljivi. Računjate na to da sušenje profesionalnim mašinama mora da se sprovodi najmanje 30 dana, dok za sušenje vetrenjem treba i nekoliko meseci. Zato ne žurite sa krečenjem”, rekao nam je moler Bojan Petrović.

“Teže se suše zidovi koji imaju spoljnu izolaciju protiv vlage. Unutrašnje zidove ne smete gletovati i lepiti tapete dok se baš dobro ne osuše jer će vlaga izbijati mesecima kasnije”, upozorava moler.

Što su sušenja zidova tiče, nemojte se mnogo oslanjati na takozvane “usisivače vlage” koji se inače prodaju za kupatila i kuhinje, na primer. Nakon ozbiljnih poplava takvi aparati su od male pomoći.

Grejalice, peći i ostala grejna tela mogu da pomognu, ali u tom slučaju budite oprezni - visoka temperatura pogoduje razvoju štetnih mikroorganizama.

Zato tokom grejanja prostorija radi sušenja, obavezno držite otvorene prozore i vrata i nemojte boraviti u tim prostorijama i udisati zagrejani vazduh.

SAVETI:

• Rukavice, maske… obavezne prilikom čišćenja.

Ne počinjite čišćenje pre nego što ne zaštite sebe. Obavezno koristite gumene rukavice, obuću koja ne propušta vodu, ali i zaštitnu masku za usta, kako ne biste udisali nečistoću i hemikalije koje ćete koristiti za čišćenje. Posebno budite oprezni sa sredstava na bazi hlora. Pročitajte uputstvo za upotrebu koje je navedeno na ambalaži. Ukoliko ste u mogućnosti, koristite paročistače, profesionalne ili one manje, za kućnu upotrebu. Odlični su su kako za čišćenje, tako i za dezinfekciju zidova i nameštaja.

Iako ponekad mislimo da sve znamo o kupanju i sunčanju, nije na odmet poslušati savete stručnih lica:

Hladovina pravi razliku

Ne potcenjujte hladovinu, jer ona može da pomogne u zaštiti od opekotina i toplotnog udara. Sunčevi UV zraci najjači su od 10 do 16 časova, čak i ako je napolju oblačno. Zaštitite se ispod suncobrana, uz pomoć naočara, košulje sa dugim rukavima i pantalona. Generalno, odeća napravljena od tamne i čvrste tkanine najbolje štiti kožu od sunca. Ako je odeća prozirna, onda i UV zraci mogu da prodru kroz nju. I u hladovini se može izgoreti, jer voda, pesak, beton, zidovi reflektuju zrake, pa ako ste dugo vremena na otvorenom, ipak možete izgoreti.

Ne štedite kremu za sunčanje

Veoma je važno zaštititi kožu kada ste napolju ili u vodi, pa je zbog toga potrebno koristiti vodootpornu kremu za sunčanje. Trebalo bi da namažete najmanje 30 grama kreme, odnosno količinu dovoljnu da napuni rakijsku čašu, po celom telu, uključujući i noge, nos, uši i usne. Nemojte čekati da dođete do plaže ili bazena, već je nanesite 30 minuta pre izlaska. Što je veći zaštitni faktor, to je i bolja zaštita od sunca. Mažite kremu za sunčanje na svaka dva sata. Ne zaboravite da su UV zraci zbog oštećenja ozonskog omotača sada mnogo jači nego što su bili pre 10-20 godina.

Upoznajte svoju destinaciju

Nekim porodicama biće od pomoći da se dobro upoznaju sa mestom u kojem letuju. Treba unapred znati gde se nalaze obližnji centri zdravstvene zaštite, voda za piće ili hrana. Tako ćete izbeći probleme i ostati zdravi tokom putovanja.

Pijte dosta vode

Jedna manja flaša vode nije dovoljna, osim ako je stalno dopunjujete. Prema podacima Instituta za medicinu, većina odraslih treba da popije 11 do 15 čaša vode ili drugih tečnosti dnevno kako bi ostala potpuno hidrirana, čak i više ako je fizički aktivna ili izložena toplim uslovima. Sportski napici su dobri nakon partije odbojke na pesku, dok je u ostalim slučajevima voda sasvim dovoljna. Ukoliko ne znate kvalitet vode sa česme, koristite flaširanu vodu.

Nemojte piti alkohol u blizini vode

Alkohol i plivanje ne idu zajedno, jer alkohol može uticati na donošenje odluka i podsticati opasno ponašanje, a takođe ubrzava i proces dehidratacije. Znojenje, povraćanje, proliv, odnosno ono što ide ruku pod ruku sa previše alkohola – takođe može dovesti do dehidratacije.

Prva pomoć

Mali komplet za prvu pomoć može sprečiti da vam male nezgode pokvare dan. Potrebno je imati aloa-gel za ublažavanje tegoba opekotina od sunca, antibiotsku mast protiv bolova, hanzaplast, nešto protiv alergije, vodootporne zavoje, tufere sa alkoholom za ogrebotine, hidrokortizon kremu za ujede insekata, pincetu, kapi za uvo, sirće za ubode meduze, pilule za mučninu, ako se vozite brodom ili čamcem, sredstvo za dezinfekciju ruku i sredstvo protiv insekata.

Isplanirajte zdravstvene potrebe

Osobe sa zdravstvenim problemima trebalo bi da se dobro pripreme kada putuju, čak i na jednodnevne izlete. Ako uzimate neke lekove, ponesite dovoljno da pokrijete svoj boravak. Neki lekovi mogu biti osetljivi na sunčevu svetlost, dok drugi mogu biti pod uticajem visokih temperatura. Napravite spisak sa lekarom u kojem ćete isplanirati sve svoje zdravstvene potrebe. Naročito je važno da hronični bolesnici ponesu dovoljnu količinu svojih lekova.

Pre puta u instranstvo, ponesite lekove, jer tamo možda nema onih lekova koji su vam potrebni ili su slični lekovi sa drugim vama nepoznatim nazivima.

Hrana na plaži

Ponesite ručni frižider ili nešto slično sa izvorom hladnoće, kao što je led ili smrznuta flaša za vodu. Spakujte namirnice koje su lake za nošenje kao što su sveže voće, štapići celera ili perece. Ohladite bilo koju kuvanu hranu pre nego što je spakujete u hladnjak i nosite poseban hladnjak za piće, tako da frižider sa hranom otvorate samo kada je to potrebno.

Rekreacija na plaži

Ukoliko ste na plaži sa decom, ponesite im igračke kao što su kofa i lopatica kako bi im bilo zabavno. Deci je potreban stalni nadzor, bilo da su u vodi ili na suncu. Deca definitivno nikada ne bi trebalo sama da plivaju ili da se udaljavaju od mesta gde ste se smestili.

Na brodu ili čamcu

Na nekim plažama je dozvoljeno voziti ili iznajmiti kajak, kanu, jedrenjak, motorizovani čamac i slično. U tim situacijama je važno da svi putnici nose pojas za spasavanje, jer oni nisu dobili to ime uzalud. Zapamtite da vodu delite sa okolnim kupačima i nikada ne konsumirajte alkohol ako ćete upravljati brodom, jer je to jednako opasno kao i vožnja automobila u alkoholisanom stanju.

Pazite na strujanja vode i vazduha, da vas ne odnesu suviše daleko ako su sredstva na „ručni ili nožni pogon“.

Ne zagađujte plažu

Na kraju dana plažu ostavite netaknutu kao što ste je i zatekli. Ne uznemiravajte divlje životinje i biljke, jer posećujete njihov dom. Ne ostavljajte đubre na plaži, već ga pokupite i odnesite do najbliže kante, a poželjno ga je i reciklirati kada je to moguće.

(Krstarica)

Faktori visokog krvnog pritiska: Njih je više. Najbitniji su genetika, pol i fizičko stanje organizma. Visok krvni pritisak se javlja obično kod više članova jedne porodice. Ukoliko ga je imao jedan od vaših roditelja, šansa da ga i vi imate je 25%, a ukoliko su vam oba roditelja patila od ovog poremećaja, vaši izgledi rastu na 60%.

Bitan uticaj ima hormon angiotenzin. Kada dospe u krvotok, dovodi do skupljanja krvnih sudova i zadržavanja vode i natrijuma u bubrezima. Veruje se da je kod određenih ljudi koji pate od visokog pritiska poremećen upravo gen koji reguliše lučenje angiotenzina.

Na faktore rizika možemo i mi sami uticati. Na grupa faktora (tzv. promenljivi faktori rizika) direktno utičemo svojim načinom života. Povećana telesna težina je jedan od glavnih krivaca za rast krvnog pritiska. Naime, što je vaša težina veća, to vam je potrebno više krvi za snabdevanje tkiva kiseonikom i hranljivim materijama. To znači da je povećana količina krvi koja cirkuliše kroz krvne sudove, a time i pritisak na zidove arterija.

Zato savetujemo da sve treba biti umereno, da hrana kojom se hranite ne obiluje zasićenim i prezasićenim mastima.

Evo kako da vaše peglanje i olakšate uz nekoliko saveta:

• Nemojte čekati previše da vam se sav vaš koji imate nakupi pa da krenete sa peglanjem, jer ćete doći u nezavidnu situaciju. Ponekad se čini da peglanju nema kraja.
• Svu odeću razvrstajte i počnite peglati onu za koju je potrebna hladnija pegla. Pojačavajte temperaturu kad prelazite na vunu, pamuk i tek onda na platno za koje su potrebne visoke temperature.
• Odeću peglajte dok je još lagano vlažna ili je navlažite.
• Okrugle stolnjake peglajte od sredine prema rubovima pazeći na smer niti tkanine.
• Suknju s naborima peglajte preko pergamenta, jer će tada nabori bolje padati.
• Sveže ispeglan veš ili košulje ostavite da se ohlade pa ih tek onda obucite. Topla odeća se vrlo brzo izgužva.
• Obavezno proverite da li na odeći imate neku fleku, jer kada jednom opeglate odeću preko fleke posle je nemoguće skinuti. Proverite i sve dugmiće na košulji, pa onda peglajte.
  
• Menjanje posteljine lakše će vam pasti i manje ćete tražiti čaršave, navlake za jastuke i jorgane ako posle peglanja napravite komplete za svaki krevet i tako ih i spakujete.

Kako se peglanje uvek svede na žene, savetujemo vam da ove korisne savete primenite i u svom domu.