U Bugarskoj turizam cveta, ali ne zbog bolje ponude.

Bugarska bi ovog leta trebalo da ugosti 10 miliona turista, što bi predstavljalo povećanje za 8,5 odsto u odnosu na prethodnu sezonu, pišu bugarski mediji.

“Bugarska će ugostiti 500.000 turista više i tako završiti sezonu sa 10 miliona turista”, rekao je direktor Instituta za analize i procene u turizmu, Rumen Draganov.

Prema njegovim rečima, u vreme kada su aktuelni napadi u Turskoj i Francuskoj, Bugarska je sigurna zemlja za turiste.

“Turska će ove godine izgubiti više od 15 miliona turista. Od 36 miliona, njihov broj će pasti na 20 miliona, a Francuska će zadržati 81 milion turista”, dodao je Draganov.

On je istakao da će turizam Bugarske biti na dobitku.

“Iz Nemačke imamo dupliranje čarter letova. Iz Rusije je interesovanje veoma veliko – 36 odsto rasta, a iz centralne Evrope, Poljske, Češke i Mađarske beležimo rast od 60 odsto”, pojasnio je Draganov.

On je istakao da Bugarsku ne bi trebalo da raduje ovakva situacija jer povećanje broja turista nije plod bolje ponude bugarskog turizma, već geopolitičkih dešavanja.

Postoji način da vas hotelski smeštaj izađe jefitnije.

Za početak, koristite sajtove koji pružaju uslugu poređenja cena hotelskog smeštaja na destinaciji koju ste odabrali.

Zatim, pitajte da li su neke rezervacije otkazane i da li možete vi da ih preuzmete po nižoj ceni.

Pozovite nekoliko hotela u istom mestu, koji su relativno blizu, i pitajte da li imaju slobodne sobe, jer ste već rezervisali u drugom hotelu, u blizini, ali vam je baš taj (sa čijim osobljem upravo pričate) draži i želeli biste da odsednete baš tu: “Pitam se, da li imate slobodnu sobu po nižoj ceni od one u susednom hotelu, gde sam već napravio rezervaciju za (recite cenu)?”

Prilikom rezervacije zovite direktno recepciju, nikako kol-centar ili neku centralu. Osoblje koje radi na recepciji je upućenije u cene i slobodne sobe. Male su šanse da će ovi drugi biti spremni da sa vama pregovaraju u vezi sa popustom.

Proverite cene i slobodne termine na sajtu hotela, pre nego što ih pozovete, tako ćete manje platiti telefonski razgovor jer će vreme čekanja na željene ofnormacije biti kraće.

Takođe, zovite ih putem skype aplikacije, tako vas razgovor uopšte neće koštati.

Zovite ih posle 18 časova, jer je to vreme kada na recepciji znaju tačan broj slobodnih soba za tu noć.

Budite opušteni i ljubazni tokom razgovora. “Molim vas, izađite mi u susret, mnogo volim vaš hotel, super su i sobe i vi koji tu radite, nađite mi nešto najpovoljnije”.

Ukoliko rezervišete sobu ranije i uplatite neku manju sumu novca, imaćete super smeštaj u jeku sezone, kada cene skoče.

(Mondo)

Iako ponekad mislimo da sve znamo o kupanju i sunčanju, nije na odmet poslušati savete stručnih lica:

Hladovina pravi razliku

Ne potcenjujte hladovinu, jer ona može da pomogne u zaštiti od opekotina i toplotnog udara. Sunčevi UV zraci najjači su od 10 do 16 časova, čak i ako je napolju oblačno. Zaštitite se ispod suncobrana, uz pomoć naočara, košulje sa dugim rukavima i pantalona. Generalno, odeća napravljena od tamne i čvrste tkanine najbolje štiti kožu od sunca. Ako je odeća prozirna, onda i UV zraci mogu da prodru kroz nju. I u hladovini se može izgoreti, jer voda, pesak, beton, zidovi reflektuju zrake, pa ako ste dugo vremena na otvorenom, ipak možete izgoreti.

Ne štedite kremu za sunčanje

Veoma je važno zaštititi kožu kada ste napolju ili u vodi, pa je zbog toga potrebno koristiti vodootpornu kremu za sunčanje. Trebalo bi da namažete najmanje 30 grama kreme, odnosno količinu dovoljnu da napuni rakijsku čašu, po celom telu, uključujući i noge, nos, uši i usne. Nemojte čekati da dođete do plaže ili bazena, već je nanesite 30 minuta pre izlaska. Što je veći zaštitni faktor, to je i bolja zaštita od sunca. Mažite kremu za sunčanje na svaka dva sata. Ne zaboravite da su UV zraci zbog oštećenja ozonskog omotača sada mnogo jači nego što su bili pre 10-20 godina.

Upoznajte svoju destinaciju

Nekim porodicama biće od pomoći da se dobro upoznaju sa mestom u kojem letuju. Treba unapred znati gde se nalaze obližnji centri zdravstvene zaštite, voda za piće ili hrana. Tako ćete izbeći probleme i ostati zdravi tokom putovanja.

Pijte dosta vode

Jedna manja flaša vode nije dovoljna, osim ako je stalno dopunjujete. Prema podacima Instituta za medicinu, većina odraslih treba da popije 11 do 15 čaša vode ili drugih tečnosti dnevno kako bi ostala potpuno hidrirana, čak i više ako je fizički aktivna ili izložena toplim uslovima. Sportski napici su dobri nakon partije odbojke na pesku, dok je u ostalim slučajevima voda sasvim dovoljna. Ukoliko ne znate kvalitet vode sa česme, koristite flaširanu vodu.

Nemojte piti alkohol u blizini vode

Alkohol i plivanje ne idu zajedno, jer alkohol može uticati na donošenje odluka i podsticati opasno ponašanje, a takođe ubrzava i proces dehidratacije. Znojenje, povraćanje, proliv, odnosno ono što ide ruku pod ruku sa previše alkohola – takođe može dovesti do dehidratacije.

Prva pomoć

Mali komplet za prvu pomoć može sprečiti da vam male nezgode pokvare dan. Potrebno je imati aloa-gel za ublažavanje tegoba opekotina od sunca, antibiotsku mast protiv bolova, hanzaplast, nešto protiv alergije, vodootporne zavoje, tufere sa alkoholom za ogrebotine, hidrokortizon kremu za ujede insekata, pincetu, kapi za uvo, sirće za ubode meduze, pilule za mučninu, ako se vozite brodom ili čamcem, sredstvo za dezinfekciju ruku i sredstvo protiv insekata.

Isplanirajte zdravstvene potrebe

Osobe sa zdravstvenim problemima trebalo bi da se dobro pripreme kada putuju, čak i na jednodnevne izlete. Ako uzimate neke lekove, ponesite dovoljno da pokrijete svoj boravak. Neki lekovi mogu biti osetljivi na sunčevu svetlost, dok drugi mogu biti pod uticajem visokih temperatura. Napravite spisak sa lekarom u kojem ćete isplanirati sve svoje zdravstvene potrebe. Naročito je važno da hronični bolesnici ponesu dovoljnu količinu svojih lekova.

Pre puta u instranstvo, ponesite lekove, jer tamo možda nema onih lekova koji su vam potrebni ili su slični lekovi sa drugim vama nepoznatim nazivima.

Hrana na plaži

Ponesite ručni frižider ili nešto slično sa izvorom hladnoće, kao što je led ili smrznuta flaša za vodu. Spakujte namirnice koje su lake za nošenje kao što su sveže voće, štapići celera ili perece. Ohladite bilo koju kuvanu hranu pre nego što je spakujete u hladnjak i nosite poseban hladnjak za piće, tako da frižider sa hranom otvorate samo kada je to potrebno.

Rekreacija na plaži

Ukoliko ste na plaži sa decom, ponesite im igračke kao što su kofa i lopatica kako bi im bilo zabavno. Deci je potreban stalni nadzor, bilo da su u vodi ili na suncu. Deca definitivno nikada ne bi trebalo sama da plivaju ili da se udaljavaju od mesta gde ste se smestili.

Na brodu ili čamcu

Na nekim plažama je dozvoljeno voziti ili iznajmiti kajak, kanu, jedrenjak, motorizovani čamac i slično. U tim situacijama je važno da svi putnici nose pojas za spasavanje, jer oni nisu dobili to ime uzalud. Zapamtite da vodu delite sa okolnim kupačima i nikada ne konsumirajte alkohol ako ćete upravljati brodom, jer je to jednako opasno kao i vožnja automobila u alkoholisanom stanju.

Pazite na strujanja vode i vazduha, da vas ne odnesu suviše daleko ako su sredstva na „ručni ili nožni pogon“.

Ne zagađujte plažu

Na kraju dana plažu ostavite netaknutu kao što ste je i zatekli. Ne uznemiravajte divlje životinje i biljke, jer posećujete njihov dom. Ne ostavljajte đubre na plaži, već ga pokupite i odnesite do najbliže kante, a poželjno ga je i reciklirati kada je to moguće.

(Krstarica)