Prva međuvladina konferencija Evropske unije i Srbije, koja označava formalan početak pregovora o pridruživanju, biće održana 21. januara, saznaje Tanjug na osnovu uvida u nacrt zaključaka koje će Ministarski savet EU usvojiti danas popodne.

“Prva međuvladina konferencija biće održana 21. januara”, kaže se u delu zaključaka o proširenju EU koje se odnosi na Srbiju, a koji su Tanjugu predočeni nekoliko sati pre nego što će biti zvanično usvojeni.

U ranijim verzijama ovog dokumenta kao alternativni datum bio je naveden 20. decembar, ali su ministri u međuvremenu dogovorili da to ipak bude u januaru.

Tanjugovi diplomatski izvori navode da je odluka rezultat tvrdog stava Nemačke, koja je insistirala na januaru, ali da je faktor u odlučivanju bili i predstojeći božićni praznici, zbog kojih je bilo teško “uglaviti” konferenciju u raspored rada Saveta EU.

“Savet će nastaviti da pažljivo prati trajni angažman Srbije na normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i primenu dosad postignutih sporazuma”, navodi se u nacrtu zaključaka Ministarskog saveta i dodaje da Beograd i Priština ne smeju da se međusobno blokiraju na evropskom putu.

“U ovoj novoj fazi odnosa (sa EU) Savet poziva Srbiju da obrati naročitu pažnju na vladavinu prava, a naročito na reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala”, poručuju evropski ministri, uz naglašavanje potrebe da se nastavi i reforma javne uprave.

Sem toga, Srbija se poziva da obezbedi nezavisnost institucija, slobodu medija, poboljšanju poslovnog okruženja i zaštiti manjina, pogotovo Roma i LGBT populacije.

“Srbija treba da nastavi da efektivno sarađuje sa Euleksom i da aktivno doprinosi nesmetanom ispunjavanju mandata Euleksa”, piše u nacrtu zaključka.

Očekuje se da Savet večeras usvoji i pregovarački okvir za Srbiju, u vezi sa kojim ima još ima nerešenih pitanja.

(Večernje novosti)

Šefovi diplomatija Evropske unije odobrili su danas početak pregovora o pridruživanju Crne Gore Uniji, koji će zvanično otpočeti 29. juna.

“Savet je usvojio ocenu Komisije da je Crna Gora postigla neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo”, kaže se u zaključku Ministarskog saveta EU, u kome se Crna Gora poziva da pojača napore na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ministri su ovlastili evropsku policijsku službu Evropol da sačini izveštaj o organizovanom kriminalu u Crnoj Gori, koji će biti uvršćen u materijale Komisije tokom procesa monitoringa.

Crna Gora će pregovore zvanično otpočeti 29. juna, otvaranjem poglavlja koja se odnose na vladavinu zakona i osnovna ljudska prava.

Komesar za proširenje EU Štefan File pozdravio je ovu odluku porukom na svom twiter nalogu.

Crnogorski šef diplomatije Milan Roćen je izjavio da je odluka Evropskog saveta stimulans je za Crnu Goru da nastavi reforme.

Roćen je ocenio da će dan kada je donesena odluka o pristupanju pamtiti generacije u Crnoj Gori.

“Preuzeli smo evropsku palicu od Hrvatske. Hvala ministrima evropskih zemalja i Evropskoj komisiji na objektivnom vrednovanju učinka Vlade i svih drugih sa kojima smo zajedno naporno radili i koji su ovo iskreno željeli. Ovo je novi stimulans da nastavimo sa reformama za sve političke subjekte i celo crnogorsko društvo”, rekao je Roćen.

Prema njegovim rečima, to je stimulans za susede sa kojima Crna Gora deli iste ciljeve.

Prve čestitke stigle su od ministra inostranih poslova Hrvatske Vesne Pusić, ministra spoljnih poslova Slovačke Miroslava Lajčaka, direktora Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Stefana Sanina i šefa Bugarske diplomatije Nikolaja Mladeonva.

Francuski ministar spoljnih poslova Alan Žipe izjavio je danas u Briselu da je na sastanku šefova diplomatija država članica EU postignut dogovor o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.

“Postignut je dogovor danas. Danas konačno nije bilo prigovora”, rekao je Žipe novinarima u pauzi sastanka, prenosi AFP.

Formalna odluka biće doneta sutra a ona mora biti potvrđena na samitu EU koji se održava 1. i 2. marta.

“Treba biti strpljiv, kako kažu neke kolege, jer status kandidata nije članstvo u EU”, zaključio je šef francuske diplomatije.

Odluku o statusu kandidata za Srbiju treba da donsu ministri 27 zemalja članica na sutrašnjem sastanku saveta za opšte poslove, a potom da je potvrde šefovi država i vlada na samitu 1. i 2. marta.

Evropska komisija

Odluka o datumu početka pregovora bila bi praktično odložena za godinu dana, kada će Evropska komisija pripremiti novi izveštaj, na osnovu procene da li je taj uslov ispunjen.

U godišnjem izveštaju Komisije o napretku država koje žele da uđu u EU, a koji treba da bude objavljen 12. oktobra, Komisija će želeti da nagradi Srbiju za privođenje ratnih zločinaca pravdi ove godine, navode ove diplomate.

Oni će, prenosi Rojters, takođe želeti da priznaju napore koje je Beograd uložio u cilju reformisanja institucija, borbi protiv kriminala i korupcije, što se smatra važnim koracima na putu ka EU.

Ali, zabrinutost oko tenzija u vezi sa Kosovom, znači da EU nije spremna da u ovom trenutku pokrene pregovore o pridruživanju.

“Gotovo je sigurno da će Komisija preporučiti da Srbija dobije status kandidata, ali će postaviti uslove za početak pregovora”, navode izvori iz EU.

Mnogi evropski funkcioneri se nadaju da će napredak Srbije na putu ka EU pomoći Beogradu da ostane čvrsto na putu reformi, ali zvaničnici u nekim evropskim prestonicama su besni zbog odbijanja Srbije da prizna Kosovo i žele da vide veći napredak u dijalogu Beograda i Prištine o praktičnim pitanjima koji se vodi uz posredovanje EU, naveo je Rojters.

Prema diplomatskim izvorima – Evropska komisija bi mogla da svoju preporuku podeli na dva dela odnosno da za početak Srbiji da status kandidata a da odloži preporuku o datumu početka preogovora o pridruživanju – prenosi Rojters.

Agencija navodi da ovo nije jedini scenario.

Preoporuka Evropske komisije bi u svakom slučaju mogla da naiđe na protivljenje nekih članica EU.

Neke diplomate kažu da bi na primer Nemačka mogla da odbije da podrži i kandidaturu Srbije bez dodatnog napretka po pitanju Kosova.

Druge diplomate kažu i da bi se planovi Komisije mogli promeniti u narednim nedeljama ukoliko se situacija između Kosova i Srbije pogorša.

Ukoliko se to ne dogodi i Srbija ipak dobije status kandidata, EU bi od nje mogla zatražiti da ispuni niz uslova pre nego što vlade EU ponovo razmotre mogućnost pokretanja pregovora o članstvu, navodi Rojters.

Jedan od tih uslova moglo bi biti i da pokaže da se rešenja dogovorena tokom dijaloga u potpunosti primenjuju. Drugi uslovi bi mogli da uključe dalje reforme u borbi protiv korupcije.

Komisija bi, po mišljenju diplomata, u izveštaju mogla i da preporuči da se u predstojećim mesecima ponovo izvrši procena pre narednog izveštaja u napretku za 12 meseci, navodi Rojters.

Savet ministara Evropske unije

Odluka o izuzimanju državljana BiH i Albanije od obaveze posedovanja viza za putovanja u zemlje šengenske zone EU, koju su u Briselu jednoglasno usvojili ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU, treba da stupi na snagu u drugoj polovini decembra.

Evropska komisija je posebnom Izjavom ukazala da u slučajevima remećenja režima vizne liberalizacije “može preduzeti i meru privremenog ukidanja” režima putovanja bez viza u zemlje EU. U Izjavi se naglašava da će njeni stručnjaci pažljivo “pratiti reforme koje s tim u vezi moraju sprovoditi zemlje regiona”.

Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU usvojili su dopunu Regulative 539/2001 kojom se državljani te tri zemlje stavljaju na “pozitivan šengenski spisak” što, znači da će biti “izuzeti od obaveze vađenja viza” za zemlje EU, osim Velike Britanije i Irske.

Odluka se odnosi na građane Srbije, osim žitelja s prebivalištem na Kosovu, kao i Crne Gore i Makedonije, odnosno one koji imaju biometrijske pasoše. Oni će u turističke ili slične svrhe moći bez viza da borave u zemljama EU najduže tri meseca, tokom svakih pola godine.

Za Albaniju i Bosnu i Hercegovinu ministri su načelno iskazali podršku u tom pravcu, ali su ukazali da te dve zemlje moraju ispuniti svoje obaveze.

Građanima će biti omogućeno putovanje u skoro sve zemlje EU, osim velike Britanije i Irske, koje nisu članice Šengena, ali će, sa druge strane, biti omogućeno putovanje u Švajcarsku i Norvešku koje nisu deo Unije, ali su članice Šengenskog ugovora.

Predsednik Srbije Boris Tadić, ministar policije Ivica Dačić i ministarka pravde Snežana Malović borave u Briselu. Predsednik Tadić imaće niz sastanaka sa evropskim zvaničnicima o drugim temama vezanim za evrointegracije.

U Vladi Srbije grubo su izračunali da se od uvođenja viznog režima, početkom devedesetih godina, do danas, na vize potrošilo pola milijarde evra.

“Procenjuje se da će ove godine naši građani i naši privrednici izvaditi 350 hiljada šengenskih viza i za to ukupno platiti 20 miliona evra, kad uračunamo i cenu vize i troškove dokumenata koje treba izvaditi i vreme koje se provodi. To je i biće jedna ogromna ušteda za naše građane i našu privredu”, istakao je potpredsednik Vlade Božidar Đelić.