Važno je da roditelji na vreme uvide da dete poseduje natprosečnu inteligenciju, kako bi mu pomogli da izbegne haotičan put kojim često prolaze neotkriveni genijalci.

Naučnici smatraju da se natprosečna inteligencija na vreme otkrije kod samo tri do pet odsto nadarene dece, iako već u tri godine pokazuju nedvosmislene znake koje bi roditelji trebalo da prepoznaju.

Naime, veoma je važno da roditelji na vreme uvide da njihovo dete poseduje natprosečnu inteligenciju, kako bi mu pomogli da izbegne trnovit i haotičan životni put kojim često prolaze neotkriveni genijalci. Jer, zaista nije lako kada osećate da ste drugačiji od svojih vršnjaka, a ne znate zašto.

Stoga ako primetite da vaš osmogodišnjak rezonuje kao da ima deset i više godina, da kao od šale rešava matematičke probleme namenjene daleko starijoj deci, svi su izgledi da je mali “vunderkind”. Takvo dete veoma rano i lako nauči da govori i rečnik mu je neobično bogat.

Kada krene u školu, uglavnom se na časovima dosađuje, pravi pometnju ili se povlači u sebe, jer brzo shvata sve što učiteljica predaje. To, nažalost, ne znači da će ono uspešno završiti školovanje, piše “Život”.

Mali genijalac retko pokazuje zainteresovanost za ono što voli većina njegovih vršnjaka, radije se druži sa starijima, neobično je pronicljiv i oštrouman za svoj uzrast, rado iznosi mišljenje o osobama iz svog okruženja, ali teško sklapa prijateljstva i veoma ga pogađa svaka nepravda.

Nadareno dete često postavlja isuviše ozbiljna i zbunjujuća pitanja o životu. Ukoliko ste kod svog mališana primetili ove osobine, obavezno se posavetujte sa dečjim psihologom.

Ako psihološko testiranje otkrije da njegov IQ premašuje 125, u poređenju sa 100 koliko u proseku iznosi kod njegovih vršnjaka, više nema nikakve sumnje i roditelji bi trebalo da mu, u saradnji sa stručnjacima, pomognu da lakše podnese svoju različitost.

(Večernje novosti)

Bebe treba da spavaju sa majkama bar dok ne napune tri godine. Kontroverzan savet dolazi od pedijatra koji je otkrio da su bebe stare dva dana koje su stavljene u krevetac, spavale lošije od onih koje su spavale na grudima svojih majki. Srca beba koje su lošije spavale su bila izložena većem stresu.

Kada dete spava samo, teže mu je da se poveže sa majkom, a štete su višestruke- oštećenja na mozgu tokom razvoja vode ka poremećajima u ponašanju kada ta ista deca odrastu.

Doktor Nils Bergman sa univerziteta Kejptaun u Južnoj Africi kaže da bi novorođenčad za optimalan razvoj trebalo da spavaju na grudima majki prvih nekoliko nedelja života. Takođe, u maminom krevetu bi trebalo da ostanu do treće, pa čak i četvrte godine.

Analizirano je 16 novorođenčadi koja su spavala na majčinim grudima, a onda i u krevecu. Srce bebe je pod trostruko većim stresom kada spava sama.