Do kraja godine trebalo bi da bude donet novi zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

“Najznačajnije povećanje planirano je za rađanje prvog deteta jer je ocena da je tada finansijska pomoć najpotrebnija”, izjavila je za “Politiku” potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

Ona je rekla da će novim zakonom država povećati roditeljski dodatak za prvo, kao i za svu ostalu decu.

“Planirano je i povećanje za drugo, treće i četvrto dete, koja će se kao i dosad, isplaćivati u 24 mesečne rate”, rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, značajno je i to što ubuduće isplata naknade više neće zavisiti od mogućnosti i volje poslodavaca jer će se isplaćivati direktno na račun porodilje.

Mihajlović je rekla se predlogom budućeg Građanskog zakonika predviđaju značajne demografske podsticajne mere, kojim će naknadu za treće dete steći majka koja rodi treće dete, a to pravo bi se gasilo punoletstvom deteta, dok će vlada odlučiti da li će to biti simbolična pomoć ili isplata u visini jedne plate.

Prema njenim rečima, predlogom nije planirana retroaktivna isplata.

Mihajlović je istakla da će to pravo imati majke koje su rodile treće dete, bez obzira da li su u braku i da li su deca iz jednog, dva ili više brakova, da li su bračna ili vanbračna, a da se razmatra mogućnost da ovo pravo bude priznato i samohranim očevima.

Kako je kazala, pravo će imati i majke, koje su zaposlene, ali i majke koje nisu u radnom odnosu.

Svi znamo koliko su mame važne za svakoga, ali njihovo prisustvo može čak i da ublaži bol kod bebe, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje tima naučnika Medicinskog fakulteta Njujorškog univerziteta po prvi put je pokazalo kratkoročni uticaj koje majčino prisustvo ima na mozak bebe.

Kada bebu nešto boli, “prisustvo majke je važan parametar”, ističe se u studiji koja je predstavljena na godišnjem sastanku Društva za neuronauku, koji je održan ove nedelje u Vašingtonu.

Američki naučnici su sproveli testove na miševima kojima su davali blage električne šokove. Otkrili su da se usred boli aktivira nekoliko stotina gena u delu mozga koji kontroliše emocije. Kada bi, međutim, njihova majka bila u blizini, taj broj bi spao na manje od 100.

Majka, kao moćan simbol bezbednosti i sigurnosti, ne pruža samo moralnu utehu.

“Naša studija je pokazala da majka koja teši bebu koju nešto boli ne izaziva samo mentalnu reakciju. Sam čin tešenja dovodi do promena – bilo dobrih ili loših, na neuronskim mrežama koje su presudne za rani razvoj mozga”, objasnila je vođa istraživanja, neurobiolog Redžina Saliven.

Iako pomalo okrutan prema malim miševima, eksperiment bi mogao da pomogne stručnjacima u iznalaženju novih metoda u borbi protiv bola kod ljudi.

“Budući da su opijati previše opasni za bebe zbog adiktivnih svojstava, istraživači su pred izazovom da pronađu alternative među stimulusima okruženja, poput majčinog prisustva, koji bi mogli da pomognu u ublažavanju bola”, navela je Saliven.

(Mondo)

Sve je više mališana koji detinjstvo provode pored kompjuterskih ekrana, što utiče i na njihov govor. Stručnjaci kažu da 10 odsto dece, kao prvu reč izgovori – “tablet”.

Do nedavno su roditelji sa nestrpljenjem iščekivali da li će prva reč koju dete izgovori biti “mama” ili “tata”, a sada jedan od osmoro roditelja kaže da su njihova deca prvo izgovorili reč “tablet”.

Ukupno 3.614 roditelja učestvovalo je u istraživanju koje je u julu sprovedeno u Velikoj Britaniji, i oko 81 odsto njih reklo je da su njihova deca u nekom trenutku razbili elektronski uređaj, tako što su ga ispustili ili bacili.

Najveći broj roditelja očigledno deci daje tablet kako bi im vožnja u automobilu brže prošla, s obzirom na to da je najveći broj ovih uređaja pokvaren ili polomljen upravo u automobilu.

Na drugom mestu, najveći broj mališana igra se tabletom u dnevnoj sobi ili u kuhinji, dok jedu.

Kada je reč o vremenu koliko dnevno koriste tablet, oko 10 odsto roditelja ovaj uređaj uzima deci nakon najmanje sat vremena, dok se sedam odsto mališana “zabavlja” na tabletu između tri i četiri sata dnevno.

Iako je najviše dece školskog uzrasta koji detinjstvo provode uz tablet, 12 odsto roditelja reklo je da se njihova deca, uzrasta od dve godine, takođe igraju tabletom.

Da li onda iznenađuje činjenica da je 10 odsto mališana, kao prvu reč, umesto “mama” ili “tata” izgovorilo “tablet?”

(Mondo)

Roditelji često ne shvataju ozbiljno zabavljanja svog deteta u tinejdžerskim godinama, iako su ti odnosi veoma bitni za dalji emotivni razvoj mlade osobe.

Izgradnja prvih ljubavnih veza u tinejdžerskim godinama zna da bude veoma dramatična, a roditelji uglavnom sva dešavanja pripisuju hormonalnim oscilacijama i mladalačkoj neozbiljnosti.

Takav pristup nije najmudriji jer osim što će dete osećati da ga ne razumete i ne uzimate njegove ljubavne probleme, koje mu se tada čine najvećim na svetu, za ozbiljno, takođe možete propustiti da mu date dragocen savet u tim trenucima kada se emotivno formira.

Fizička privlačnost, obostrano uživanje, emocionalno upoznavanje, socijalna kompatibilnost, razmatranje osećanja, osećaj prijateljstva u kombinaciji sa romantičnim uzbuđenjem samo su neka od iskustava koja se prvi put upoznaju u tinejdžerskim danima.

Emotivne trzavice su takođe veoma česte u tim godinama – radost zbog pronalaska srodne duše može biti pomućena strahom od gubitka te osobe. Takođe, u tinejdžerima se često bore osećanja posesivnosti i slobode, poverenja i sumnje, iskrenosti i obmane, zadovoljstva i žrtve.

Zbog svega toga, podrška roditelja da se izbore sa svim tim dilemama sa kojima se prvi put susreću je od suštinske važnosti, piše psiholog Karl Pikard za “Psychology Today”.

Podršku ne treba mešati sa preteranim uplitanjem, a tu roditelji najčešće prave grešku.

U tom razdoblju od roditelja se očekuje da mnogo sluša i malo priča. Savete ne treba davati osim ako ih tinejdžer ne zatraži.

Neizostavni deo odrastanja su i prva seksualna iskustva. Naravno da i o seksu treba razgovarati, ali taj razgovor bi samo trebalo da bude nastavak prethodnog odnosa poverenja između roditelja i deteta koji se godinama gradio, a ne “grom iz vedra neba”.

Najveći oslonac roditelj treba biti tinejdžeru kada se ta fatalna prva ljubav završi. Tada je neophodno pružiti mu podršku i sigurno rame za plakanje.

(Mondo)

Svaka treća žena pati od simptoma depresije tokom trudnoće ili tokom prve četiri godine života deteta, pokazalo je australijsko istraživanje. Mnoge mame ne prepoznaju simptome depresije.

Rezultati ove studije dovode u pitanje verovanje da se ti simptomi javljaju u vreme ili neposredno posle dolaska bebe na svet.

Oko 1.500 žena koje su prošle kroz šest bolnica u Melburnu opisalo je stručnjacima simptome depresije koji su se pojavljivali sve do četvrte godine života deteta.

Autori istraživanja su utvrdili da je skoro svaka treća prvorotka opisala simptome depresije najmanje jednom, u periodu od rane trudnoće do četvrte godine života deteta. Učestalost simptoma bila je najveća četiri godine posle porođaja.

Pojava tih simptoma nije značila i da je kod svake majke utvrđena dijagnoza depresije.

Shodno tome, stručnjaci kažu da su većem riziku od depresije izložene mlade majke i žene koje žive u siromašnijim uslovima ili uz nasilnog partnera.

Ipak, mnoge mame simptome depresije ne prepoznaju na vreme. “One veruju da je njihova izražena osetljivost, nedostatak uživanja u roditeljstvu ili prekomerna briga za zdravlje deteta, nešto kroz šta prolaze sve porodilje pa o tome ne govore sa svojim lekarima”, upozoravaju stručnjaci.

(Mondo)

Važno je da roditelji na vreme uvide da dete poseduje natprosečnu inteligenciju, kako bi mu pomogli da izbegne haotičan put kojim često prolaze neotkriveni genijalci.

Naučnici smatraju da se natprosečna inteligencija na vreme otkrije kod samo tri do pet odsto nadarene dece, iako već u tri godine pokazuju nedvosmislene znake koje bi roditelji trebalo da prepoznaju.

Naime, veoma je važno da roditelji na vreme uvide da njihovo dete poseduje natprosečnu inteligenciju, kako bi mu pomogli da izbegne trnovit i haotičan životni put kojim često prolaze neotkriveni genijalci. Jer, zaista nije lako kada osećate da ste drugačiji od svojih vršnjaka, a ne znate zašto.

Stoga ako primetite da vaš osmogodišnjak rezonuje kao da ima deset i više godina, da kao od šale rešava matematičke probleme namenjene daleko starijoj deci, svi su izgledi da je mali “vunderkind”. Takvo dete veoma rano i lako nauči da govori i rečnik mu je neobično bogat.

Kada krene u školu, uglavnom se na časovima dosađuje, pravi pometnju ili se povlači u sebe, jer brzo shvata sve što učiteljica predaje. To, nažalost, ne znači da će ono uspešno završiti školovanje, piše “Život”.

Mali genijalac retko pokazuje zainteresovanost za ono što voli većina njegovih vršnjaka, radije se druži sa starijima, neobično je pronicljiv i oštrouman za svoj uzrast, rado iznosi mišljenje o osobama iz svog okruženja, ali teško sklapa prijateljstva i veoma ga pogađa svaka nepravda.

Nadareno dete često postavlja isuviše ozbiljna i zbunjujuća pitanja o životu. Ukoliko ste kod svog mališana primetili ove osobine, obavezno se posavetujte sa dečjim psihologom.

Ako psihološko testiranje otkrije da njegov IQ premašuje 125, u poređenju sa 100 koliko u proseku iznosi kod njegovih vršnjaka, više nema nikakve sumnje i roditelji bi trebalo da mu, u saradnji sa stručnjacima, pomognu da lakše podnese svoju različitost.

(Večernje novosti)

Da li ste znali koliko je važno da vodite računa o bojama u dečijoj sobi, bez obzira na to da li je za novorođenče, školarca ili tinejdžera?

Psiholozi tvrde da se posebna pažlja obrati na nijansu zidova, jer utiču na raspoloženje najmlađih članova porodice.

Bela možda ne deluje veselo, čini se da nije najbolje rešenje, ali prostor izgleda veći i emituje mirnu energiju. Ako su zidovi beli, dobro bi bilo da nameštaj ili detalji budu šareni i veseli.

Žuta je odlična za sobu bebe, jer zrači toplinom, a ustanovljeno je i da stimuliše mišiće.

Zelena prija adolescentima, koji su u tom dobu često melanholični, tako da im je potrebno da izgrade samopouzdanje.

Plava soba je savršen izbor za svako dete jer deluje smirujuće i doprinosi da se lakše utone u san.

Ljubičasta se preporučuje za devojčice, ali ne tamna, već svetla nijansa.

Jarkocrveni tonovi nisu dobro rešenje za dečiji kutak, naročito ne za zidove. Deca imaju mnogo energije, a nemirnim mališanima u okruženju svetlo crvene neće biti lako da se smire. To, ipak, ne znači da bi trebalo da se izbegava, stolica ili krevet u ovoj boji, kao i detalji, koji su uvek dobrodošli.

Hiperaktivnoj deci prija braon, bež i siv nameštaj, jer ih opušta i unosi toplinu.

(Večernje novosti)

Naučnici kažu da bi alkohol mogao biti jedan od ključnih sastojaka dugog i srećnog braka. Oni su sada otkrili da bi parovi koji bi tokom nedelje pili po jednu flašu vina bili mnogo srećniji u vezi.

Upravo jedna flaša vina vodi ka zadovoljstvu i sreći. Rezultati su pokazali i da zadovoljstvo svakodnevnim životom raste ukoliko partneri s vremena na vreme zajedno piju alkohol.

Žene su čak četiri puta zadovoljnije, a muškarci tri puta. Što baš i nije malo.

Postoji jasan dokaz povezanosti između vremena koji par provede u konzumiranju alkohola i zajedničke sreće, zaključak je istraživanja naučnika sa Univerziteta Otago sa Novog Zelanda.

Oni koji piju zajedno jednom nedeljno bili su najsrećniji, pa je čak 91 posto njih izjavilo da su presrećni svojim partnerom.

Idealni razmak

Starija deca koja su rođena barem dve godine pre braće i sestara pametnija su od onih među kojima je razlika manja. Takođe postižu bolje rezultate u matematici i u čitanju. Što je razlika u godinama veća, to su bolji rezultati, potvrđuje istraživanje.

Ako je razmak između dece manji od dve godine, starije dete dobija manje pažnje jer roditelji imaju posla s dvoje dece i nemaju vremena za oboje podjednako. Njima roditelji manje čitaju, a deca više gledaju televiziju.

Pauza između dva deteta koja je duža od dve godine utiče pozitivno na prvo dete, dok na drugo nema nikakav učinak, potvrđuje istraživanje.

Kada bi bebe mogle da biraju kada će da se rode, to sigurno ne bi bila zima. A mame? Da li bi mame izabrale zimu da rode svoje mezimče? Teško. Razlozi su brojni i vrlo “životni”: veš se sporo suši, bebu nije moguće izvesti u šetnju kad god roditelj to zaželi, a tek oblačenje zimi – i mame, i bebe…

Šalu na stranu, sa bebama koje su se rodile zimi, treba biti oprezniji:

Ako je temperatura vazduha iznad 15 stepeni, a pupčana rana zarasla, beba može u kratku šetnju.

Ako je temperatura niža od 15 stepeni, treba sačekati sa izlascima dok beba ne napuni mesec dana.

Sa bebom ne treba izlaziti u šetnju ako je temperatura ispod minus deset stepeni.

Zimi je oko podneva najtoplije, pa bi bilo dobro da se bebin dnevni ritam uskladi tako da u šetnju ide svaki dan u tom periodu. Prvih pet dana, treba iznositi bebu na terasu ili ispred kuće dobro utopljenu – kao za šetnju, kako bi se navikla na svež vazduh. Najpre deset, pa 15, pa 20 minuta…

Dužina boravka napolju se iz dana u dan postepeno povećava. Posle toga, možete da izađete u šetnju sa bebom u kolicima (na primer, u obližnji park), najviše do dva sata. Bebe su izuzetno osetljive na temperaturne promene, pošto im centar za termoregulaciju još nije dovoljno razvijen.

Boravak na svežem vazduhu poboljšava san, apetit, raspoloženje, podiže imunitet i doprinosi poboljšanju opšteg stanja deteta. Beba tako, između ostalog, uči o svetu oko sebe.

Koliko vremena beba sme da ostane napolju? Koja je najniža temperatura na koju može da se izvede?

Beba zimi ne bi trebalo da boravi napolju duže od dva sata. Treba češće proveravati da li su joj tople ručice i nogice, da li je dobro zaštićena od hladnoće.

Ako počne da kenjka ili plače, treba se vratiti kući, jer joj šetnja u tom momentu očigledno ne prija.

Što se oblačenja tiče, bebu bi zimi trebalo dobro utopliti, i to višeslojnom garderobom. Tom prilikom, “skafander” je uvek dobrodošao – jer štiti celo telo, naročito bebina leđa. Obavezna je kapa koja pokriva uši, kao i šal i rukavice.

Od izuzetne važnosti je i obuća za sneg, koja treba da bude topla, a ako dete već uči da hoda, onda i nepromočiva. Kolica za šetnju treba da imaju zaštitu i toplu podlogu na mestu gde beba leži (može i ćebe).

Ipak, bez obzira na utopljavanje, sa bebom nikada ne treba šetati zimi ako duva vetar, pada kiša ili susnežica, ako je magla ili mećava.

(Mondo)