Građani Srbije koji proslavljaju Uskrs po julijanskom kalendaru praznik će dočekati u krugu najuže porodice, a zbog zabrane kretanja usled pandemije korona virusa, izostaće tradicionalno tucanje jajima sa prijateljima.

Ipak, organizacija studenata “We are the Future of IT” sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka i kompanija “Crystal Pigeon” pronašli su način da tradiciju prenesu u onlajn svet.

Osmislili su igricu pod imenom “Egg Smash”, koja igračima omogućava da ukrase svoje jaje i potom pozovu prijatelja ili prijateljicu na tucanje jajima. Cilj je što brže kliktati po protivničkom jajetu na ekranu, a igra se završava kada jednom od igrača puknu oba vrha jajeta.

“Odabirom željenih boja ili fotografije svako može da personalizuje svoje jaje, a za one koji su se služili drvenim i nalivenim jajima u ovom okršaju, imamo loše vesti – ona nisu u ponudi. Igra je fer, a pobeda još slađa! Pobedniku se pridružuje protivnikovo jaje u kolekciju osvojenih jaja. Osim toga što možete da se takmičite sa prijateljima i porodicom, svaki korisnik se rangira na globalnoj rang listi. Ko zna, možda se ispostavi da ste baš vi svetski šampion ove igre!”, poručuju novosadski studenti, a prenosi 021.rs.

Beograd će tokom novogodišnjih praznika posetiti najmanje 110.000 stranih turista, što je za oko 15.000 gostiju više nego pre godinu dana, rekao je gradonačelnik Siniša Mali.

On navodi da se toliko turista u Beogradu očekuje od 29. decembra do 15. januara, i da će stranci u tom periodu ostvariti oko 270.000 noćenja u prestonici i potrošiti oko 70 evra u proseku za noć, piše “Informer”.

“Prošle godine je oko 95.000 stranih turista boravilo u glavnom gradu za novogodišnje praznike, a sada ih dolazi bar 15.000 više. Oni će obilaziti prestonicu, odsedati u hotelima i trošiti novac po restoranima, kafićima i novogodišnjim slavljima, a zahvaljujući tome grad Beograd imaće prihod od oko 20.000.000 evra“, najavljuje gradonačelnik.

Hiljade Bugara za Novu godinu u Srbiji

Mali ističe da je ta suma veća od ulaganja grada Beograda u doček Nove godine, koje iznosi oko 500.000 evra. Najviše turista stiže iz Turske, Grčke, Hrvatske, Nemačke i Bugarske, a zbog direktnog leta od Beograda do Njujorka očekuju se i gosti “preko bare”.

“Pozivam sve ljude da dođu u Beograd i uživaju u novogodišnjem programu. Obećavam provod za pamćenje”, rekao je Siniša Mali.

Direktor turističke organizacije Beograda Miodrag Popović navodi da je strancima privlačan Beograd zbog brojnih prazničnih manifestacija.

“Ove godine dolazi dosta Grka, a takođe su najavljeni gosti iz Velike Britanije. Tu su, kao i uvek, ‘eks-Ju’ turisti, koji će kao i svake godine ostati više dana. Strancima je zanimljiv i naš Božić i Srpska nova godina, kao i činjenica što se ovde sve slavi sa reprizom”, rekao je Popović.

Nova godina u Beogradu: Dugmići, Aca Lukas…

Aleksandar Seničić, predsednik “Jute”, kaže da stranci osim Beograda posećuju i Novi Sad i Niš, a u proseku ostaju pet dana u našoj zemlji.

“Postoje tri vrste turista, oni koji dnevno troše 30 evra, spavaju u hostelima i jedu brzu hranu, oni koji potroše oko 70 evra dnevno, takođe jedu ‘s nogu’, ali troše novac na provod, kao i turisti dubokog džepa kojima za dan ‘ode’ i do 150 evra. Ovi u trećoj kategoriji odsedaju u popularnim hotelima, a osim na provodm, novac troše i na šoping”, kaže Seničić.

Mladi iz Evrope hrle u Novi Sad

I u drugim gradovima Srbije u vreme novogodišnjih i božićnih praznika boraviće mnogo stranih gostiju. Tako u Novom Sadu očekuju da će ove godine ugostiti više od 50.000 turista.

“Za doček 2017. očekujemo više turista nego ranije, posebno mladih iz Evrope kojima se naš grad dopao kada su bili na EXIT-u”, kaže portparol Turističke organizacije Novog Sada Danijela Jakovljević.

U Vranju, Nišu i Jagodini i ove godine očekuju puno turista iz Bugarske i Makedonije, što je već postalo tradicija.

“Postoji veliko interesovanje turista za doček Nove godine i već je rezervisano puno naših etno-kafana”, kaže Mića Mladenović iz gradske skupštine Vranja.

Turističke agencije u Srbiji koje se bave dovođenjem stranih gostiju izrazile su nezadovoljstvo što je u Srbiji sve više stranih turističkih vodiča koji vode grupe u obilazak, iako po Zakonu o turizmu takvo pravo imaju jedino državljani Srbije.

“Procenjuje se da je zbog toga šteta za domaće vodiče i do 90.000 evra mesečno, samo na nivou Beograda, a ako se uzme u obzir cela Srbija, šteta je višestruka, kazala je predsednica Odbora za receptivu Nacionalne asocijacije turističkih agencija Biljana Marčeta.

Prema njenim rečima, problem je u nedovoljnom broju turističkih inspektora, koji bi trebalo da zaštite domaće vodiče.

“Sve razvijene turističke destinacije se trude da zaštite svoje tržište, da stvore što više radnih mesta za svoje državljane, tako da se mi nadamo da će se i naša država potruditi da obezbedi takve mehanizme kontrole”, dodala je Marčeta.

“Država bi regulisanjem tog problema, zaposlila veliki broj mladih koji završavaju fakultet za turizam”, navela je Marčeta i dodala da godišnje taj fakultet završi oko 2.000 studenata.

Ona je istakla da je 26 receptivnih agencija usaglasilo stavove i poslalo Ministarstvu turizma zahteve za izmenama Zakona o turizmu, među kojima se nalazi i problem turističkih vodiča.

Zahtev receptivnih agencija je da osim turističkih inspektora, mogućnost kontrole turištičkih vodiča ima i komunalna policija.

“Komunalna policija bi imala mogućnost da zaustavi stranog vodiča, ili stranu grupu i traži vaučer lokalne turističke agencije da je angažovan od strane lokalne turističke agencije i da li ispunjava uslove koje je zakon propisao, odnosno je li građanin Srbije i ima li licencu Ministarstva”, kazala je Marčeta.

Među ostalim zahtevima receptivnih agencija su da im se prizna status izvoznika, omoguće podsticajne mere, ustanove “turističke zone” i pravila kretanja turističkih autobusa, propišu kazne za oglašavanje turističkih usluga od strane fizičkih lica i nevladinih organizacija i napravi poseban registar receptivnih agencija.

Izmene zakona o turizmu, prema ranijim najavama, Vlada Srbije bi trebalo da usvoji do kraja ove godine, a u skupštinskoj proceduri bi trebalo da se nađe u prvom tromesečju 2015. godine.

(Mondo)

Prošle godine Novi Sad je posetilo više od 60.000 turista koji su doputovali brodom, a uglavnom onih koji su bili bili na proputovanju tokom krstarenja Dunavom.

Portparolka Turističke organizacije Novog Sada, Tihana Putin je istakla da se taj podatak odnosi samo na turiste, ali ako se uzmu u obzir i posade brodova i prateće osoblje, dobija se broj od blizu 90.000 ljudi koji su tokom prošle godine Novi Sad posetili brodom.

“Novi Sad raspolaže sa tri pristana za brodove i sva tri se nalaze gotovo u strogom centru grada, a sa ta tri pristana Novi Sad je grad sa najvećim brojem pristana za turističke brodove u Srbiji”, rekla je Putinova, dodajući da skoro svaki brod koji prolazi kroz Srbiju stane u Novom Sadu.

Dužina njihovog zadržavanja u Novom Sadu zavisi od programa turoperatora koji rukovode određenim krstarenjem Dunavom, a zadržavanja u novosadskim pristanima se kreću od nekoliko sati do jednog ili dva noćenja.

“Turoperater je taj koji pravi plan putovanja i praktično ih sam osmišljava. Naš cilj je da na velikim međunarodnim sajmovima turizma kao što su sajmovi u Berlinu i Londonu, stupimo u kontakt sa što većim brojem tih turoperatera kojima predlažemo šta još eventualno mogu da uvrste u planove putovanja. To su putovanja koja traju najčešće duže od desetak dana i zato ima prostora da se ta zadržavanja u mestima na ruti krstarenja produže”, kazala je Putinova.

Ono što, po njenim rečima problem, jeste činjenica da se, kada je reč o krstarenjima brodom, uglavnom radi o turama “zatvorenog tipa”, odnosno o turama u kojima je sve uračunato u cenu od smeštaja, ishrane, do ulaznica u muzeje ili neke druge objekte i ustanove kulture, pa ti turisti vrlo malo novca troše na neke propratne stvari, kao što obilasci znamenitosti u mestima u kojima se brodovi zaustavljaju tokom krstarenja.

Putinova je istakla da se broj zemalja iz kojih turisti u Novi Sad dolaze brodom poslednjih godina konstantno povećava.

Tako su u ranijem periodu to uglavnom bili turisti iz severne Amerike, skandinavskih zemalja i zemalja zapadne Evrope – Francuske, Nemačke i Velike Britanije, a prošle godine, kako je rekla Putinova, bilo je turista iz Meksika i sa Dalekog istoka.

Govoreći o značaju dolazaka turista u Novi Sad koji su na proputovanju krstareći brodom po Dunavu, Tihana Putin je istakla promotivnu karakteristiku, pojasnivši to činjenicom da se često dešava da na štand Turističke organizacije Novog Sada na nekom sajmu turizma u inostranstvu dođu ljudi i kažu da su upravo na proputovanju brodom posetili Novi Sad, da im se grad svideo i da bi želeli ponovo da ga posete.

Upravo delimično upoznavanje sa Novim Sadom kao turističkom destinacijom, po rečima Putinove, jeste najveća korist koju Novi Sad, ali i druga mesta u kojima pristaju turistički brodovi imaju od tih turista koji krstare Dunavom, jer postoji velika verovatnoća da će se oni na tu destinaciju vratiti i to kao mnogo veći potrošači.

“Kao najčešći razlog zbog kog bi ponovo posetili Novi Sad ti turisti navode Nacionalni park “Frušku goru”, Fruškogorske manastire, zatim vinske podrume u Fruškogorskom vinogorju, a tu je i neizostavna vojvođanska kuhinja”, rekla je portparolka Turističke organizacije Novog Sada.

Putinova je kazala da su turisti koji se najčešće odlučuju na krstarenja brodom uglavnom tzv. “senior turisti”, starosne dobi od preko 60 godina te da je na brodovima, ali i na usputnim destinacijama ponuda uglavnom prilagođena toj vrsti turista.

“Sezona krstarenja Dunavom, a samim tim i dolazaka turista brodom u Novi Sad počinje u ovo vreme, odnosno početkom ili sredinom aprila, a završava se krajem septembra, eventualno i u oktobru ima po koji brod”, rekla je Putinova.

(Mondo)

Švedski H&M otvora prvu prodavnicu u Novom Sadu 27. februara, u tržnom centru “Big”.

H&M je prvu prodavnicu u Srbiji otvorio krajem avgusta u beogradskom “Delta sitiju”.  Druga prodavnica otvorena je nedugo zatim na Voždovcu.

Novosađani će H&M dobiti 27. februara, saznaje 021, a na dan otvaranja predviđen je popust za kupce.

U tržnom centru Big uskoro treba da svoju radnju otvori i španski Mango koji je do proletos imao radnju na početku Zmaj Jovine.

H&M (Hennes&Mauritz) je švedska robna marka poznata po garderobi koja se prodaje po pristupačnim cenama, ali i po tome što za svaku novu kolekciju, osim svog redovnog tima dizajnera, angažuje i nekog poznatog modnog kreatora.

Tako su za švedski H&M kreirali Roberto Kavali, Donatela Versaće, Karl Lagerfeld, Stela Mekartni.

H&M je kompanija koja svake godine otvori nekoliko stotina novih prodavnica širom sveta.

Nova avantura Šerloka Holmsa pojaviće se u januaru 2014. godine i baviće se misterijom nestanka ćerke Alberta Ajnštajna u Srbiji, objavio je danas portal In Serbia.

Simondsov roman zove se “Šerlok Holms i misterija Ajnštajnove kćeri”, a znameniti privatni detektiv i njegov pomoćnik Votson u njemu će istraživati kako je mala Liserl 1903. godine nestala, i zašto se njeno ime više nigde ne pominje posle te godine.

Roman je zasnovan na otkriću iz 1986. godine da su naučnik Albert Ajnštajn i njegova supruga Milena Marić imali još jedno dete, koje se rodilo u Novom Sadu 1902, to jest godinu dana pre no što su se njegovi roditelji venčali.

Liserl Ajnštajn je spominjana u nekoliko pisama koje su razmenili Ajnštajn i Mileva. Pretpostavlja se da je umrla od šarlaha, a većina istraživača smatra da je rođena sa ozbiljnim mentalnim poremaćajem.

Tim Simonds u svojoj fikciji navodi da su “zvaničnici, sveštenici, monasi, prijatelji i srodnici dali sve od sebe da pronađu i unište svaki dokument u kojem se spominje Liserl, a pitanje je zašto”.

Šelok Holms i Votson nastoje da nađu odgovor na to pitanje, a čuveni detektiv ima svoju teoriju.

Šerloka Holmsa izmislio je Artur Konan Dojl (1850-1930) i mnogi pisci su posle njegove smrti pisali nove krimi priče sa ovim detektivom.

Tim Simonds je prethodno napisao dva romana s Holmsom, “Sherlock Holmes and The Dead Boer at Scotney Castle” i “Sherlock Holmes and The Case of the Bulgarian Codex”.

(Novi magazin)

Gradska komisija za nazive delova naseljenih mesta usvojila je predlog da jedna od novih ulica na Adicama ponese ime pokojnog pevača Tome Zdravkovića.

Ukoliko gradski parlament izglasa ovu odluku, tabla sa imenom Tome Zdravkovića mogla bi da osvane u ulici koja trenutno nosi naziv “Nova 3″ početkom naredne godine.

Odbornica Branka Bežanov, koja je podnela ovaj predlog, kaže da je ideja da Novi Sad u budućnosti dobije celinu koja će predstavljati omaž umetnicima.

“U neposrednoj blizini Nove 3 je Ulica Janike Balaža, a ostali predlozi će biti dopunjeni velikim imenima novosadske muzičke scene poput Mladena Vraneševića, Branka Andrića Andrle, Mitra Subotića Sube, kao i prvog novosadskog radijskog pevača Nestora Gabrića”, kazala je Bežanov.

Toma Zdravković (1938 – 1991) jedan je od najpoznatijih i najslavnijih pevača srpske narodne muzike. Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i danas veliki hitovi.

Neke od najpoznatijih su: “Da l’ je moguće”, “Danka”, “Dotak’o sam dno života”, “Kafana je moja istina”, “Prokleta nedelja” i mnoge druge.

(021.rs)

Nakon jučerašnjeg nastupa na Main stage-u EXIT festivala, grupa “The Prodigy” podelila je svoje utiske o nastupu i festivalu, za koji kažu da je jedan od najboljih na svetu, na društvnoj mreži “Twitter”.

“Upravo smo završili nastup na EXIT-u, jednom od najboljih festivala na svetu, zaista! Rispekt za sve ljude koji su nas podržali”, napisali su članovi benda. Verni fanovi su bendu pisali čestitke na društvenim mrežama.

Njihov nastup je bio odličan! Tokom sat i po vremena momci su u potpunosti razmrdali brojnu publiku, pozivajući ih da igraju “ples ratnika”.

Više od 1.300 posetilaca EXIT festivala smešteno je već sada na špicu Štranda, gde se nalazi kamp, a očekuje se da će ih do početka festivala biti oko 5.000. Ako požurite, možda još možete da nađete neko mesto u hladovini, a ako nešto zaboravite – nema panike, sve ćete moći da nađete u radnjicama “Egzit vilidža”.

Kako bi posetiocima boravak učinili komotnijim, organizatori su mislili i na sitnice, pa tako u kampu mogu da se kupe i četkice i paste za zube, kamperske stolice na rasklapanje, osvežavajuća pića i mali bazeni.

U kampu se nalazi i recepcija za prijem posetilaca, bankomat, prodavnice voća, povrća, sokova, a kamperima je na raspolaganju i 30 toaleta, 40 tuševa sa toplom vodom i 50 česmi.

- Kamp je na odličnom mestu, za 15 minuta smo u centru, a do Tvrđave možemo lagano i kejom. Kamp je odlično organizovan i super je što nam je bankomat nadohvat ruke, ali i menjačnica, ne moram da razmišljam o tome – kaže Holanđanin Marian Sanitokrag, i dodaje da je u grad došao prvenstveno zbog provoda, a da je većinu izvođača sa festivala već slušao.

Kamperi koji su se već smestili jedinu zamerku imaju na to što u kampu nema mnogo hlada, a temperatura je viša od 35 stepeni.

- Zamerku imam samo na to što nema mnogo drveća, a svi su pre nas bukirali hlad, tako da verovatno nećemo moći da spavamo, ali to i nije važno – kaže David Hovzenberg iz Utrehta.

Iako će u kampu svakodnevno biti organizovane žurke, organizatori ističu da je ove godine prednost kampa što je blizu plaže, ali i grada, tako da će posetioci moći da vide kako Novi Sad funkcioniše, da upoznaju njegovu kulturu i istorijska mesta.

- Potrudili smo se da ljudima obezbedimo i veliki izbor hrane i prodavnice gde mogu da kupe sveže voće i povrće, ali ima i gotove hrane – priča PR menadžerka “Egzit vilidža” M. Vučković.

Kamperi će moći i da iznajme bicikla Rentabajka koji se nalazi na ulazu u Štrand, a cena iznajmljivanja je 20 dinara za sat vremena, odnosno 100 dinara za dnevno korišćenje bicikala, a GSP će posetiocima festivala ponuditi i nedeljne karte za neograničen broj vožnji po ceni od 585 dinara.

Manifestacija “Noć muzeja” počinje u 18.00 sati, a više od 100 programa biće organizovano na 67 mesta u Beogradu.

Posetiocima beogradskih muzeja biće predstavljeni lični predmeti Nikole Tesle koje je naučnik koristio u poslednjoj deceniji života, izložba o Beogradu ’30.tih u Narodnoj biblioteci Srbije, a Muzej Srpskog lekarskog društva prikazaće načine lečenja u Srbiji kroz vekove.

U Galeriji Narodne banke Srbije autor izložbe o brodovima u boci pokazaće kako se jedrenjaci ubacuju u flaše različitih veličina, a u Manakovoj kući biće izloženi rodoslovi izrađeni tokom prethodnih deset vekova u Srbiji.

Arhiv Jugoslavije predstaviće izložbu fotografija koja prikazuje omladinske radne akcije u periodu njihove najveće popularnosti, a železnički muzej izložiće makete putnih, teretnih i superbrzih vozova.

Muzej vazduhoplovstva pokazaće makete minijaturnih helikoptera, aviona i jedrilica, a u Muzeju nauke i tehnike biće predstavljeni počeci elektrifikacije Srbije.

U Muzeju istorije Jugoslavije u 18.00 sati biće otvorena izložba najznačajnijih arhitektonskih projekata i velikih urbanističkih planova koji su obeležili razdoblje jugoslovenskog socijalističkog društva.

Posetioci će moći da vide fotografije, video snimke i makete građevina Novog Beograda, Nove Gorice i Novog Zagreba, strip o nevoljama stanovnika Kaluđerice, prikaz radova jugoslovenskih arhitekata u nesvrstanim zemljama. Na izložbi će biti predstavljen i rad japanskih, poljskih, švajcarskih i grčkih urbanista i arhitekata na obnovi Skoplja posle zemljotresa 1963. godine, kao i zanimljivi arhitektonski poduhvati u Beogradu, Dubrovniku i letovalištima na jadranskoj obali.

Bogat program organizovan je i na 50 lokacija u Novom Sadu, a Novosađani će pored ostalog moći da vide izložbu crteža nastalih tokom sednica Skupština, među kojima su i dela nekih od najpoznatijih domaćih političara.

U Nišu će biti organizovana retrospektivna izložba slika Veljka Miljkovića, dok će Istorijski arhiv u tom gradu predstaviti publici nastariji sačuvani list objavljen u Nišu “Niške novine”.

U više od 65 gradova Srbije pored izložbi u Noći muzeja biće organizovani i prateći muzički programi, video instalacije, predavanja, prezentacije, degustacije i drugi brojni sadržaji.