Naučnici su uspeli da prikupe neoborive dokaze o postojanju vode na Mesecu, koja nam možda može biti i dostupna. Ovo otkriće će sigurno uticati na buduće misije na Mesec za koje se Nasa uveliko priprema.

Sve do devedesetih godina se pretpostavljalo da je Mesečeva površina suva, s obzirom na to da nema atmosferski sloj koji bi ga štitio od Sunčevih zraka. Onda su svemirske letelice koje su kružile oko Meseca uočile naznake leda u velikim i nepristupačnim kraterima u blizini njegovih polova.

Zatim su 2009. spektrometri na indijskoj svemirskoj letelici “Čandrijan-1″ zabeležili svetlosne talase koje emituje voda sa Mesečeve površine. No, i pored toga, naučnici nisu mogli sa sigurnošću da tvrde da je to zaista voda ili hidroksil koji se sastoji od jednog atoma kiseonika i jednog atoma vodonika, a koji se nalazi u mineralima.

No, kako je Nasa danas saopštila, Kejsi Honibal iz Nasinog Godard svemirskog centra u Merilendu i njegove kolege, merenjem talasnih dužina sunčeve svetlosti koja se odbija od Mesečeve površine potvrdili hemijski sastav koji nedvosmisleno upućuje da je u pitanju voda.

Podatke je prikupila “Stratosferska opservatorija za infracrvenu astronomiju” (Sofija), modifikovani “boing 747″ koji je imao reflektujući teleskop prečnika 2,7 metra.

Voda je otkrivena na geografskim širinama prema Mesečevom južnom polu, kako naučnici tvrde u ozbiljnim količinama, što će možda omogućiti i njenu eksploataciju za potrebe na Zemlji, o čemu će se više znati kada Nasa uspostavi koloniju na Mesecu.

Astronomi Američke svemirske agencije (NASA) otkrili su novu planetu roze boje. Prema pisanju lista “Nešenel post”, novootkrivena planeta GJ 504b je Jupiterove veličine, ali ima četiri puta veću masu.

Reč je o dosad najlakšoj egzoplaneti koju su astronomi otkrili direktno snimajući duboki svemir. Za njeno otkriće zaslužni su međunarodna ekipa astronoma i teleskop Subaru, smešten na Havajima.

Udaljena 57 svetlosnih godina od Zemlje (oko 57.000 milijardi kilometara), nalazi se u sazvežđu Device i orbituje oko zvezde GJ 504, slične našem suncu.

“Kada bismo mogli da otputujemo do ove džinovske planete, videli bismo užareni svet boje tamnog trešnjinog cveta”, navodi Majkl Mekelvin, član NASA tima koji je otkrio egzoplanetu.

Boja planete je rezultat toplote koja sa nje isijava. Temperatrure na njenoj površini dostižu preko 230 stepeni Celzijusa, mada je udaljenost između nje i njene zvezde oko 44 puta veća nego između Zemlje i Sunca. Upravo ta činjenica dovodi u pitanje postojeći model nastanka džinovskih planeta.

(B92)

“BBC” je objavio koje su to zablude o ljudskom mozgu u koje mnogi veruju vez razloga.

1. Ljudi koriste samo deset odsto mozga

Sedamdesetih godina prošlog veka vladala je teorija da čovek koristi samo oko deset odsto mozga, ali sve te teorije pale su u vodu. Nekoliko godina kasnije naučnici su dokazali da čak i jednostavne radnje poput stiskanja šake, iziskuju korištenje više od deset odsto mozga.

2. Leva i desna strana mozga

Mozak je anatomski podeljen na dve polovine – levu i desnu hemisferu, a između njih postoji podela rada, ali razlika nije onakva kakva je predstavljena većini ljudi.

Leva strana mozga prikazana je kao centar logike i racionalnosti, a desna kao središte intuicije i kreativnosti, pa je logično da ako ste logična osoba koristite više levu stranu mozga, a ako ste umetnička duša više koristite desnu. Ovo je mit, jer neki ljudi imaju vizuelno pamćenje, a neki bolje pamte slušajući, i ne razlikuju se po tome koju stranu mozga koriste već po načinu na koji razmišljaju. Osim toga, ove dve strane mozga međusobno komuniciraju i rade simultano.

3. Pun mesec podstiče neobično ponašanje

Sa pojavom punog meseca često se povezuje čudno ponašanje, ludilo, vukodlaci i razne druge neobične stvari. Ali naučnici nisu pronašli povezanost između punog meseca i ljudskog mozga. Događaji poput napada, samoubistava, trovanja i drugih nezgoda nemaju veze sa psihičkim poremećajem i punim mesecom.

4. Slušanje Mocarta će vas učiniti inteligentnijim

Mnogi ljudi veruju da će puštanje klasične muzike deci u najranijem uzrastu, a posebno muzike Amadeusa Mocarta da utiče na njihovu inteligenciju. Iako ovo nikada nije dokazano, postoji tračak istine u mitu. Tokom 1993. godine naučnici su napravili mali test, ali njihov zaključak je bio da su deca koja su slušala muziku imala više poena iz razloga što muzika, bilo koja, podstiče mozak na rad.