Za osnovce i srednjoškolce u Srbji završava se letnji raspust i nova školska godina počinje sutra, na nastavu kreću i đaci čije su škole oštećene u majskim poplavama ali i oko 68.500 prvaka, ali ni ovaj 1. septembar neće proći bez štrajka sindikata u obrazovanju.

Unija sindikata prosvetnih radnika zakazala je protestno okupljanje za sutra u podne na beogradskom Trgu Nikole Pašića, a njihov glavni zahtev je da prosveta i zdravstvo budu izuzeti od najavljenog smanjenja zarada u javnom sektoru.

U školama članicama Unije neće biti nastave, osim prijema prvaka, a taj sindikat traži i donošenje strategije sa jasno definisanim rešenjima za tehnološke viškove o kojima se svake jeseni priča, a situacija je, kako kažu u Uniji, sve gora.

Podaci o tome koliko će ljudi u prosveti ovog septembra ostati bez posla, a koliko njih će raditi sa umanjenom normom, jer je sve manje dece u našim školama, biće poznati za nekoliko dana, a u Ministarstvu prosvete rešenje ovog problema između ostalog vide u otvaranju produženog boravka.

“Što se tiče potencijalnih tehnoloških viškova, oni zaista jesu problem u državi u kojoj je sve manje učenika”, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Ljubiša Antonijević i istakao da bi za one koji ostaju bez norme rešenje moglo da bude u otvaranju produženog boravka i celodnevne nastave u školama.

Inače, u ponedeljak će prvi put u đačke klupe sesti oko 68.500 prvaka, približno koliko i prošle godine i u školama će ih dočekati svečanim prijemima, prigodnim poklonima, itd.

Ove školske godine u Srbiji se otvara nekoliko novih škola i to u Novom Sadu, dve škole u Novom Pazaru, beogradskom naselju Ovča, a rekonstruisana je i škola u Aleksincu.

Đaci iz poplavljenih područja, u Obrenovcu, Osečini, Krupnju, Loznici, neće kasniti sa nastavom, podsećaju iz Ministarstva prosvete i navode da izvođači radova imaju rok od 40 dana za sanaciju, malterisanje, krečenje a do tada će časovi biti organizovani na višim spratovima školskih zgrada.

Iz Ministarstva napominju da će svi učenici iz poplavljenih mesta, od 1. do 8. razreda, njih oko 60.000, dobiti besplatne knjige. Zahvaljujući donatorima, imaće i rančeve i školski pribor i ta akcija je odvojena od projekta besplatnih udžbenika za đake do 1. do 4. razreda, koji je ove godine državu koštao oko 700 miliona dinara.

Uprkos preporuci Ministarstva prosvete i nauke, o kojoj i direktori škola imaju podeljeno mišljenje, učenici trećih razreda srednjih škola iduće godine uglavnom će ići na ekskurzije u inostranstvo.

Ministarstvo prosvete i nauke poslalo je prošle nedelje dopis srednjim školama u kojima im preporučuje da učenike koji nisu maturanti ne vode na ekskurzije u inostranstvo, što je izazvalo oprečna reagovanja prosvetnih radnika.

“Mi nećemo postupiti po preporuci Ministarstva, jer smo već završili tender i učenici trećeg razreda će iduće godine ići u Grčku. Nedopustivo je da se deci “zatvara” inostranstvo, jer je njima neophodan uvid u druge kulture. To je jedna krajnje neintelektualna odluka”, rekao je direktor XIII beogradske gimnazije Bojan Vučković.

Prema njegovim rečima, mnogim učenicima ekskurzija predstavlja jedinu mogućnost da se upoznaju sa drugim kulturama, kao i da su priče o opijanjima na putovanjima sa školama uglavnom preuveličane.

“Ako mi, kao prosvetni radnici, formiramo ljude bez uvida u opštu kulturu, bez Rima i bez stare Grčke, oni nisu kompletni. Grčka nije samo plaža, more, mi decu upoznajemo sa kulturom ove zemlje”, kazao je Vučković i dodao da je “jedino opravdanje” da niži razredi ne idu u inostranstvo, teška ekonomska situacija.

Vučković je dodao da se preporuci protivi ne samo kao direktor srednje škole i prosvetni radnik, već i kao neko ko je diplomirao istoriju i koga su, još kao srednjoškolca, ekskurzije dodatno edukovale.

Direktor Filološke gimnazije Duško Babić kazao je da, iako učenici ove škole ne obilaze evropske prestonice “turistički”, njegov lični stav je da bi đaci mogli da se bolje “upoznaju sa znamenitostima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori”.

“Što se tiče preporuke, videćemo iduće godine, koliko Ministarstvo ozbiljno misli. Ako se donese odluka, naredba, mi ćemo naravno prestati da vodimo učenike nižih razreda u inostranstvo”, kazao je Babić.

On je rekao da će tražiti dodatna obaveštenja od Ministarstva u vezi sa daljim odlascima na ekskurzije, ali je planirano da iduće godine učenici trećeg razreda Filološke gimnazije idu na ekskurziju u Prag gde će “imati šta da vide i da nauče”.

Preporuka Ministarstva prosvete i nauke, ukoliko je direktori škola prihvate, pogodiće, uglavnom, maturante srednjih stručnih škola, u kojima je česta praksa da treća i četvrta godina zajedno idu na ekskurzije.

“Ako se odlučimo da prihvatimo preporuku, što će verovatno biti slučaj, biće pogođeni maturanti, jer kako mi praktikujemo zajednička putovanja trećaka i maturanata, nećemo imati neophodnih 60 procenata učenika, što je uslov za ekskurziju”, rekao je direktor Poljoprivredno-hemijske škole u Obrenovcu Dragoljub Zlatanović.

Prema njegovim rečima, preporuka je trebala da bude određenija, jer, kako tvrdi, “nisu sve škole iste i mora se voditi računa o specifičnostima”.

U Forumu beogradskih gimnazija (FBG) smatraju da su đačke ekskurzije izgubile edukativni smisao i da se oni zalažu za ukidanje ekskurzija zbog “moralne erozije u društvu” i đačkih opijanja.

“Preporuka Ministarstva je izuzetno blaga i nema obavezujući karakter. Mi se stavljamo na raspolaganje Ministarstvu da im pomognemo po ovom, ali i drugim pitanjima, jer se stiče utisak da oni nemaju dovoljno odlučnosti da zabrane ekskurzije u inostranstvo”, kazao je predstavnik FBG Miodrag Sokić.

On je podsetio da se FBG već deset godina zalaže za ukidanje đačkih ekskurzija u inostranstvo i da su osmisli alternativni plan koji bi oživeo učenje na putovanjima.

Sokić je dodao da su u FBG osmislili tri modela ekskurzija po Srbiji, koji bi “adekvatno zamenili odlazak u inostranstvo, a đaci bi nešto i naučili”.

(Tanjug)

Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti za sutra su najavili štrajk glađu ispred Ministarstva prosvete u Beogradu, zbog toga što još nije rešen problem uplate školarina za neke od najboljih studenata.

Predsednica Studentskog parlamenta Univerziteta umetnosti Vesna Đoković rekla je agenciji Beta da iako je pre dve nedelje obećano da će problem biti rešen Ministarstvo prosvete još nije uplatilo novac za školarine 108 studenata sa maksimalnih 60 poena, kao i za još 13 studenata koji imaju između 48 i 59 bodova.

Kako je navela Đoković, studentima neće biti omogućeno da upišu narednu godinu studija, ukoliko ne bude uplaćen novac za školarine koje koštaju 200.000 dinara.

“Nemamo drugog rešenja, pošto naš problem još nije rešen, moraćemo da primenimo i ovako radikalne mere kao što je štrajk glađu”, kazala je Đoković.

Nakon protesta i blokade fakulteta pre dve nedelje sa Ministarstvom prosvete postignut je dogovor o uplati školarina, ali studenti tvrde da se to još nije dogodilo.