U Srbiji zbog loših vremenskih uslova ne rade tri škole na području Novog Pazara i Požarevca, izjavio je u četvrtak ministar prosvete Žarko Obradović.

Obradović je Radio-televiziji Srbije rekao da se nastava u ostalim školama odvija bez problema.

Ministar je podsetio da je u sredu zbog snega i hladnoće privremeno obustavljen rad u 12 škola i 86 isturenih odeljenja, ali da je većina njih otvorena u popodnevnim satima.

Putevi u Srbiji u četvrtak su uglavnom mokri ili vlažni, dok na regionalnim putevima ima snega od tri do pet centimetara, a u višim predelima do deset centimetara.

Zbog niskih temperatura velika je opsanost od poledica. Za petak noć najavljena je i ledena kiša.

Ključ sa rešenjima testa iz matematike, koji su osmaci rešavali na polaganju male mature objavljen je na sajtovima Ministarstva prosvete i nauke i RTS-a.

Pred đacima je danas bilo 20 zadataka iz kombinacije broj 1, koju je neposredno pre početka polaganja izvukao ministar prosvete Žarko Obradović.

Polaganje počelo u 10 sati u osnovnim školama, a trajalo je do 12 časova.

Neposredno pre početka polaganja, oko 9.45, ministar prosvete Žarko Obradović je u direktnom prenosu na Radio-televiziji Srbije izvukao kombinaciju 1 koja se rešavala na završnom ispitu iz matematike.

Na ispitu je bila zabranjena upotreba mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja. Na polaganju nije bila dozvoljena ni upotreba digitrona, a od pribora dozvoljeno je koristiti grafitne i hemijske olovke, gumice za brisanje, šestare, lenjire i trouglove.

Jedan učenik iz Prokuplja pokušao je jutros da koristi “bubicu”, pa je udaljen sa ispita, rekao je Tanjugu predsednik Republičke upisne komisije i pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Prema njegovim rečima, i na jučerašnjem testu iz srpskog jedan učenik iz Grocke nepristojno se ponašao pa je udaljen sa ispita pošto je prethodno tri puta bio opomenut. Osmak je, kako kaže, bio suviše nemiran, lupao je nogama, osvrtao se, ometao druge đake i tri puta je opomenut.

“Za takve đake, kao predsednik Republičke upisne komisije, tražiću da ponovo izađu na ispit u avgustu, jer svakako malu maturu moraju da završe”, rekao je Kostić.

Na jučerašnji test, prema rečima ministra Obradovića, zakasnio je 231 učenik, ali im je dozvoljeno da se priključe i da rade zadatke. Takođe, malu maturu rešava i 636 odraslih polaznika iz Programa “Druga šansa” i 296 đaka iz Republike Srpske, rekao je ranije danas Obradović.

Đaci osmog razreda u Srbiji juče su završili prvi deo polaganja male mature, pošto su rešavali testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika.

Na završnom ispitu, učenik može da ostvari najviše 20 bodova po predmetu, što znači maksimalno 40 bodova. Na osnovu opšteg uspeha u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole, broja bodova dobijenih na osnovu rezultata na takmičenjima učenika osmog razreda osnovne škole i na osnovu rezultata na završnom ispitu izvršiće se rangiranje učenika.

Na testovima iz srpskog jezika i matematike ima 50 odsto nepoznatih pitanja, 25 odsto delimično poznatih i 25 odsto potpuno poznatih zadataka.

U dogovoru sa poverenikom za informacije od javnog značaja od ove godine rezultati završnog ispita biće istaknuti u zgradama osnovnih škola, a ne kao do sada na ulaznim vratima ili prozorima.

Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni 21. juna. Eventualne žalbe učenika na rezultate podnose se 21. juna u osnovnim školama, a žalbe okružnim upisnim komisijama dan kasnije, 22. juna.

Konačni rezultati biće objavljeni 25. juna u osnovnim školama i na sajtu www.upis.mpn.gov.rs. Rezultati na sajtu biće objavljeni pod šiframa poznatim đacima i roditeljima.

Osmi razred završilo je 78.004 učenika, a u srednjim školama ima 83.335 slobodnih mesta.

(B92)

Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti za sutra su najavili štrajk glađu ispred Ministarstva prosvete u Beogradu, zbog toga što još nije rešen problem uplate školarina za neke od najboljih studenata.

Predsednica Studentskog parlamenta Univerziteta umetnosti Vesna Đoković rekla je agenciji Beta da iako je pre dve nedelje obećano da će problem biti rešen Ministarstvo prosvete još nije uplatilo novac za školarine 108 studenata sa maksimalnih 60 poena, kao i za još 13 studenata koji imaju između 48 i 59 bodova.

Kako je navela Đoković, studentima neće biti omogućeno da upišu narednu godinu studija, ukoliko ne bude uplaćen novac za školarine koje koštaju 200.000 dinara.

“Nemamo drugog rešenja, pošto naš problem još nije rešen, moraćemo da primenimo i ovako radikalne mere kao što je štrajk glađu”, kazala je Đoković.

Nakon protesta i blokade fakulteta pre dve nedelje sa Ministarstvom prosvete postignut je dogovor o uplati školarina, ali studenti tvrde da se to još nije dogodilo.

Senat Univerziteta u Beogradu (UB) raspravljaće danas o predlogu nekih fakulteta da povećaju školarine, uoči ovogodišnjeg upisa nove generacije studenata.

Iz Ministarstva nauke i prosvete podsećaju da saglasnost na školarine daje upravo ministarstvo i da te iznose ne bi trebalo povećavati.

“Stav ministarstva je da ni ove godine ne treba povećavati školarine”, rekao je ministar Žarko Obradović u izjavi Tanjugu.

On je istakao da su taj stav prihvatili i podržali rektori državnih univerziteta na prošlonedeljnom zajedničkom sastanku.

Međutim, neki fakulteti nisu uvažili preporuku, pa su predložili povećanje školarine, iako su cene studija za prosečnog studenta i do sada bile visoke.

Školarine su bile tema i jučerašnjeg sastanka ministra Obradovića i studenata, koji su na svoj Dan, 4.april, zatražili da školarine ostanu nepromenjene.

U redakciju Tatypolitana stiglo je pismo studenata pomenutog fakulteta i mi ga u potpunosti objavljujemo:

Istina o nepravdi prema studentima Ekonomskog Fakulteta u Subotici i Novom Sadu

Poštovana redakcijo,

Ono što se ovih dana dešava na Ekonomskom fakultetu u Subotici i Novom Sadu za rubriku je ,,bez komentara“. Prosto je nemoguće kako se Fakultet bahato ponaša prema svojim studentima. Poznato je da je fakultet već bio na udaru medija proteklih dana povodom činjenica:

1. da se razgovor studenta sa dekanom naplaćuje 800 dinara,

2. da se plaća iznajmljivanje prostorije, projektora i laptopa prilikom odbrane diplomskog rada,

3. da se plaća participacija za organizovanje nastave u Novom Sadu za studente svih godina i bez obzira na status finansiranja školovanja u iznosu od 28.600 dinara.

Od ove akademske godine došla je nova uprava fakulteta na čelu sa dekanom dr Nenadom Vunjakom. Problem je nastao povodom odluke NN veća i Saveta Fakulteta da poveća cenu jednog ECTS boda za odslušane predmete sa prošlogodišnjih 750 dinara na 1300 dinara, što je porast za 73,3% ! To znači da student za jedan preneseni predmet (koji je već jednom platio) plaća ponovo iznos od 10.400 dinara! Prošle godine Fakultet je u Pravilima upisa naveo da je cena jednog ECTS boda za predmete koji se ponovo upisuju 750 dinara, te da student nije obavezan da ponovo ide na nastavu i predavanja iz tih predmeta. Zanimljivo je da tada u zvaničnom cenovniku Fakulteta na web sajtu nije bilo stavke, a na cenovniku u holu Fakulteta je bila.

Pošto je prošlogodišnji cenovnik ,,smišljeno” sakriven, u prilogu vam šaljemo Pravila upisa 2009/2010. koji možete da skinete sa adrese: http://www.ef.uns.ac.rs/obavestenja/2009-09-21_pravila_upisa_2009-10.pdf . Naravno, i ovaj link nije vidljiv za posetioce sajta, osim ako ga ne pronađete preko Google pretraživača.

Iako je Ministarstvo prosvete poslalo zvaničnu molbu fakultetima da ove godine ne povećavaju školarinu i cene, ipak je Ekonomski fakultet nije ispoštovao. Kada uzmete u obzir da je prošlogodišnja cena boda za odslušane predmete bila 750 dinara, prostom matematičkom računicom dođete do zaključka da ovogodišnja cena boda za iste ne sme biti veća od 825 dinara. Stoga se studenti sa razlogom bune, jer je sadašnja cena za takve predmete 1300 dinara, što je za 73,3 % veća od prošlogodišnje.

Međutim, postoji zakonski okvir koji kaže da cene ne smeju da se povećavaju više od 10 % (stope inflacije) u odnosu na prošlogodišnje.

I prošle godine studenti su protestvovali i tražili ukidanje naplate ,,zaostalih bodova” ali ih niko nije podržao. Ni država, ni ministarstvo, ni pokrajina. Iako su svi bili obavešteni. Jedino su pojedini mediji tada skrenuli pažnju na nepravdu prema studentima, malo ,,prašine” se diglo i tada su održani pregovori između studenata i rukovodstva.

Obećali su mnogo toga, a onda vešto sačekali sami kraj upisnog roka i bukvalno naterali studente na upis po postojećim pravilima, tešeći ih da će im odbiti troškove prilikom uplate druge rate školarine, ali naravno ništa od toga se nije desilo. Studenti su bili izigrani.

Studenti su tada smatrali da Fakultet nema zakonske osnove da naplaćuje zaostale bodove. Ne prave se Fakultetu nikakvi dodatni troškovi, u smislu organizovanja dodatne nastave, jer ponovno slušanje nastave i pohađanje vežbi iz tih predmeta nije obavezno prema tadašnjim Pravilima upisa Fakulteta i pravilima Bolonjske deklaracije.

Organizovanje predispitnih obaveza u smislu kolokvijuma, takođe ne stvaraju dodatne troškove.

Tada su se studenti pozivali na odluku Ministarstva prosvete da fakulteti ne naplaćuju „zaostale bodove“ i česte medijske nastupe ministra Žarka Obradovića koji je govorio da naplaćivanje bodova predmeta koji se ponovo upisuju izlazi iz okvira Zakona i da će prosvetna inspekcija obilaziti fakultete koji te bodove naplaćuju.

I šta se desilo od svih obećanja…prosvetna inspekcija se nikada nije pojavila, ministar Obradović je privremeno dobio političke glasove studenata, a naš Fakultet je nesmetano nastavio sa trendom naplate „zaostalih bodova“…

Podsetimo još da je ministar prosvete Žarko Obradović ove godine lično prisustvovao inauguraciji svog partijskog „druga” i novog dekana prof. dr Nenada Vunjaka.

Naplaćivanje participacije nezakonito – 6 plata za jednu školarinu

Ekonomski fakultet ima glavno sedište u Subotici, ali i istureno odeljenje u Novom Sadu.

Svi studenti koji studiraju u Novom Sadu, bez obzira na status finansiranja školovanja, obavezni su svake godine da dodatno plaćaju Fakultetu participaciju u troškovima za organizovanje nastave na Odeljenju u Novom Sadu, koja ove godine iznosi 28600,oo dinara. Dakle, pored materijalnih troškova upisa i školarine (5700,oo+96780,oo dinara), studenti u Novom Sadu već godinama plaćaju i participaciju.

Ove godine finansijsko opterećenje za samofinansirajućeg studenta u Novom Sadu iznosi 1250,oo eura, odnosno 4-5 prosečnih plata u Srbiji.

Više puta studenti su pokušavali od Fakulteta da dobiju uvid u klasifikaciju troškova koji se finansiraju iz te participacije, kako bi znali šta plaćaju. Međutim, nailazili su na negativan odgovor uz usmeno obrazloženje da su tu uključeni troškovi za električnu energiju Odeljenja, troškovi putovanja profesora na relaciji Subotica-Novi Sad i troškovi organizovanja nastave.

Studentkinja koja je želela da ostane anonimna rekla nam je: „Živim sama sa majkom. Majka radi i ima platu 200 eura. Moja školarina je njenih 6 plata. Ne znam ni sama kako ću upisati godinu, počela sam i ja da radim u jednom kiosku, ali neću moći da stižem na predavanja i vežbe. Zbunjena sam i ne znam šta da radim.”

Takođe jedan student nam je rekao: ,,Ostala su mi 2 ispita. Studiram u Novom Sadu. Sad moram da platim materijalne troškove upisa 5.700 dinara, participaciju 28.600 dinara i ,,novi harač” od 20.800 dinara (prenesena 2 ispita po 10.400 din.). Dakle, za prenesena 2 ispita moram da platim fakultetu 55.100 dinara. Nadam se da će se nešto promeniti i da će neko reagovati, inače bih se morao ispisati jer nemam taj novac. Ali i to se plaća. Ispisnica i uverenje o položenim ispitima košta 3.300 dinara.”

I pogledajte šta se dešava u državi…Kasno je tražiti krivca za Beograd i Đenovu. Država i njeni organi trebaju aktivnije da se pozabave problemima pre svega mladih. Mi smo studenti, budući akademski građani ove zemlje. Nismo za nasilje, daleko od toga. Ali ipak niko nam ne pridaje pažnju…Nažalost, izgleda da se danas mora imati bar malo huliganstva u krvi da bi bio primećen. Ipak, mi ćemo organizovati mirne proteste sledeće nedelje, a ako bude potrebe i blokirati nastavu, dok nadležni ne isprave učinjene greške.

Ovaj put nećemo odustati!

U nadi da ćete objaviti naše pismo,

Studenti Ekonomskog fakulteta

Subotica/Novi Sad

Protest na Trgu Nikole Pašića u Beogradu zakazala je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije dok Sindikat obrazovanja Srbije, Sindikat radnika u prosveti i Sindikat “Nezavisnost” ostavljaju prostor Vladi da narednih dana razmotri njihove zahteve.

“Ja ću informisati premijera i ministre o zahtevu sindikata da se unapredi materijalni položaj zaposlenih i da se poveća izdvajanje bruto društvenog proizvoda za prosvetu”, kazao je Obradović.

Predsednik USPRS Leonardo Erdelji rekao je agenciji Beta da taj sindikat ne odustaje od protesta i štrajka upozorenja zakazanog za 1. septembar.

On je podsetio da osnovni zahtev sindikata nije povećanje plata, već uređenje obrazovnog sistema i donošenje kvalitetne strategije za prosvetu u Srbiji.