Osim što je savršen dodatak jelima, senf je izuzetno zdrav. Ovaj premaz se pravi od biljke slačice koja se već vekovima koristi kao začinska biljka.

Semenke slačice su odličan izvor selena i Omega3 masnih kiselina, a u velikoj količini sadrže gvođže, kalcijum, cink, mangan, magnezijum, niacin i dijetalna vlakna.

Kao i ostale kupusnjače, semenke slačice sadrže velike količine fitonutrijenata – glukozinolata. Ponovljena istraživanja pokazala su delotvornost tih materija u sprečavanju rasta ćelija tumora, posebno onih koje zahvataju sistem za varenje.

Selen, kojim obiluju semenke slačice, pomaže u sprečavanju jakih asmatičnih napada, smanjenju simptoma reumatičnog artritisa i preventivno deluje kod razvoja tumora. Magnezijum ima udela u smanjenju krvnog pritiska, kod napada migrene i sprečavanja srčanog infarkta kod ljudi koji boluju od arteroskleroze ili šećerne bolesti.

Slačica ujedno stimuliše apetit i varenje i pročišćava sinuse na jednak način kao i čili papričice.

Senf je odličan izvor belančevina i selena, dobar je izvor vitamina E, magnezijuma, gvožđa i fosfora.

1. BUNDEVA SA MALO KALORIJA

Bundeva je bogata vlaknima i mineralima, ima visoku koncentraciju vitamina, betakarotena i mali broj kalorija – 33 na 100 grama. Savršena je namirnica za sve koji žele da smršaju. Od nje možete praviti čorbu, pogaču,  rižoto.

2. CIMET SMANJUJE APETIT

Ovaj čudesan začin dodajte svakom obroku. Odgovara i slanim i slatkim jelima, a dolazi u dva oblika – kao štapić i mleveni. Cimet je bogat vlaknima, kalcijumom i gvožđem zbog čega je savršeni prirodan lek koji smanjuje apetit i ubrzava metabolizam.

3. SVINJETINA DAJE OSEĆAJ SITOSTI

Ova vrsta mesa je bogata belančevinama zbog koje duže ostajete siti, a jedna šnicla od 100 grama sadrži 291 kaloriju. Najbolje način pripreme je kuvanje, a izbegavajte pečenje i pohovanje.

4. JAPANSKA JABUKA – IZVOR JODA

Japanska jabuka je odličan izvor joda koji je neophodan za zdrav rad štitne žlezde. Osim toga, ubrzava metabolizam zbog čega je idealna za sve koji žele da smršaju. Kora je bogata vlaknima, karotenoidima, vitaminom C. A 100 grama japanske jabuke sadrži 77 kalorija. Isprobajte je u kombinaciji sa salatama.

SVEŽE NAMIRNICE

Jedite što više svežih namirnica u kojima ima minerala i vitamina. Vitamini A, B6, C i minerali cink, gvožđe, selen su ključni za jačanje imunosistema. U sezoni gripa unosite dodatnu dozu dodataka ishrani, posebno vitamin C.

BELI LUK

Beli luk je poznat po svom antibakterijskom i antivirusnom dejstvu i može da bude odlična prevencija. Dnevno bi trebalo uzeti dva čena sirovog belog luka, a da biste izbegli užasan zadah, isecite čen na sitne komadiće i progutajte sa vodom ili sa biljnim čajem. Posle toga uzmite malo svežeg peršuna.

PEČURKE

Tu su i pečurke za koje je dokazano da povećavaju proizvodnju i aktivnost belih krvnih zrnaca, što vam povećava šanse da se izborite s infekcijama. Iako su i pečurke koje se najčešće koriste kod nas takođe zdrave, preporučuje se da ih zamenite šitake ili maitake vrstom.

CRNI ČAJ

Svoj imunitet ćete ojačati i ako svako jutro započnete šoljicom crnog čaja. Istraživanje sprovedeno na Harvardu je potvrdilo zaceljujuća svojstva ovog napitka. Naime, ljudi koji su pili pet šoljica crnog čaja dnevno u periodu od dve nedelje su u organizmu imali deset puta veću dozu interferona (koji pomaže da se telo izbori protiv nazeba i virusa) od onih koji nisu pili čaj. Istraživači pretpostavljaju da zeleni čaj ima iste efekte.

VEŽBE

Dodatnu snagu vašem imunosistemu daće i redovno vežbanje. Od 30 do 60 minuta dnevno je dovoljno. Otkriveno je da ljudi koji redovno šetaju 12 nedelja imaju upola manje nazeba i upala grla od onih koji su fizički manje aktivni. Pored toga, vežbanje umanuje stres i štetne efekte koje on ima na naš odbrambeni sistem. Procenjeno je da je oko 90 odsto bolesti povezano sa stresom. Ipak, ne preterujte! Previše vežbanja može da ima kontraefekat. Ako vežbate duže od 90 minuta svakodnevno bićete podložniji virusu gripa.

SAN

Dovoljno kvalitetnog sna tokom noći je ključno za punjenje baterija, a samim tim i jačanje imunosistema. Umorno telo nema dovoljno snage da se izbori s infekcijom. Uz osam sati kvalitetnog sna, vaš organizam će biti spreman da se suoči s novim danom.

HIGIJENA

Poslednje, ali možda i najvažnije je da redovno perete ruke toplom vodom i sapunom i da izbegavate da dodirujete usta, nos i oči.

Holandski istraživači

Na samom početku istraživanja, nikome od njih nije prethodno dijagnostikovano srčano oboljenje niti su imali moždani udar.

Tokom 10 godina praćenja, 233 ljudi doživelo je moždani udar. Istraživači kažu da je rizik od pojave moždanog udara bio za 52% niži kod osoba koje su jele puno belog voća i povrća u poređenju sa onima koji nisu.

Svaki zalogaj pomaže

Istraživači su otkrili da je dnevni unos od 25 grama belog voća i povrća bio povezan sa 9% manjim rizikom od moždanog udara (jedna jabuka je teška oko 120 grama).

Jedna jabuka dnevno predstavlja jednostavan način povećanja unosa belog voća i povrća, ali i drugo voće i povrće razvrstano po bojama štiti od hroničnih bolesti, zbog čega je važno da ljudi uzimaju dosta različitih vrsta voća i povrća.

Voće i povrće koje spada u kategoriju bele boje jesu jabuke, kruške, banane, karfiol, krastavac, dok je krompir klasifikovan kao skrob.

Boja ukazuje na prisustvo korisnih fitohemikalija

Boja jestivih delova voća i povrća oslikava prisustvo korisnih fitohemikalija (biljnih jedinjenja), kao što su karotenoidi i flavonoidi.

Istraživači su podeli voće i povrće u četiri grupe: zelena (tamno lisnato povrće, kupus i zelena salata), narandžasto-žuta (uglavnom limunasto voće), crveno-ljubičasta (uglavnom crveno povrće) i bela boja, gde 55% čine različite vrste jabuka i krušaka.

Prethodna istraživanja koja su se bavila zaštitnim efektima voća i povrća bila su fokusirana na njihovu hranljivu vrednost i karakterisitke: jestivi deo biljke, boja, botanička porodica, kao i sposobnost da obezbede antioksidante.

Istraživači smatraju da je ovo istraživanje prvo koje je ispitalo povezanost različitih boja voća i povrća sa rizikom od moždanog udara.

Ipak, oni smatraju da su potrebna dalja istraživanja pre nego što lekari mogu početi da savetuju svoje pacijente da promene navike u ishrani na osnovu ovih nalaza.

Trenutne smernice za voće i povrće

Američke preventivne zdravstvene ustanove trenutno preporučuju da dnevni unos hrane sadrži povrće iz pet podgrupa: tamnozelena, crveno-narandžasta, mahunarke, skrob i drugo povrće.

Heike Versching sa Univerziteta u Minsteru u Nemačkoj smatra da bi, iako je studijska grupa holandskih naučnika izuzetno velika, njihovi rezultati trebalo da se prihvate sa rezervom.

On kaže da su učesnici istraživanja popunili upitnike o tome šta su jeli na osnovu sećanja, što nije pouzdana metoda za prikupljanje i tumačenje podataka.

Versching, međutim, dodaje da ako se rezultati ovog istraživanja ponove, to znači da je došao trenutak za kliničko ispitivanje “jabuka dnevno”.

Alge

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teška oboljenja; u savremeno doba – kancer. Visok sadržaj minerala pomaže pročišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog šećera.

Alge pomažu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.

Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih žitarica i povrćem.

]]> http://tatypolitan.com/lifestyle/alge/feed/ 0 http://tatypolitan.com/lifestyle/zdravlje/4-velike-istine-o-mleku/ http://tatypolitan.com/lifestyle/zdravlje/4-velike-istine-o-mleku/#comments Thu, 11 Aug 2011 09:40:47 +0000 http://www.tatypolitan.com/?p=9490 Mleko smanjuje šećer, povećava energiju, a kalcijum utiče i na brže oslobađanje masti iz organizma.

1. MLEKO SAGOREVA MASNOĆE

Mišljenje: U šestomesečnoj studiji naučnika sa Univerziteta u Tenesiju pokazalo se da su gojazni ljudi koji su pili tri čaše mleka lakše stanjili struk.

2. MLEKO GRADI MIŠIĆE

Mišljenje: Apsolutno tačno. Zapravo to je najbolja hrana za jaku muskulaturu. Mleko je bogato kvalitetnim proteinima.

3. DA LI ZDRAVLJE KRAVA UTIČE NA MLEKO

Mišljenje: To niko ne zna. Mnoge krave koriste antibiotike, ali ne postoje naučni dokazi da one potom “prave” loše mleko. Neki naučnici, ipak, smatraju da ako ljudi piju mleko krava koje koriste određene lekove, oni će postati imuni na te medikamente.

4. MLEKO BEZ MASNOĆE JE ZDRAVIJE OD PUNOMASNOG

Mišljenje: Ovo nije tačno. Danski naučnici su otkrili da osobe koje piju puno masno mleko nemaju više triglicerida od onih koji su odabrali manje masno mleko.

Zova

Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot izvanredan.

KADA SE BERE

Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru. Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

ŠTA SADRŽI

Cvetovi zove bogati su eteričnim uljima u kojima ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom. Čaj od zove odličan je protiv groznice jer stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom. Osim toga, čaj od zove podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume.

Sekretarice često pate od sindroma kartalnog tunela, otoka nerva u ručnom zglobu. Takođe, javljaju se i bolovi u leđima, najčešće zbog dugotrajnog sedenja.

Učiteljice imaju hronične angine, čiji su simptomi bol u grlu, povišena temperatura i slabost celog tela.

Zbog oscilacija gravitacijskog pritiska, radijacije, buke i promena vremenskih zona stjuardese imaju poremećen bioritam. Pate od nesanice, depresije, probavnih problema i imaju slab imunitet.

Prodavačice su prinuđene da ceo dan stoje, često i u neudobnim cipelama. U početku im otiču noge, bole ih leđa, a kasnije počinju da pate od proširenih vena.

Razlika između belog i braon pirinča je velika, ne samo u boji. Braon pirinač je mnogo zdraviji od belog, jer se u procesu proizvodnje braon pirinča otklanja samo gornji najtanji sloj i time se zadržava veliki broj hranljivih sastojaka, što nije slučaj kod belog pirinča.

Zdravstvene koristi

Pirinač je odličan izvor mangana, selena i magnezijuma.

Mangan je značajan za proizvodnju energije, a ima i antioksidantsko dejstvo. Samo jedna čaša braon pirinča zadovoljava 90% dnevne potrebe organizma za ovim hranljivim elementom.

Mnogima će biti zanimljiv sledeći podatak: u američkom časopisu “Magazin za klinički nutricionizam” objavljena je studija o vezi braon pirinča i telesne težine. Istraživanje je izvršeno na velikom uzorku, obuhvaćeno je 74.000 žena. Dokazano je da one ispitanice na čijem je jelovniku često braon pirinač nemaju problem sa gojaznošću, tj. u ovoj grupi procenat gojaznih je znatno manji nego kod onih koje retko ili nikad ne jedu ovu zdravu namirnicu.

Selen, takođe element koji se nalazi u braon pirinču, veoma je delotvoran u umanjivanju rizika od raka debelog creva.

Vlakna su takođe bitan sastojak pirinča i nezaobilazna su za svakodnevno funkcionisanje organizma.

Braon pirinač koristan je i za snižavanje holesterola, za kardiovaskularni sistem kod žena u periodu posle menopauze, za smanjivanje rizika od dijabetesa, za jačanje kostiju.

Osnovne osobine braon pirinča

Širom sveta ovo je vrlo cenjena namirnica, naročito u azijskim zemljama. Postoji čak 8.000 vrsta pirinča. Latinsko ime ove namirnice je “Oryza sativa”. Najpoznatije vrste su: arborio, slatki pirinač, basmati, butanski crveni pirinač i dr.

Poreklo

Poznato je da ova namirnica potiče iz davnina, ali tek u skorije vreme naučnici su otkrili iz kog približno perioda. Pirinač se gaji u Kini već 6.000 godina, a primitivne semenke pirinča nađene su na ostacima drevnih farmi, starosti čak 9.000 godina. Najveći izvoznici pirinča danas su Kina, Tajland i Vijetnam.

Tokom istraživanja, koje je objavljeno u časopisu “Cancer Epidemiology”, naučnici su pratili više od 300 muškaraca i žena kod kojih je dijagnostikovan gliom – jedan tip raka koji počinje da raste u mozgu.

Kad su uporedili navike ispijanja kofeina sa onima koji nemaju tumor mozga ustanovilo se da oni koji piju pet ili više šoljica kafe ili čaja na dan imaju 40 odsto manje šansi da dobiju tumor, prenosi sajt Stetoskop.

Na osnovu toga se može zaključiti da bi kafa ili čaj mogli da budu dobar saveznik u borbi protiv raka mozga.

Od tog zaštitnog delovanja kofeina posebno su korist imali muškarci, iako još nije jasno zašto je to tako.

Moguće objašnjenje ogleda se u činjenici da kofein smanjuje snabdevanje mozga krvlju, čime se izgladnjuju ćelije tumora, koje ostaju bez visoke koncentracije kiseonika i hranjivih supstanci.