Britanski istraživači su u najnovijoj analizi primetili doslednu povezanost visokog i niskog psihičkog blagostanja pojedinaca sa količinom konzumiranog voća i povrća, piše portal Vitamini.

U istraživanju su korišćeni podaci oko 14.000 ispitanika starijih od 16 godina, koji su na temelju rezultata vorvik – edinburške skale bili podeljeni u kategorije visokog, srednjeg i niskog psihičkog blagostanja.

Analizom je utvrđeno da što ispitanici jeli više voća i povrća, to je verovatnoća niskog mentalnog blagostanja bila manja.

Među ispitanicima visokog psihičkog blagostanja, samo je sedam odsto unosilo manje od jednog serviranja voća i povrća na dan, a najveći deo, njih 34 odsto, dnevno je unosilo preporučenih pet ili više porcija.

Visok unos voća i povrća i niska konzumacija duvanskih proizvoda pokazala se čvrsto povezanom s poželjnim psihičkim stanjem.

S druge strane, stručnjaci su za unos alkohola i gojaznost uočili vezu s niskim psihičkim blagostanjem.

(Večernje novosti)

Da li često ujutru imate osećaj da se niste dovoljno naspavali pa u želji da ukradete još koji minut sna odgađate buđenje? Ali ma koliko vam tih desetak minuta dodatnog sna bili slatki, mogu vam upropastiti čitav dan, tvrdi dr Meri Karskadon, profesor psihijatrije i ljudskog ponašanja na Univerzitetu Braun.

Naime, ljudsko telo poseduje nekoliko mehanizama za prirodno jutarnje buđenje. Tako se dva sata pre nego što je vaše telo spremno da se probudi lagano podiže temperatura mozga kako bi se on lakše aktivirao, a vi osećali manje pospano. Postepeno raste i temperatura tela i san postaje laganiji jer mozak luči hormone kortizol i dopamin koji daju energiju za novi početak dana.

Ali ako se niste dovoljno naspavali budilnik će zazvoniti u trenutku kada se temperatura vašeg tela još nalazi na nivou one neophodne za duboki san. Zato drhtite od hladnoće kada se otkrijete i krevet vas neodoljivo privlači jer se samo pod pokrivačem osećate izuzetno ušuškano. Ukoliko tada, umesto da sasvim isključite budilnik, pritisnete dugme za odgađanje buđenja i nastavite da dremkate ne biste li ukrali još malo sna, vaš mozak i telo se vraćaju u stanje uspavanosti. Sledeće oglašavanje budilnika potpuno će ih zbuniti i vi ćete se još dugo osećati ošamućeno i bunovno, kao da nikako ne možete da se probudite. Svako novo oglašavanje budilnika samo pojačava to stanje koje naučnici nazivaju “inercija sna” i koje može potrajati i puna četiri sata nakon ustajanja iz kreveta.

Dosadašnja istraživanja su nedvosmisleno pokazala da isprekidan san vodi do toga da se tokom čitavog dana osećate umorni i mrzovoljni i sve dnevne aktivnosti obavljate lošije.

Mnogo je bolje, slažu se naučnici, da umesto čestog pritiskanja dugmeta za odgađanje buđenja, budilnik jednostavno namestite da zvoni 20 minuta kasnije. Na taj način ćete svom telu omogućiti da se postepeno navikne na takvo buđenje. Već posle nekoliko nedelja, organizam će sam početi da se priprema za buđenje sat vremena ranije, a kada se alarm bude oglasio vi ćete biti u stanju da lako ustanete iz kreveta i čili i vedri odmah uskočite u novi dan.

(Večernje novosti)

Osim što nam obogaćuje život, muzika je veoma važna i za naše mentalno i fizičko zdravlje, tvrde naučnici sa Univerziteta Liverpul.

Blagotvorno utiče na motoriku i pamćenje, pa usporava proces starenja. Osobe koje redovno sviraju neki instrument, brže primećuju i ispravljaju sopstvene greške.

Naučnici su primetili da muzički obrazovane osobe mnogo brže obavljaju jednostavne zadatke. Skeniranjem mozgova kompozitora i ljubitelja muzike, naučnici su uočili da se kod njih aktiviraju obe strane mozga. Do tada se verovalo da je desna strana aktivnija kod umetnika i intuitivnih osoba, a leva kod matematičara, analitičara, racionalnih i objektivnih osoba.

Iako su obe hemisfere u mozgu u neprekidnoj interakciji, svaka je zadužena za određene funkcije. Leva kontroliše sposobnost govora, čitanja i pisanja, dok je desna kreativnija i zadužena za prepoznavanje boja, tonova, lica, mesta, predmeta. Idealno je da obe budu podjednako razvijene, ali temperament i nivo obrazovanja ponekad nas primoravaju da više koristimo jednu.

Međutim, kod osoba koje uživaju u muzici, bilo da sviraju, pevaju ili komponuju, povećan je hipokampus, deo mozga odgovoran za pamćenje, koji proizvodi nove neurone tokom celog života.

Sve aktivnosti u vezi sa muzikom, čak i čitanje nota, usporavaju starenje mentalnih funkcija i pomažu da bolje pamtimo i reagujemo. Takođe, mogu da imaju značajan doprinos u lečenju depresije i brojnih psihičkih tegoba.

(Večernje novosti)

Ljudi koji se drže pravila popularne mediteranske ishrane imaju manje šanse za obolevanje od depresije, pokazalo je novo istraživanje španskih naučnika.

U istraživanju naučnika univerziteta u španskom gradu Navari učestvovalo je 10.904 zdravih dobrovoljaca, koji su ispunili ankete u kojima su odgovarali na pitanja o svojim prehrambenim navikama od 1999. do 2005. godine,  posle čega je njihovo zdravlje praćeno u naredne četiri godine.

Autori istraživanja napisali su da ljudi koji su se hranili u skladu sa mediteranskom ishranom imaju 30 odsto manju verovatnoću za razvoj depresije.

Istraživači tvrde da sastojci mediteranske ishrane, što su uglavnom namirnice biljnog porekla, povrće, voće, integralne žitarice, riba, itd. poboljšavaju funkciju krvnih sudova, pomažu kod upala, smanjuju rizik za bolesti srca, što sve umanjuje verovatnoću razvoja depresije.

Smatra se da dve trećine odraslih ljudi u nekom trenutku života doživi simptome depresije, pri čemu se u većini slučajeva radi o blagoj i kratkotrajnoj depresiji.

Sa druge strane, podaci ukazuju da jedna od četiri žena i jedan od deset muškaraca razviju simptome koji su ozbiljni i zahtevaju lečenje.

(Mondo)

Konzumiranje brze hrane pogubno je za mentalno zdravlje, jer povećava rizik od depresije za oko 50 odsto, tvrde stručnjaci.

Dugo se borimo sa viškom kilograma izazvanim unosom masnih namirnica bogatih nehranljivim materijama, ali gojaznost nije jedina posledica nezdrave ishrane.

Nova španska i britanska istraživanja pokazuju da unos namirnica koje su u ponudi u većini restorana brze hrane, izaziva loše raspoloženje i dovodi do depresije.

Hamburgeri, pomfrit, pice i gazirana pića stvaraju prostor za razvoj depresije, piše “Dejli mejl”.

“Što više brze hrane pojedete, veći je rizik da ćete patiti od simptoma depresije”, tvrdi Sančez Vilegas Almudena vođa istraživanja.

Deca

Na osnovu studije koja je obuhvatila više od 350 dece koja su se snabdevala pijaćom vodom iz bunara u Provinciji Kvebek u Kanadi, naučnici su pronašli povezanost između nivoa managana u vodi i koeficijenta inteligencije. Vodeći istraživač u ovoj studiji, Mariz Bušar sa Univerziteta u Montrealu, izjavila je da su na osnovu studije ustanovili da je koeficijent inteligencije dece koja su bila izložena visokoj koncentraciji mangana u poređenju sa decom koja nisu bila izložena tome bio za šest poena niži, što predstavlja vrlo značajnu razliku.

Ispitivano je 362 dece starosti od 6 do 13 godina koja su testirana u pogledu opštih spoznajnih sposobnosti, sposobnosti izražavanja i sposobnosti zapažanja. Navedene zaključke istraživači su mogli da izvedu davanjem upitnika o vrsti pijaće vode koju su deca koristila, načinu ishrane i vrsti hrane koju su unosila.

Mangan se smatra osnovnim sastojkom u ishrani i nalazi se u povrću, voću i žitaricama. Međutim, ukoliko se unosi u velikim količinama, predstavlja snažan neurotoksin. Izlaganje visokim koncentracijama mangana kroz posao koji se obavlja ili kroz okruženje – dovodi do neuroloških promena i kod dece i kod odraslih. Smatra se da mangan negativno utiče na dopamin i serotonin, neurotransmitere koji su vrlo važni za spoznajni proces.

Istraživanje je pokazalo da vežbe koje se izvode pored vode daju najviše rezultata, kao i da pogoduju svima. Ovakvo “zeleno vežbanje” prija mentalnom zdravlju, a najefektnije je kod mladih ljudi, fizički neaktivnih i psihičkih bolesnika.

Vežbanje u prirodi za bolje raspoloženje

Deset analiza sprovedenih nad 1.250 ispitanika pokazalo je da aktivnosi poput pecanja, jahanja, vožnje bicikla, čak i baštovanstvo, maksimalan efekat na mentalno zdravlje mogu dati nakon svega pet minuta.

Vođa istraživanja, profesor Džuls Priti sa Eseks univerziteta u Americi, ipak ističe da duži period vežbanja u prirodi nije toliko delotvoran kao prvih pet minuta.