Iako ozloglašene, igraju bitnu ulogu u organizmu rame uz rame sa ugljenim hidratima, proteinima, vodom, vitaminima, mineralima. U sportu, masti su sekundarni izvor energije za vreme treninga i tokom takmičenja. Hemijski gledano, one su estri glicerola i viših masnih kiselina. Mogu biti u tečnom ili čvrstom stanju i imaju veliku energetsku vrednost, veću čak i od ugljenih hidrata i proteina (9 cal/g nasuprot 4 cal/g).

Čemu služe masti? Uprošćeno, masti su “ostava” za odlaganje viška unetih kalorija i to bez obzira odakle te kalorije potiču: da li od masti, ugljenih hidrata ili proteina, sve jedno. Pored toga, neophodne su za održavanje zdrave kože i kose, te transport liposolubilnih vitamina (A, D, E i K). Ishranom se unose tzv. esencijalne masne kiseline koje organizam ne može sam da proizvede, a koje su bitne za regulaciju mnogih telesnih funkcija (krvni pritisak, nivo holesterola u krvi itd).

Gde se masti nalaze? Pre svega u raznim kombinacijama zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Masti visoke zasićenosti se obično nalaze u namirnicama životinjskog porekla (meso, mleko i mlečne prerađevine), ali i u kokosovom mleku i palminom ulju. Nezasićene masti se obično klasifikuju kao mononezasićene (maslinovo ulje, ulje od kikirikija i avokada) ili polinezasićene (kukuruzno, susamovo, suncokretovo ulje). Loša stvar kod nezasićenih masti je to što su biljnog i ribljeg porekla pa su na sobnoj temperaturi u tečnom stanju i sa kratkim vekom trajanja.

Trigliceridi srednjeg lanca

Mast koja se unese ishranom zahteva puno vremena da bi postala korisna energija koju organizam može iskoristiti. Idealno rešenje bi bila mast koja se brzo apsorbuje i postaje efikasan izvor energije za rad i tu na scenu stupaju MCT. To su masne kiseline proizvedene uglavnom od kokosovog ulja i apsorbuju se daleko brže od triglicerida dugog lanca. Mogu se koristiti kao izvor energije brži od glukoze a sa preko dva puta više kalorija, što ih čini idealnim za duge i jake treninge ili takmičenja.