Dragi čitaoci,

Ekipa Tatypolitana je posetila Temišvar, 4. grad po veličini u Rumuniji.

Temišvar, najveći grad Banata, leži na obalama reke Begej i sedište je županije Tamiš. Temišvar je najveći kulturno istorijski centar Srba u Rumuniji gde i danas živi veliki broj srpskog življa.

U gradu se nalazi sedište Eparhije Temišvarske Srpske Pravoslavne crkve, kao i savez Srba u Rumuniji. Grad nazivaju “Mali Beč” jer je dugo bio pod opsadom Hazburgovaca a njegov centar podseća na stari deo Beča.

Temišvar je prvi evropski grad koji je dobio električno osvetljenje a neke od zgrada projektovao je lično čuveni Gustave Eiffell. U novijoj istoriji poznat je kao grad u kome je počeo ustanak koji je doveo do sloma režima diktatora Nikolae Čaušeskua.

Nekada iza “Gvozdene zavese” a danas dvadeset i više godina kasnije Temišvar je moderan grad, i mi smo se zaista prijatno iznenadili onim što grad nudi.

Želim da sa vama podelim fotografije sa ovog putovanja, jer verujem da slika govori više od reči.

Pogledajte:

Trg pobede u Temišvaru

Fontana na Trgu pobede

Zgrada opere

Trg Ujedinjenja

Trg Ujedinjenja - Pogled na Srpsku sabornu crkvu i Vladičanski dvor

Taty sa dečicom iz srpskog kulturnog udruženja u Rumuniji

Trg Slobode

Sledeći put sa vama ću podeliti utiske modnog impulsa Temišvara! Zato dragi moji, stay tuned!

Vaša Taty

Tatypolitan

Tatypolitan.com je počeo sa radom 18. oktobra 2009. godine, i nadamo se da je za dve godine rada ulepšao vašu svakodnevnicu, i približio vam ružičastu stranu života.

Nadamo se da smo zanimljivim tekstovima i rubrikama uspeli da izmamimo osmeh na vaše lice, privučemo vašu pažnju, da vam ulepšamo dan, da vas naučimo nešto novo, ili da vas obavestimo o aktuelnim dešavanjima.

Naša misija za dalji rad jeste da se sa vama družimo što više, da nastavimo da vam ulepšavamo dane, da vam budemo interesantni za čitanje, da vam budemo od pomoći, i da sa nama uvek možete saznati nešto novo.

Pozdravljam od srca sve čitaoce i saradnike, i želim da se družimo još mnogo godina, jer bez vas i vaše vernosti ne bismo stigli do ovog jubileja.

Hvala vam što nas čitate.

Vaša Taty

Sigurno ste primetili da je na Tatypolitan sajtu predstavljen logo, u znak obeležavanja 1. rođendana web sajta.

Tatypolitan.com je počeo sa radom 18. oktobra 2009. godine, i nadamo se da je za godinu dana rada ulepšao Vašu svakodnevnicu, i približio Vam ružičastu stranu života.

Nadamo se da smo zanimljivim tekstovima i rubrikama uspeli da izmamimo osmeh na Vaše lice, privučemo Vašu pažnju, da Vam ulepšamo dan, da Vas naučimo nešto novo, ili da Vas obavestimo o aktuelnim dešavanjima.

Naša misija za dalji rad jeste da se sa Vama družimo što više, da nastavimo da Vam ulepšavamo dane, da Vam budemo interesantni za čitanje, da Vam budemo od pomoći, i da sa nama uvek možete saznati nešto novo.

Tatypolitan je online magazin kakav zaslužujete. Najbolji izbor kategorija, privlačan dizajn, i mnoštvo informacija. Sve na jednom mestu! Za Vaš život u trendu!

Pozdravljam od srca sve čitaoce i saradnike, i želim da se družimo još mnogo godina, jer bez Vas i Vaše vernosti ne bismo stigli do ovog jubileja.

Vaša Taty

E sada, u takvoj sam neviđenoj frci, da nemate pojma! Pitate se šta se dešava? Stvar je u tome da sam pozvana na venčanje prijatelja, tako da sam u poslednji čas shvatila da mi treba elegantna i svečana haljina za tu priliku.

A kakva je to haljina? Svečana haljina koja odgovara mojoj konstituciji, malo većim grudima, koja će uspešno prekriti sve moje nedostatke, a istaći sve moje atribute. Haljina, čija bi me cena naterala da sa sebe “otsečem” parče mesa kako bih mogla da je platim.

I tako, reših ja da otputujem u Beograd, ipak je to prestonica, a s druge strane i ponuda je veća.

Drage moje, kakva je to avantura bila, nemate predstavu!

Jurila sam ulicama Beograda u potrazi ” za onom pravom” kao da se ja udajem! Obišla sam čini mi se sve prodavnice u užem centru grada. A kada nisam našla u ponudi haljinu koja će zadovoljiti moj ukus, kojem je ponekad, priznajem, teško udovoljiti, rastrčala sam se kao da me psi jure i u sve tržne centre koje poznajem.

Izuj cipele, obuj cipele…Spada bretela…providan materijal, boje se nikako ne slažu, kroj ” Ovo je moje poslednje zbogom”, i tako u nedogled.

Umorila sam se bre žene! Pa ajde što svaki put brinemo da svoj izgled dovedemo do perfekcije, ali da će potraga za svečanom haljinom biti nalik na ” Nemoguću misiju” gde mene juri opaka misao da moram da izgledam lepo, u meni je ugasila i svaku nadu da će se pojaviti ” ona prava”.

Da…nemojte misliti da tako usput nisam kupila i još nekoliko sitnica za koje mislim da mi, eto, fale u garderoberu, ili još jedan par cipela, koje su mi preko potrebne, jer pored svih onih , stalno kukam da nemam šta da obujem. A jesam. Kupila sam. Tešila sam se.

Sedim tako u kafiću tržnog centra, ispijam svoj espresso, krišom malo izuvam potpetice….kad, nećete verovati!

Ugledala sam je! Nju! Miss Savršena Haljina za venčanje je stajala u izlogu jednog butika! Konobaru sam uspela da doviknem da mi pričuva kese, koje su ćuteći čučale na stolici, a ja sam odskakutala do butika.

” Dobar dan”, rekoh.

” Dobar dan, izvolite”- odgovara mi starija gospođa.

” Vidite, da odmah pređem na stvar. Mene zanima ova haljina u izlogu. Da li bih mogla da je probam?”

” Naravno gospođice” – odgovori ljubazna radnica.

Tik… Tak… Tik… Tak… Kabina za isprobavanje. Čas istine! I…odgovara! Haljina mi savršeno pristaje! I više sam nego zadovoljna onim što vidim u ogledalu. Grudi na svom mestu, kukovi odlično dolaze do izražaja, nogice isto…Yes! Konačno!

Izašla sam iz kabine sa osmehom na licu.

” Spakujte haljinu molim Vas, uzimam je! ” , uzviknula sam ponosno i zadovoljno.

A cena, pitate se? Koliko me je koštala ta perfekcija?

Pa toliko da sam skoro otkinula višak mesa koji posedujem, i biće tu još malo honorarnog rada, ali vredelo je! I got the dress!

Sa haljinom nisam dobila samo račun, ne ne. Dobila sam i onaj sladak ukus zadovoljstva, koji mi žene posedujemo kada odemo u šoping i vratimo se kući zadovoljne kupljenim.

Na svadbi prijatelja ću biti vesela i zadovoljna, i imaću lepu svečanu haljinu. Ostalo će biti istorija… ili biće to uslikano svakako.

Bravo Taty. Uspela sam. Mission completed!

Vaša Taty

Stiglo nam je i proleće. Konačno, rekla bih! Mislim da će se većina vas i složiti, ali se zima baš odužila. Sada su dani duži, počelo je letnje računanje vremena, sve miriše na proleće.

Dosta lepih dešavanja je bilo zabeleženo u mom planeru. Jedno od meni dražih jeste i to da sam srela dugogodišnje prijatelje, koji inače žive u inostranstvu. Došli su sa svojom bebom da provedu nekoliko dana u Srbiji.

Uvek se radujem i Uskrsu. Uskrs spada u jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika. Ove godine svi Hrišćani slave Uskrs istog dana, 4. aprila.  Danas, na Veliki petak sam farbala jaja, verujem kao većina ljudi. Obožavam da svoju kreativnost upotrebim i na ukrašavanju uskršnjih jaja. Nadam se da će pohvale za moju maštu stići sa različitih strana. Ne zaostaje ni uskršnja dekoracija po kući.

Smatra se da se sa bojenjem i ukrašavanjem jaja počelo još u davnoj prošlosti. Tada su jaja darivana samo uglednim ljudima. Danas je taj običaj široko rasprostranjen. Najviše i najčešće jaja se farbaju u crvenoj boji, ali naravno, koriste se i druge boje. Na dan Vaskrsa bližnjima darujemo jaja, i tucaju se jaja.To ume da bude vrlo interesantno!

Pored višenedeljnog posta, već unapred se osmišlja uskršnja trpeza. Nakon odlaska u crkvu, cela porodica je na okupu. Očekujemo goste, i razmenjujemo jaja. Tako će biti i ove nedelje. Raspoložena sam, zadovoljna i radujem se Vaskrsu.

Sigurna sam da ste i vi drage moje dame ukrasile jaja, i da sa nestrpljenjem očekujete ovaj veliki hrišćanski praznik.

Veliki pozdrav.

Vaša Taty

Nisam ni primetila da sam sinoć mahinalno obukla crvenu pidžamu, koja na sebi ima milion srca, različitih veličina. Pripremala sam se za ovaj dan, a da nisam to ni primetila. Pa dobro…dešava se. I sada ono, išekivanje, ko će koga prvo nazvati, poslati poruku, i tome slično. Verujem da ste već osmislile kako da sa voljenom osobom provedete  Dan zaljubljenih, ili šta da jedno drugom poklonite. Ali, zanima me da li ste nekad pomislili za šta se vezuje ovaj praznik, zašto ga nazivaju Danom ljubavi, Sv. Valentinom?

Legenda o Svetom Valentinu

U samom gradu Rimu, kada je hrišćanstvo još bila mlada religija, živeo je jedan sveštenik po imenu Valentin. U to vreme vladao je car Klaudije II, koji je naredio sveštenicima da ne smeju venčavati mladiće, jer tada će radije ostajati kod kuće sa porodicom, nego ići u rat. Svi sveštenici držali su se te naredbe, ali samo je Valentin tajno venčavao mlade zaljubljene parove. Kada je car saznao za to, uhvatili su ga i bacili u tamnicu i to 14. februara dan uoči velikog rimskog prolećnog praznika Luperkalija, i u večernjim satima su mu odrubili glavu.
Nije prošlo mnogo vremena, a nesretnog Valentina proglasili su svecem, a njegov praznik je postao 14. februar, dan kada je izgubio život. Naravno, proglašen je i zaštitnikom zaljubljenih.

Druga legenda govori o tome kako se mladi sveštenik Valentin, nakon što su ga zatvorili u tamnicu, zaljubio u ćerku tamničara. S obzirom da je znao da će uskoro umreti, napisao joj je ljubavno pismo, a potpisao ga je ” od tvog Valentina”, što se i danas često piše na čestitkama za Dan zaljubljenih.

Legenda o devojkama koje otkrivaju mladića

Legenda govori da su se devojke za udaju sastajale baš 14. februara i na taj dan pogađale ko će im biti životni suputnik. Da bi to saznale posmatrale su ptice: ako bi, najpre, ugledale crvendaća, to je značilo da će se udati za mornara. Vrabac je donosio srećno venčanje, ali ne sa baš bogatim mladoženjom.

Papirići sudbine

Za vreme rimskog carstva, na 14. februar postojala je još jedna ceremonija. Mladići su ispisivali imena devojaka na komadiće papira, pa ih ubacivali u ćup. Nakon toga sledilo je izvlačenje papirića, a ime koje je mladić izvukao, značilo je da će to postati njegova “draga”.

Inače, pravoslavni hrišćani danas slave i dan Svetog Trifuna, koji važi za zaštitnika vinogradara i vinograda. Tako da svima koji danas praznuju ovog sveca  želim sve najbolje, i čestitam krsnu slavu.

Iako su se vremena promenila, pa tako i sam smisao Dana zaljubljenih, možda je ovo pravi način da razmislite o ljubavi i o osobi sa kojom želite ili ćete provesti Dan zaljubljenih. Ne mora to biti samo vaš suprug ili dečko. Mogu to biti članovi porodice i prijatelji. Neka vas ovaj praznik podseti na ljubav koju ćete davati cele godine, a ne samo ovaj jedan dan.

Srećan vam dan zaljubljenih, Happy Valentine’s Day!

Vaša Taty

Sada sam tu, i krećem u nove radne pobede!…Pa kako ste dragi moji? Da li ste uspeli da se odmorite za vreme praznika?

Moram vam priznati, meni je bilo lepo. Punila sam baterije u senci palminih listova, i uz zvuke talasa. U vreme praznika uvek iskopam i nađem neke stare pesme i hitove, koji u meni odmah probude neka lepa osećanja i uspomene na neke lepe i prošle dane.

Da li se sećate grupe Alabina? Svima je poznata po lepoj pevačici plave kose i orijentalnom zvuku njihove muzike. Ime pevačice je Ištar. Meni su se dopali čim sam ih čula.

Ovaj put sam sa vama želela da podelim jednu pesmu koja mene asocira na tople krajeve, sunce i ljubav.

Verujem da se sećate ove pesme. Bila je omiljena pesma svih onih koji su bili voljeni i koji su voleli.

Happy end ili ne? Nekako sada to nije ni važno. Mada ja uvek glasam za happy end! A vi?

Vaša Taty

Ja kažem jedno, on kaže drugo, ja kažem tamo, on kaže ovde, onda društvo kaže mogli bismo onamo…i tako sve u krug. Mene možda to ne bi doticalo puno da sam muško. Ali pošto nisam, meni je ionako frka!

Hej bre ljudi, pa znate šta ženama znači najluđa noć?! Ne možemo tek tako da se pojavimo. Moramo krenuti sa shoppingom bar dve nedelje pre dočeka Nove Godine, kako bismo odabrale odgovarajuću toaletu, pa cipele, nakit…ima tu dosta toga.

Ono što sigurno znam jeste da mi Novogodišnji shopping predstavlja pravo zadovoljstvo i da se uvek zabavim sa svojim drugaricama isprobavajući svu tu silnu garderobu.

Želite da se zabavite? Krenite odmah u lov na dobitnu odevnu kombinaciju!

Vaša Taty

Prekidam vezu, i pokušavam da ukradem još koji minut sna. Krenuo je da me hvata san, ali u tom trenutku mobilni telefon je opet počeo da zvoni. Javljam se-Molim? ” Dobar dan! Dragica mi treba.” E ovde sam već počela blago da histerišem…ono…opušteno. Odgovaram-Gospođo, pogrešili ste. “Izvinte”, odgovori dotična. Kraj razgovora. Želela sam da opet malo odspavam. Mislite da sam uspela? A ne.

U jednom momentu u sobu je ušla moja mama, sa pričom kako bi bilo lepo da konačno malo pospremim svoje ormare, da sve što ne nosim poklonim Crvenom krstu, da imam 200 pari cipela, a pitanje je ako i polovinu od njih nosim, i tako redom. Zaključili smo da su cipele moj fetiš, obažavam taj slatki ženski greh, i rekla sam joj, da cipele nikako ne dira. Potpetice nikako!

Zatim sam dobila sms tipa- Koleginice kada mi ono beše imamo kolokvijum, bla bla bla…Da bi kulminacija dostigla svoj vrhunac kada me je dečko upitao: ” Draga, kako napreduje tvoja dijeta?”  Heeeello! Is there a free place on some desert island!? Da, upravo tako! Želela sam da nestanem, i da se nađem na nekom pustom ostrvu! Toliko informacija, konstatacija, pitanja, i odgovora moj mozak, u “ranu” zoru nije mogao da podnese.

Ali, preživela sam. Pravi sam heroj. Svoje zadatke odgovorne ćerke, brižne drugarice, i voljene devojke sam uspešno obavila. Moj dečko bi rekao: “Dobra organizacija čini čuda”. U većini slučajeva se slažem sa njim. A što se tiče darivanja odeće, ne brini mama, izvršiću i taj zadatak.

Vaša Taty