Obeležavajući Veliki petak, pravoslavni hrišćanski vernici i hodočasnici danas su prošli uskim, kamenom popločanim ulicama jerusalimskog starog grada, putem kojim je, po hrišćanskom verovanju, Isus prošao noseći krst pre 2.000 godina, pre nego što je razapet.

Hodočasnici su došli iz Srbije, Kipra, Grčke, Rusije i Ukrajine i drugih evropskih zemalja. Oko 2.500 koptskih pravoslavaca iz Egipta takođe je došlo u Svetu zemlju ove godine, sudeći po podacima izraelskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Decenijama je njihov crkveni poglavar, koji je nedavno preminuo, zabranjivao hodičasnicima da idu u Svetu zemlju u znak protesta zbog izraelske politike prema Palestincima.

Nakon molitvi, vernici su krenuli krivudavim ulicama starog grada predvođeni kaluđerima i sveštenicima, u crnim i belim odorama. Oni su nosili velike krstove od maslinovog drveta, sa uklesnim figurama Isusa u mukama, na putu do Crkve Svetog groba, podignute na mestu gde je , kako se veruje, Isus razapet, sahranjen i vaskrnuo.

Među vernicima različitih veroispovesti bili su i ultraortodoksni Jevreji sa šubarama na glavama i molitvenim šalovima. Oni su obeležavali poslednji dan Pashe, praznika sećanja na izbavljenje drevnih Jevreja iz egipatskog ropstva. Išli su u sinagoge i pred Zid plača, jevrejsko sveto mesto koje je u blizini.

Sveta nedelja za pravoslvane hrišćane dostići će vrhunac u subotu, kada se vernici okupljajuu u Crkvi Svetog groba, čekajući da se pojavi Sveti oganj. Ceremonija Svetog ognja koja se održava samo u Svetoj zemlji u poslednjih 1.200 godina prethodi Vaskrsu.

Taj najveći hrišćanski praznik u Izraelu je jedinstven na više načina, a ceremonija na Veliku subotu se smatra jednom od najznačajnih tradicija koja se ovde poštuje.

(Tanjug)

Albert Ajnštajn

Originalni rukopis teorije relativiteta Alberta Ajnštajna publika od nedelje može prvi put videti u celini, u Izraleskoj akademiji nauka i umetnosti, u Jerusalimu.

Matematičke formule i tekst na 46 stranica rukom su napisani, a izloženi su povodom 50. godišnjice osnivanja akademije. Teorija relativiteta je prvi put objavljena 1916. godine. Ova teorija važi za ključno okriće moderne fizike.

Albert Ajnštajn je 1925. godine rukopis poklonio Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu koji ga je sada pozajmio akademiji povodom njenog jubileja. Dokument će biti izložen do 25. marta.

Albert Ajnštajn rođen je 14. marta 1879. godine, u Ulmu (Nemačka).  Svojom prvom suprugom, srpskom matematičarkom Milevom Marić oženio se 1903. godine u Bernu. Albert Ajnštajn preminuo je 18. aprila 1955. godine u Prinstonu (SAD).