Grčka 17. juna ide na nove parlamentarne izbore jer nijedna stranka posle izbora 6. maja nije uspela da formira vladu i da sastavi većinu u parlamentu.

Do tada, Grčka će imati prelaznu vladu. Time se produžava politička krizu koja gura zemlju ka bankrotstvu i izlasku iz zone evra. U Grčkoj su 6. maja održani parlamentarni izbori, na kojima nijedna stranka nije osvojila apsolutnu većinu, a svi pokušaji koji su od tada preduzeti da se formira vlada nisu uspeli.

Predsednik Državnog saveta i predsednik Vrhovnog upravnog suda Panajotis Pikramenos je imenovan za tehničkog premijera privremene prelazne vlade.

Grci drugi put za nešto više od mesec dana izlaze na birališta posle vanrednih parlamentarnih izbora održanih 6. maja i niza neuspelih pokušaja da se formira nova koaliciona vala.

Posle neuspeha višednevnih razgovora sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom o formiranju koalicione vlade, lideri tri grčke najjače političke partije su se međusobno optuživali za neuspeh pregovora.

Portparol predsednika Papuljasa juče je saopštio da su poslednji pokušaji formiranja vlade doživeli neuspeh i da će biti sazvani novi izbori, a da će u međuvremenu biti formirana prelazna vlada.

Lideri tri grčke vodeće partije nisu uspeli da postignu dogovor ni o sastavu tehničke vlade koja će vodi Grčku do izbora u junu, pa je prema grčkom Ustavu (član 37) u takvom slučaju predsednik države dužan da imenuje tehničkog premijera iz redova predsednika tri glavna suda – Vrhovnog upravnog suda, Vrhovnog gradjanskog suda i Vrhovnog krivičnog suda, odnosno Sud revizora, navodi ANA.

Na osnovu rezultata izbora 6. maja konzervativna Nova demokratija je dobila 108 mesta u parlamentu, drugoplasirana levičarska SIRIZA je osvojila 52 poslanička mandata, trećeplasirani je bio PASOK sa osvojenim 41 poslaničkim mestom, desničarski “Nezavisni Grci”, koji su dobili 33 mandata, i Demokratska levica, sa 19 mandata.

Razgovorima o formiranju vlade nisu prisustvovale Komunistička partija, koja je na izborima dobila 26 poslaničkih mesta, i “Zlatna zora”, sa osvojenim 21 mandatom.

Partije su podeljene na pristalice i protivnike rigoroznog plana štednje, vrednog 130 milijardi evra, koji je ogorčio Grke, jer zahteva smanjenje plata, penzija i svih drugih troškova.

Najnovije ankete pokazuju da bi SIRIZA, koja se protivi planu, mogla da pobedi na novim izborima.

Dok konzervativci i socijalisti tvrde da plan štednje predstavlja poslednju mogućnost da se spreči bankrotstvo zemlje, lider SIRIZA Aleksis Cipras poručio je da ima plan, za koji evropski lideri tvrde da je neizvodljiv, a koji se svodi na to da zadrži Grčku u evrozoni, ali uz rušenje plana štednje.

Evrozona je upozorila Grčku da se pridržava uslova dogovorenih u okviru kredita za spas, jer u protivnom neće dobiti nikakva dodatna sredstva, a rizikuje i da izađe iz monetarne unije.

(B92)

Lider PASOK-a Evangelos Venizelos vratio je mandat grčkom predsedniku Karolosu Papuljasu jer ni on nije uspeo da formira vladu posle parlamentarnih izbora.

Lider Svegrčkog socijalističkog pokreta (PASOK) i nekadašnji ministar finansija Evangelos Venizelos nije uspeo, ni posle tri runde pregovora, da formira vladu posle parlamentarnih izbora 6. maja.

Poslednja šansa je formiranje vlade nacionalnog jedinstva, o čemu bi trebalo da se dogovori predsednik države na sastanku s liderima svih partija, a u suprotnom Grčku očekuju novi parlamentarni izbori koji će biti održani verovatno narednog meseca, navode agencije.

Pre Venizelosa, čija je stranka bila treća po broju osvojenih glasova na parlamentarnim izborima vladu je pokušao da formira lider prvoplasirane Nove demokratije Antonis Samaras, kao i vođa drugoplasirane radikalne levičarske koalicije SIRIZA Aleksis Cipras.

Cipras je juče izjavio da odbija učešće u koalicionoj vladi koja ne bi odustala od strogog programa štednje.

I lider male Demokratske levičarske partije, koja sa 19 poslanika može da ima odlučujuću ulogu u pregovorima o formiranju grčke vlade, Fotis Kuvelis objavio je da neće ući u koaliciju sa konzervativcima i socijalistima bez levičarske koalicije SIRIZA, čiji lider odbija da bude deo vlade koja neće da odbaci mere štednje koje zahtevaju EU i MMF.

Lideri Nove demokratije i PASOK-a upozorili su da bi Grčka ispala iz evrozone kada bi bili ispunjeni Ciprasovi zahtevi, a sve stranke kažu da ne žele da se odreknu zajedničke valute.

Venizelos je treći stranački lider koji je pokušao da formira koaliciju posle nedeljnih parlamentarnih izbora na kojima niko nije osvojio dovoljno glasova da samostalno formira kabinet.

Pasok i Nova demokratija su bili i u prošloj vladi, ali su na ovim izborima dobili znatno manje glasova zato što su birači bili gnevni zbog oštrih mera štednje i više su se opredeljivali za stranke koje su obećavale da neće prihvatiti uslove međunarodnih kreditora.

U protekle četiri decenije PASOK je, uglavnom, bio dominantan u grčkoj politici, ali je njegova popularnost drastično pala u nedelju, pa se našao na trećem mestu po broju osvojenih glasova i dobio je samo 41 od ukupno 300 poslaničkih mesta.

Samarasova Nova demokratija je osvojila najveći broj glasova i 108 poslaničkih mesta, ali nije uspela da formira vladu.

Levičarska koalicija SIRIZA je na drugom mestu po broju glasova.

PASOK i Nova demokratija zajedno imaju 149 poslaničkih mesta i nedostaju im dva za većinu.

(Tanjug)

Aleksis Cipras, vođa Sirize, grčke krajnje levičarske stranke, dobiće danas zvanično mandat da sastavi novu vladu nakon što Antonisu Samarasu, lideru Nove demokratije koja je osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima u nedelju (18,9 odsto), to nije pošlo za rukom.

Sarmaras je vodio seriju razgovora sa liderima tri vodeće partije. On se prvo sastato sa Ciprasom, čija je partija druga na izborima sa 16,78 odsto glasova, zatim sa liderom socijalističkog PASOK-a Evangelosom Venizelosom (13,18 odsto) i sa Fotisom Kuvelisom, vođom male proevropske partije Demokratska levica (6,1 odsto).

Samaras je juče priznao da nije uspeo da sastavi koalicioni kabinet, naglasivši da je njegova stranka “učinila sve što je bilo u njenoj moći” kako bi obrazovala vladu.

- Pokušao sam da nađem rešenje za vladu nacionalnog spasa, sa dva cilja: da zemlja ostane u evozoni i da putem pregovora promenimo uslove za dobijanje pomoći. Te predloge smo preneli svim partijama koje su mogle da učestvuju u realizaciji tog cilja, ali su one ili direktno to odbile, ili su postavljale uslove za učešće drugih koji te ciljeve ne prihvataju – objasnio je Samaras.

Sada će 38-godišnji Cipras, vođa grupe Siriza, dobiti mandat od predsednika Grčke Karolosa Papuljasa da počne pregovore o koaliciji. Cipras je inače odbio saradnju sa Samarasom, ističući da ne može biti vlade nacionalnog spasa sa desnicom koja je potpisala mere štednje.

On je već obećao da će sastaviti levičarski kabinet koji će odbaciti te “varvarske mere”.

- Iscrpićemo sve mogućnosti radi postizanja dogovora, pre svega sa snagama levice – poručio je mladi lider Sirize.

Međutim, kako javljaju izveštači iz Atine, ni njemu neće biti lako da prikupi potrebnu većinu. Ako Cipras ne bude uspešan, mandat će biti poveren Evangelosu Venizelosu, bivšem ministru finansija. Venizelos je rekao da Siriza i manja levičarska stranka Fotisa Kuvelisa treba da učestvuju u svakoj novoj koaliciji.

- Neophodno je da vlada nacionalnog jedinstva uključi sve snage koje imaju proevrospke stavove. Minimalni stepen saglasnosti mora da podrazumeva da Grčka ostave u evrozoni – poručio je Venizelos, čiji je PASOK ostvario dosad najgori rezultat (13,2 odsto).

Ukoliko se ni posle toga ne okupi vladajuća većina, biće sazvani vanredni izbori, a održaće se najverovatnije tokom leta.

(Blic)