Zašto je veća verovatnoća da ličite na oca nego na majku?

Geni koje nasleđujemo sa očeve strane dominantniji su od majčinih, pokazalo je novo istraživanje. Kod svih sisara većina genetskog materijala koja se prenosi potomcima najverovatnije dolazi po muškoj liniji nasleđivanja, sudeći po rezultatima studije sprovedene na Univerzitetu Severne Karoline.

To znači da, iako nasleđujemo jednaku “količinu” DNK svakog od roditelja, ona koju nasleđujemo od oca je dominantnija, naročito kad je reč o zdravlju.

Nalazi dobijeni eksperimentima sprovedenim na miševima mogli bi naučnicima da pruže bolji uvid u to kako se bolesti i stanja koja se nasleđuju izazvana genskom ekspresijom hiljadama gena, od kojih je nekoliko stotina, a ne svega 95 kako se do sada mislilo, “u korist” očeve strane.

“Ova izuzetna nova istraživanja otvaraju vrata za potpuno nova istraživanja u oblasti humane genetike”, kaže jedan od autora studije, profesor Fernando Pardo-Manuel de Viljena.

Studija o potomstvu tri genetski različita soja miševa trebalo bi da rasvetli kako genske mutacije utiču na složene bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, šizofrenije, gojaznosti… prenosi Science Daily.

“Sada znamo da sisari imaju više genetskih varijacija s očeve strane. Zamislite onda, koliko je onda mutacija koju naslede tako loša. Ako se mutirani gen nasledi s majčine strane, neće se tako snažno ispoljiti kao kad ga nasleđujemo po muškoj liniji. Dakle, ista loša mutacija ima različite posledice kad je reč o bolestima, u zavisnosti od toga da li se prenosi po majčinoj ili očevoj liniji”, zaključuje De Viljena.

(Mondo)

Svi znamo koliko su mame važne za svakoga, ali njihovo prisustvo može čak i da ublaži bol kod bebe, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje tima naučnika Medicinskog fakulteta Njujorškog univerziteta po prvi put je pokazalo kratkoročni uticaj koje majčino prisustvo ima na mozak bebe.

Kada bebu nešto boli, “prisustvo majke je važan parametar”, ističe se u studiji koja je predstavljena na godišnjem sastanku Društva za neuronauku, koji je održan ove nedelje u Vašingtonu.

Američki naučnici su sproveli testove na miševima kojima su davali blage električne šokove. Otkrili su da se usred boli aktivira nekoliko stotina gena u delu mozga koji kontroliše emocije. Kada bi, međutim, njihova majka bila u blizini, taj broj bi spao na manje od 100.

Majka, kao moćan simbol bezbednosti i sigurnosti, ne pruža samo moralnu utehu.

“Naša studija je pokazala da majka koja teši bebu koju nešto boli ne izaziva samo mentalnu reakciju. Sam čin tešenja dovodi do promena – bilo dobrih ili loših, na neuronskim mrežama koje su presudne za rani razvoj mozga”, objasnila je vođa istraživanja, neurobiolog Redžina Saliven.

Iako pomalo okrutan prema malim miševima, eksperiment bi mogao da pomogne stručnjacima u iznalaženju novih metoda u borbi protiv bola kod ljudi.

“Budući da su opijati previše opasni za bebe zbog adiktivnih svojstava, istraživači su pred izazovom da pronađu alternative među stimulusima okruženja, poput majčinog prisustva, koji bi mogli da pomognu u ublažavanju bola”, navela je Saliven.

(Mondo)

Psi su u stanju da budu ljubomorni, pokazala je nova studija objavljena u naučnom žurnalu “Plos One”.

Istraživanje, za koje naučnici tvrde da je prvi eksperiment o psećoj ljubomori, moglo bi da redefiniše stav da je kompleksna emocija poput zavisti, ljudska konstrukcija, rekla je Kristin Haris, autorka studije i psiholog sa Univerziteta Kalifornija.

Vlasnici 36 malih pasa trebalo je da urade tri stvari na testu – da svu pažnju posvete robotu-psu, plastičnoj bundevi i čitaju dečju knjigu naglas ignorišući svog ljubimca.

Stručnjaci su posmatrali reakcije pasa. Oko 80 posto pasa je gurkalo ili dodirivalo svoje vlasnike kada su se igrali sa igračkom, gotovo dva puta više nego kada su se igrali sa bundevom i četiri puta više nego dok su čitali.

Četvrtina pasa je čak i škljocnula zubima na igračku koja laje, cvili i maše repom kada se vlasnik igrao sa njom. Samo je jedan pas zarežao na bundevu i knjigu, piše Rojters.

“Ne možemo da govorimo o subjektivnim osećajima svakog psa, ali se čini da su bili motivisani da zaštite važnu društvenu vezu”, navela je Harisova u saopštenju.

Stručnjaci smatraju da se ljubomora razvila kao način da životinjski parovi zaštite svoje seksualne veze ili da se mladunci bore za hranu i pažnju roditelja.

(Večernje novosti)

Jedna stara poslovica kaže da su boje osmesi prirode, a u svakodnevnom životu njihova energija se može iskoristiti u aspektima života u kojima svaka pomoć dobro dođe – manji apetit, veća izdržljivost, kreativnost, itd.

Kako navode istraživači Endrju Eliot i Markus Mejer, zapravo postoji vrlo malo empirijskih istraživanja uticaja boja na psihološke funkcije čoveka.

Najpraktičnija su ona čije rezultate osoba može da iskoristi u svakodnevnom životu.

Stručnjaci predlažu da se za smanjenje apetita koriste crveni tanjiri jer, prema studiji koju je magazin “Appetite” objavio 2012. godine, osoba redovno pojede manje hrane kad je obrok poslužen na crvenim tanjirima, za razliku od obroka kad se koriste plavi ili beli tanjiri.

Jedno od tumačenja koje zvuči vrlo moguće je da crvenu boju poistovećujemo sa znakom “stop” pa nas ona zaustavlja i u prekomernom jelu.

Zbog jedne studije objavljene u časopisu “Environmental Science & Technology”, testirani su biciklisti koji su tokom vožnje gledali video u kome se prelivaju različite boje.

U zelenoj okolini oni su svoj fizički napor doživljavali kao mnogo manji nego njihove kolege koje su gledale samo sivilo.

Što se tiče radnog prostora, stručnjaci smatraju da ga treba ulepšati plavom bojom.

Istraživanje Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru je pokazalo da ljudi koji koriste kompjutere sa plavom pozadinom dolaze do kreativnijih poslovnih ideja zato što se plava boja povezuje sa otvorenošću i spokojem.

(Mondo)

Izračunato je da dnevna količina soli, potrebna za normalno funkcionisanje ljudskog organizma, iznosi samo jedan gram. To znači da deca ne bi trebalo da premašuju tu količinu, dok se odraslima ne preporučuje više od šest grama u toku dana.

Ipak, sve je više ljudi koji se oglušuju o ovo upozorenje. Najnovije švedsko istraživanje pokazalo je da postoje osobe koje jedu čak tri puta više soli, ugrožavajući time svoje zdravlje. Odavno je poznato da preterano konzumiranje dovodi do povišenog krvnog pritiska, a može da uzrokuje i moždani udar, kardiovaskularne bolesti, da oslabi rad bubrega.

U istraživanju su učestvovali zdravi mladići stari od 20 do 30 godina i pregledom njihovog urina ustanovljeno je da svi uzimaju dva puta više soli od preporučene količine. Na ovaj alarmantan rezultat uticalo je, smatraju stručnjaci, i to što nismo svesni gde se so sve nalazi, kao na primer u hlebu, kori pice, ribljim konzervama i žitaricama.

Da ne biste jeli neslanu, “bljutavu” hranu, preporučuju se zdravije zamene za so. Možete da jelo obogatite granulama morskih algi, jer je studija pokazala da ljudi gotovo da ne osećaju razliku kada je hleb posoljen, a kada su dodate alge. To je navelo mnoge prehrambene proizvođače u Velikoj Britaniji da počnu da razmišljaju o zdravoj ishrani i ubacuju morske alge u kobasice, sireve, razna gotova jela.

(B92)

Konzumiranje brze hrane pogubno je za mentalno zdravlje, jer povećava rizik od depresije za oko 50 odsto, tvrde stručnjaci.

Dugo se borimo sa viškom kilograma izazvanim unosom masnih namirnica bogatih nehranljivim materijama, ali gojaznost nije jedina posledica nezdrave ishrane.

Nova španska i britanska istraživanja pokazuju da unos namirnica koje su u ponudi u većini restorana brze hrane, izaziva loše raspoloženje i dovodi do depresije.

Hamburgeri, pomfrit, pice i gazirana pića stvaraju prostor za razvoj depresije, piše “Dejli mejl”.

“Što više brze hrane pojedete, veći je rizik da ćete patiti od simptoma depresije”, tvrdi Sančez Vilegas Almudena vođa istraživanja.

Novo istraživanje sprovedeno u Grčkoj pokazalo je da teški poremećaj u ishrani poznat pod nazivom anoreksija može da uzrokuje ozbiljna oštećenja vida.

Istraživači su sproveli istraživanje u kojem je učestvovalo 13 žena sa postavljenom dijagnozom anoreksije i 20 zdravih dobrovoljki.

Naučnici su pri tom želeli da ispitaju zdravstveno stanje žute pege, vrlo pigmentovanog dela koji se nalazi blizu središta mrežnjače i koji omogućava da se stvari jasnije vide.

U članku objavljenom u stručnom časopisu “British Journal of Ophtalmology” autori istraživanja su istakli da je vid “često pogođen” kod ljudi koji boluju od anoreksije.

Anoreksija se najčešće javlja kod devojaka starosti od 12 do 25 godina, a smatra se da je ovim teškim poremećajem ishrane u kome se gubi apetit pogođeno oko jedan odsto adolescentkinja.

(Tanjug)

Potomci očeva i dedova koji su dobili decu kasnije u životu, mogli bi da uživaju genetsku korist od toga, uključujući bolje zdravlje i sposobnost da i sami kasnije u životu postanu očevi, kažu američki naučnici.

Studija obavljena na Univerzitetu Nortvestern pokazala je da je zdravo starenje podstaknuto neuobičajeno brzom evolucionom adaptacijom, koju karakterišu duži telomere (DNK na krajevima hromozoma).

U istraživanju je učestvovalo 1.779 mladih odraslih osoba na Filipinima. Ustanovljeno je da oni koje su potomci starijeg oca ne samo da same imaju duže telomere, već se ta osobina prenosi i na naredne generacije.

Američki istraživači ipak ne savetuju muškarce da kasno postaju očevi, budući da su neka druga istraživanja ukazala da bi time moglo da dođe do prenošenja više genetskih mutacija, koje mogu da dovedu do pobačaja ili drugih zdravstvenih problema.

Koautor studije Kristofer Kuzava ističe da su nužna dodatna istraživanja kojima bi se utvrdilo da li duži telomeri, nasleđeni od očeva i dedova, zaista smanjuju zdravstvene probleme koje donosi starost.

“Na bazi naših nalaza, predviđamo da je tako, ali je to pitanje na koje bi trebalo preciznije da odgovore buduće studije”, zaključuje Kuzava.

(Tanjug)

Ljudi između 50. i 71. godine ako piju najmanje po tri šoljice kafe dnevno, mogli bi time smanjiti rizik od smrti za 10 odsto u odnosu na one koji ne piju kafu.

Ovo istraživanje američkog Nacionalnog instituta za rak (NCI) sprovedeno je na grupi od 400.000 osoba tog uzrasta, od 1995. do 1996. godine. Učesnici istraživanja su praćeni do 31. decembra 2008. godine.

Rezultati pokazuju da su osobe koje piju u proseku tri šoljice kafe dnevno – normalne kafe ili kafe bez kofeina, izložene manjem riziku da umru od kardiovaskularnih i respiratornih obolenja, moždanog udara, povreda, nesrećnih slučajeva, dijabetesa ili infekcije, nego osobe koje ne piju kafu.

Studija je obljavljena u medicinskom časopisu Nju Ingland Džurnal of Medisin (NEJM).

Istraživači su međutim ipak primetili vrlo neznatno povećanje rizika od raka među muškarcima koji piju kafu. Međutim, među ženama nisu primetili nikakvu vezu između toga što piju kafu i smrtnosti od raka.

Da ne bi dobili lažne rezultate, autori studije su uzeli u obzir druge faktore koji utiču na smrtnost, kao što su duvan i alkoholna pića.

Istraživači međutim upozoravaju da ne mogu da budu sigurni, sa naučnog stanovišta, da konzumiranje kafe zaista produžava život.

“Kafa se najviše pije u Americi, ali veza konzumiranja kafe i rizika od smrti nije jasna. Otkrili smo da je konzumiranje kafe povezano sa smanjenjem rizika od smrti uopšte uzev. Iako ne možemo da zaključimo da postoji uzročno-posledična veza kafe i smanjenja rizika od smrti, smatramo da rezultati daju određena uveravanja da taj napitak nije loš za zdravlje”, rekao je doktor Nil Fridman iz američkog instituta, i glavni autor istraživanja.

Fridman je rekao da nema podataka o tome kako kafa smanjuje rizik od smrti jer kafa ima više od hiljadu raznih supstanci koje bi potencijalno mogle da utiču na zdravlje.

Kofein je najviše proučavan, ali u ovoj studiji se pokazalo da nema razlike između obične i kafe bez kofeina.

Osobe koje puše cigarete sa mentolom izložene su većem riziku za moždani udar nego osobe koje puše obične cigarete, tvrde kanadski istraživači.

Iako ima tvrdnji da su ljubitelji mentol cigareta izloženi istom riziku za različita oboljenja kao i svi drugi pušači, najnovija istraživanja pokazuju da cigarete ledenog ukusa nekada mogu biti opasnije od ostalih.

Ljubitelji cigareta sa mentolom u proseku imaju više nego dvostruko veći rizik u odnosu na ostale pušače.

Kanadski istraživači iz bolnice Sent Majkls u Torontu su tokom studije utvrdili da je taj rizik bio više nego trostruko veći za žene koje puše cigarete sa mentolom nego za žene koje puše obične cigarete.

Istraživači napominju da su sve cigarete, ne samo aromatizovane, loše za zdravlje i da je poznato da dovode do povećanja rizika za rak i ostale bolesti srca i pluća.

(Tanjug)