Razlika između belog i braon pirinča je velika, ne samo u boji. Braon pirinač je mnogo zdraviji od belog, jer se u procesu proizvodnje braon pirinča otklanja samo gornji najtanji sloj i time se zadržava veliki broj hranljivih sastojaka, što nije slučaj kod belog pirinča.

Zdravstvene koristi

Pirinač je odličan izvor mangana, selena i magnezijuma.

Mangan je značajan za proizvodnju energije, a ima i antioksidantsko dejstvo. Samo jedna čaša braon pirinča zadovoljava 90% dnevne potrebe organizma za ovim hranljivim elementom.

Mnogima će biti zanimljiv sledeći podatak: u američkom časopisu “Magazin za klinički nutricionizam” objavljena je studija o vezi braon pirinča i telesne težine. Istraživanje je izvršeno na velikom uzorku, obuhvaćeno je 74.000 žena. Dokazano je da one ispitanice na čijem je jelovniku često braon pirinač nemaju problem sa gojaznošću, tj. u ovoj grupi procenat gojaznih je znatno manji nego kod onih koje retko ili nikad ne jedu ovu zdravu namirnicu.

Selen, takođe element koji se nalazi u braon pirinču, veoma je delotvoran u umanjivanju rizika od raka debelog creva.

Vlakna su takođe bitan sastojak pirinča i nezaobilazna su za svakodnevno funkcionisanje organizma.

Braon pirinač koristan je i za snižavanje holesterola, za kardiovaskularni sistem kod žena u periodu posle menopauze, za smanjivanje rizika od dijabetesa, za jačanje kostiju.

Osnovne osobine braon pirinča

Širom sveta ovo je vrlo cenjena namirnica, naročito u azijskim zemljama. Postoji čak 8.000 vrsta pirinča. Latinsko ime ove namirnice je “Oryza sativa”. Najpoznatije vrste su: arborio, slatki pirinač, basmati, butanski crveni pirinač i dr.

Poreklo

Poznato je da ova namirnica potiče iz davnina, ali tek u skorije vreme naučnici su otkrili iz kog približno perioda. Pirinač se gaji u Kini već 6.000 godina, a primitivne semenke pirinča nađene su na ostacima drevnih farmi, starosti čak 9.000 godina. Najveći izvoznici pirinča danas su Kina, Tajland i Vijetnam.