Objavljena je lista gradova koji su najčešće tagovani na fotkama koje su napravili Google korisnici.

Grad sa najviše tagove na fotkama Google korisnika je Njujork, dok ostala mesta na listi 10 najčešće slokanih zauzimaju evropske metropole.

Na drugom mestu je Rim, slede Barselona, Pariz i Istanbul.

Romantična Venecija je na šestom mestu, dok sedmo mesto pripada raskošnom Monte Karlu.

Još jedan italijanski grad je na listi – Firenca, osma lokacija koja se najčešće slikala.

Slede Budimpešta i Prag.

Kada je reč o gradovima iz regiona, naša prestonica se lepo kotira – zauzimamo 114. mesto. Zagreb je na 197. mestu, Budva na 215., Skoplje na 301. a Sarajevo 455. mestu.

(Mondo)

Brojka od deset miliona preuzimanja za dva dana potvrđuje koliko su korisnici iOS uređaja jedva dočekali da ponovo vide Google maps.

Sa pojavom iOS verzije 6 stigle su i mape koje su razočarale sve korisnike Appleovih mobilnih uređaja. Čak je i policija dala saopštenje u kojima moli korisnike da se uzdaju u njih.

Čelnicima kompanije nije preostalo ništa drugo nego da dozvole ponovo korišćenje Google maps servise od kog su odustali sredinom ove godine. Prema informacijama iz Googlea, za 48 sati ova aplikacija je skinuta preko deset miliona, dok je prosečna ocena 4,5 od 5.

Aplikacija se može besplatno skinuti preko zvanične prodavnice App Store, a osim navigacije korisnici mogu da imaju pregled ulica uz pomoć Street View servisa.

Postavljanje dijagnoze i određivanje terapije uz pomoć informacija sa interneta može imati dalekosežne posledice po zdravlje. Dr Gugla pitajte sve, ali o lečenju samo odabranog lekara, ukazuju stručnjaci.

Kada se obratite svemogućem doktoru Guglu za pomoć i napišete, na primer, da vas boli u grudima, vaša onlajn dijagnoza će glasiti angina pektoris, infarkt, pneumotoraks, tumor pluća, anksioznost… Ipak mnogi mu i dalje bezrezervno veruju.

Ako je suditi po rezultatima nedavno sprovedenog britanskog istraživanja, gotovo da nema čoveka koji bar jednom nije potražio pomoć od doktora Gugla.

Konsultujući se sa njim četvrtina anketiranih pacijenata je sebi postavila dijagnozu i to pogrešnu.

U Srbiji je sve više građana koji uz pomoć interneta postavljaju dijagnozu i određuje terapiju.

Svaka bolest ima veliki broj simptoma i čovek može sa istim simptomima da boluje od različitih bolesti.

Zato lekari savetuju oprez.

Prema rečima Milene Turubatović iz Doma zdravlja “Savski venac”, pacijenti se “pronalaze” u mnogim bolestima i “nađu se” u svakom simptomu.

“Nisu svi sajtovi pravilno napisani i nisu svi istiniti. Posledice – ako se oni već prema nekim pravilima i upustvima sa interneta prepuste nekom lečenju to je problem”, istakla je dr Turubatović dodajući da se nada da građani, ipak, imaju poveranja u svog izabranog lekara.

Višemesečno čekanje na pregled i nelagodnost pred doktorima, naročito kada je reč o lečenju polnih bolesti, najčešći su razlozi zbog kojih građani umesto od lekara pomoć traže od doktora Gugla.

(RTS)

Google

Marija Sklodovska-Kiri rođena je 7. novembra 1867. godine u Varvaši, a umrla je 4. jula 1934. godina u Francuskoj. Veći deo života provela je u Francuskoj, a tamo je i započela naučnu karijeru, tokom koje se, sa suprugom Pjerom Kirijem, bavila istraživanjima na polju hemije i fizike.

Najznačajnija otkrića Marije i Pjera Kirija su dva hemijska elementa – polonijum koji je ime dobio po njenoj domovini Poljskoj, i radijum. Njihov rad bio je od presudnog značaja za razvijanje teorije radioaktivnosti i tehnike razdvajanja radioaktivnih izotopa.

Pod njenim nadzorom, vršena su, prva istraživanja o mogućnosti lečenja raka pomoću radioaktivnog zračenja, ali je ona sama umrla od leukemije koju je dobila radeći sa radioaktivnim materijalima.

Nobelovu nagradu dobila je dva puta: 1903. godine za fiziku, zajedno sa suprugom Pjerom Kirijem i saradnikom Anrijem Bekerelom za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radijuma.

Ona je do danas ostala jedina žena koja je dva puta dobila Nobelovu nagradu.

Marijina i Pjerova starija kćerka Irena Žolio-Kiri dobila je Nobelovu nagradu za hemiju 1935. za otkriće da aluminijum može biti radioktivan i da emituje neutrone kada se bombarduje alfa zracima.

Ispostavilo se da šarena pozadina na početnoj stranici najpopularnijeg pretraživača nije tako dobar potez. Žalbe su počele čim je Google.com korisnike dočekao sa fotkama peščanih dina, cveća i stenovitih litica umesto poznate bele pozadine, prenosi AP.

Taj potez bio je zamišljen kao promocija novog alata koji je Google prošle nedelje ponudio korisnicima, pružajući im mogućnost da svoj “home page” ulepšaju aploudovanjem fotki sa svog računara ili sa Picasa veb foto servisa.

Pokazalo se da ljudi ipak više vole dobri stari minimalizam, tako da je sajtu vraćen spartanski izgled na koji smo navikli.