Zašto je veća verovatnoća da ličite na oca nego na majku?

Geni koje nasleđujemo sa očeve strane dominantniji su od majčinih, pokazalo je novo istraživanje. Kod svih sisara većina genetskog materijala koja se prenosi potomcima najverovatnije dolazi po muškoj liniji nasleđivanja, sudeći po rezultatima studije sprovedene na Univerzitetu Severne Karoline.

To znači da, iako nasleđujemo jednaku “količinu” DNK svakog od roditelja, ona koju nasleđujemo od oca je dominantnija, naročito kad je reč o zdravlju.

Nalazi dobijeni eksperimentima sprovedenim na miševima mogli bi naučnicima da pruže bolji uvid u to kako se bolesti i stanja koja se nasleđuju izazvana genskom ekspresijom hiljadama gena, od kojih je nekoliko stotina, a ne svega 95 kako se do sada mislilo, “u korist” očeve strane.

“Ova izuzetna nova istraživanja otvaraju vrata za potpuno nova istraživanja u oblasti humane genetike”, kaže jedan od autora studije, profesor Fernando Pardo-Manuel de Viljena.

Studija o potomstvu tri genetski različita soja miševa trebalo bi da rasvetli kako genske mutacije utiču na složene bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, šizofrenije, gojaznosti… prenosi Science Daily.

“Sada znamo da sisari imaju više genetskih varijacija s očeve strane. Zamislite onda, koliko je onda mutacija koju naslede tako loša. Ako se mutirani gen nasledi s majčine strane, neće se tako snažno ispoljiti kao kad ga nasleđujemo po muškoj liniji. Dakle, ista loša mutacija ima različite posledice kad je reč o bolestima, u zavisnosti od toga da li se prenosi po majčinoj ili očevoj liniji”, zaključuje De Viljena.

(Mondo)

Potomci očeva i dedova koji su dobili decu kasnije u životu, mogli bi da uživaju genetsku korist od toga, uključujući bolje zdravlje i sposobnost da i sami kasnije u životu postanu očevi, kažu američki naučnici.

Studija obavljena na Univerzitetu Nortvestern pokazala je da je zdravo starenje podstaknuto neuobičajeno brzom evolucionom adaptacijom, koju karakterišu duži telomere (DNK na krajevima hromozoma).

U istraživanju je učestvovalo 1.779 mladih odraslih osoba na Filipinima. Ustanovljeno je da oni koje su potomci starijeg oca ne samo da same imaju duže telomere, već se ta osobina prenosi i na naredne generacije.

Američki istraživači ipak ne savetuju muškarce da kasno postaju očevi, budući da su neka druga istraživanja ukazala da bi time moglo da dođe do prenošenja više genetskih mutacija, koje mogu da dovedu do pobačaja ili drugih zdravstvenih problema.

Koautor studije Kristofer Kuzava ističe da su nužna dodatna istraživanja kojima bi se utvrdilo da li duži telomeri, nasleđeni od očeva i dedova, zaista smanjuju zdravstvene probleme koje donosi starost.

“Na bazi naših nalaza, predviđamo da je tako, ali je to pitanje na koje bi trebalo preciznije da odgovore buduće studije”, zaključuje Kuzava.

(Tanjug)