Bez obzira što bar za još nekoliko godina Srbija neće postati članica EU, vrlo brzo mogli bismo da se venčavamo po njenim zakonima, razvodimo, delimo imovinu, itd.

Naime, naša zemlja posle 30 godina primenjivanja Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji nije usaglašen ni sa sadašnjim Ustavom, konačno dobija akt koji detaljno reguliše, recimo, bračne i porodične odnose sa međunarodnim elementom. Ili, pred kojim će se sudom razvesti brak ukoliko jedan od supružnika nema srpski pasoš, a ima imovinu u trećoj zemlji, ili koja će država isplatiti osiguranje stranim državljanima koji su povređeni na njenoj teritoriji.

Pored toga, ovaj zakon propisuje i zaključenje ugovora sa međunarodnim elementom, kao i nastupanje štete, hartije od vrednosti, koja je zemlja nadležna za sporove o intelektualnoj svojini, itd.

- Cilj je da uskladimo naše propise sa evropskim, ali i da ujednačimo sudsku praksu kako sudovi ne bi primenjivali dvostruke standarde – kažu „Novostima“ u Ministarstvu pravde. – Jer, neki za zasnivanje svoje nadležnosti primenjuju prebivalište kao kriterijum, a drugi uobičajeno boravište građana, odnosno mesto u državi u kojoj je cenatr životnih interesa građana i u kojoj obično borave, bez obzira na to da li su upisani u evidenciju nadležnog organa i da li imaju dozvolu boravka ili nastanjenja.

S obzirom na to da u Evropskoj uniji postoji sloboda kretanja ljudi, robe i kapitala, državljanstvo građana više nije kriterijum za zasnivanje nadležnosti suda. Kako najavljuju u ovom ministarstvu, umesto pasoša, odlučivaće uobičajeno boravište građana.

- Građani Srbije moći će da biraju, recimo, koji će sud biti nadležan i čije će se pravo primenjivati kada žele da se razvedu ili da pokrenu ostavinski postupak – kažu u Ministarstvu. – Pored toga, u ovom nacrtu objedinili smo sve regulative EU. Kako sadašnji zakon nikada nije usklađen sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, mnogi praktičari pitali su se da li da ga uopšte primenjuju. Ovako će i ta dilema biti otklonjena.

Tako, recimo, prema nacrtu ovog zakona, domaći matičari biće nadležni za sklapanje braka ako jedan od budućih supružnika ima pasoš Srbije, ili ako budući bračni par ima boravište u Srbiji.

Po domaćim zakonima će se i razvoditi ako supružnici imaju uobičajeno boravište u Srbiji, ili ukoliko im je poslednje ovako boravište bilo na njenoj teritoriji.

(Večrenje novosti)

Prva međuvladina konferencija Evropske unije i Srbije, koja označava formalan početak pregovora o pridruživanju, biće održana 21. januara, saznaje Tanjug na osnovu uvida u nacrt zaključaka koje će Ministarski savet EU usvojiti danas popodne.

“Prva međuvladina konferencija biće održana 21. januara”, kaže se u delu zaključaka o proširenju EU koje se odnosi na Srbiju, a koji su Tanjugu predočeni nekoliko sati pre nego što će biti zvanično usvojeni.

U ranijim verzijama ovog dokumenta kao alternativni datum bio je naveden 20. decembar, ali su ministri u međuvremenu dogovorili da to ipak bude u januaru.

Tanjugovi diplomatski izvori navode da je odluka rezultat tvrdog stava Nemačke, koja je insistirala na januaru, ali da je faktor u odlučivanju bili i predstojeći božićni praznici, zbog kojih je bilo teško “uglaviti” konferenciju u raspored rada Saveta EU.

“Savet će nastaviti da pažljivo prati trajni angažman Srbije na normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i primenu dosad postignutih sporazuma”, navodi se u nacrtu zaključaka Ministarskog saveta i dodaje da Beograd i Priština ne smeju da se međusobno blokiraju na evropskom putu.

“U ovoj novoj fazi odnosa (sa EU) Savet poziva Srbiju da obrati naročitu pažnju na vladavinu prava, a naročito na reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala”, poručuju evropski ministri, uz naglašavanje potrebe da se nastavi i reforma javne uprave.

Sem toga, Srbija se poziva da obezbedi nezavisnost institucija, slobodu medija, poboljšanju poslovnog okruženja i zaštiti manjina, pogotovo Roma i LGBT populacije.

“Srbija treba da nastavi da efektivno sarađuje sa Euleksom i da aktivno doprinosi nesmetanom ispunjavanju mandata Euleksa”, piše u nacrtu zaključka.

Očekuje se da Savet večeras usvoji i pregovarački okvir za Srbiju, u vezi sa kojim ima još ima nerešenih pitanja.

(Večernje novosti)

Na inicijativu Saveta Evrope, još od 2001. godine, 26. septembar se slavi kao Evropski dan jezika u svih 47 zemalja članica SE. Ovog dana se nizom različitih akcija širom Evrope slavi bogato jezičko nasleđe našeg kontinenta koje broji preko 250 jezika.

U okviru programa „Mladi su zakon“ koji se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta i „Omladinskog kluba Novog Bečeja“ kao resurs centra za srednjebanatski okrug, neformalna grupa Pokret za evropsku kulturnu saradnju, lokalnog veća Zrenjanin, sprovela je projekat pod nazivom „Dan je svima isto dobar“ u želji da se priključe velikoj evropskoj proslavi.

Za Tatypolitan nam je nešto više o samoj akciji rekao koordinator ovog projekta, predsednik Pokreta za evropsku kulturnu saradnju u Vojvodini, Miroslav Domjesko.

„Primarni cilj svakako jeste obeležavanje Evropskog dana jezika, što mi danas upravo i radimo. Ovde u centru Zrenjanina smo izložili panoe u oblicima oblačića za govor iz stripova. Smatramo da je ovakav vid instalacija razumljiv i prijemčljiv mladima, koji su upravo naša primarna ciljna grupa. Postavili smo 22 panoa u glavnoj ulici, a na svakom od njih je, na različitim jezicima, napisano „dobar dan“. Naša akcija je naišla na pozitivan odjek kod prolaznika koji nam, bilo da znaju o čemu je reč ili pak ne, prilaze i žele da saznaju nešto više o akciji.“

A možete li nam Vi reći nešto više o akciji?

„Ova današnja proslava Evropskog dana jezika je završna akcija projekta „Dan je svima isto dobar“. Projekat se sastojao iz 2 dela – prvi deo je ranije realizovan i on je imao za svoj cilj edukaciju i promociju Evropskog dana jezika, teme jezika, učenja stranih jezika, ideje multilingvalizma i multikulturalnosti. Ovde želim da se zahvalim na saradnji Zrenjaninskoj gimnaziji koja nam je izašla u susret i koja nam je omogućila da u njoj održimo predviđene časove. Podatak koji govori o tome koliko je ova tema zanimljiva, a mi kao njeni promoteri uspešni je podatak da smo pored predviđenog broja časova bili zamoljeni da održimo još nekoliko predavanja, što smo mi, svakako, sa zadovoljstvom uradili. Naglasiću da je nastava u Zrenjaninskoj gimnaziji dvojezična, dakle postoje odeljenja na srpskom i na mađarskom jeziku, tako da je ova tema bila vrlo interesantna učenicima. Mi ovde realizujemo drugi deo, to jest završnu akciju, kojom se uključujemo u veliku evropsku proslavu dajući svoj doprinos. Izložili smo ove živopisne panoe duž centra grada, sa centralnog ozvučenja se čuje muzika za koju smo se, takođe, mi pobrinuli. U pitanju su naime, kao što možete čuti, pesme na različitim jezicima. Ima tu pesama na mađarskom, nemačkom, grčkom, francuskom, turskom, čak i na estonskom, što po našem mišljenju upotpunjuje kompletan doživljaj. Ovde, na našem štandu je promotivni materijal koji delimo svim zainteresovanima.“

Sudeći po svemu navedenom stiče se utisak da je akcija zaista pokrila više nivoa i celina. Koliko ljudi je uključeno u realizaciju projekta?

„Projektom smo želeli da obuhvatimo više aspekata koji su u vezi sa samom temom kao i da u samoj realizaciji uključimo što više mladih ljudi, što mislim da smo uspeli. Tim koji je realizovao ovu akciju broji oko 20 mladih i društveno odgovornih ljudi željnih da svojim aktivizmom daju svoj doprinos aktivnijem učešću mladih u društvu. Kako je projekat bio podeljen u dve zasebne celine, a svaka od tih celina je imala više faza, veliko mi je zadovoljstvo što mogu da kažem kako smo u timu imali ljude koji su bili zaduženi za vizuelni deo projekta, konkretno za ove panoe što danas vidimo, ljude koji su bili zaduženi za osmišljavanje i dizajn ovog promotivnog materijala koji imamo, zatim ljude koji su radili na osmišljavanju plana i programa edukacije, šta i kako trebamo uraditi, predstaviti, naglasiti. Moram se pohvaliti da je naš rad bio vidljiv i putem YouTube kanala, gde smo osim snimaka procesa rada na projektu, uradili i video pozivnicu za našu akciju danas. Naravno, u vremenu kada je velika većina omladine prisutna na društvenim mrežama, veliki fokus je bio na našim prezentacijama na Fejsbuku i Tviteru, gde smo za potrebe ovog projekta napravili posebnu grupu, odnosno hešteg #EDJZR2013 (Evropski Dan Jezika Zrenjanin 2013).“

Budući da je Vaš projekat fokusiran na jednu veću akciju, da li ste imali još neku podršku?

„Upravo sam hteo da pomenem, ali i da se zahvalim svima koji su nam pomogli u realizaciji, ali i pružili podršku realizaciji ovog projekta. Kao što sam već spomenuo, zahvaljujemo se Zrenjaninskoj gimnaziji na mogućnosti da u njoj realizujemo edukativni deo, zahvaljujemo se direktoru gimnazije Milanu Radakoviću, psihološkinji Milici Velimirović i pedagoškinji Aleksandri Subotić. Zahvaljujemo se EU info centru iz Beograda, gospođi Marini Rakić, na info materijalu i brošurama o EU. Hvala Jasmini Nikolić i REFLESS Tempus Project-u na originalnom materijalu Evropskog dana jezika koji smo bili u mogućnosti da koristimo. Veliko hvala gospođi Vesni Piščević iz Zone unapređenog poslovanja – BID Zrenjanin na nesebičnoj pomoći i podršci u realizaciji projekta.“

U Evropu je otišla slika kako je Pokret za evropsku kulturnu saradnju Zrenjanin obeležio Evropski dan jezika 2013 živopisim instalacijama duž centra grada, u ritmu dobre muzike i veselog raspoloženja aktivista ali i svih okupljenih.

Mi Vam prenosimo delić atmosfe koji će vam dočarati ovaj događaj, nadamo se da će ovakav vid aktivizma kao primer dobre prakse prerasti u tradiciju obeležavanja i slavljenja, a organizatorima želimo puno sreće i uspeha u daljem radu!

Pogledajte i video:

U Briselu je počeo eksplanatorni skrining u okviru pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji.

 Evropska komisija će sutra i u četvrtak srpskog ministra pravde Nikolu Selakovića i glavnog pregovarača Tanju Miščević podrobno upoznati s “pravnom tekovinom”, zakonima i propisima Evropske unije u pravosuđu i temeljnim pravima, što je prvi korak ka očekivanom početku pregovora o članstvu EU – Srbija.

“Nema tu ničeg spektakularnog – to je jednostavno početak razgovora pravnih stručnjaka koji će se voditi mesecima”, kaže za Tanjug Peter Stano, portparol komesara za proširenje Štefana Filea, dodajući da je za razliku od pregovora reč o tehničkom, a ne političkom procesu.

U Beogradu, međutim, početku skrininga pridaju veliki značaj i vide ga kao važan korak na putu Srbije u EU.

Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da današnji početak skrininga označava i tehnički početak pregovora o članstvu u EU.

“Danas počinje prvi skrining – u tehničkom smislu on označava početak pregovora. Veoma nam je bitno da Nemačka ima pozitivan stav kako bi krajem januara bila održana i prva međuvladina konferencija” rekao je Dačić na skupu “Srbija i Nemačka – asimetrična realnost”.

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković poručio je danas, povodom početka eksplanatornog skrininga, da je Srbija taj proces dočekala spremna.

“Današnji dan za građene Srbije ima višestruki značaj”, rekao je Selaković obraćajući se ekspertima Evropske komisije koji danas srpskoj delegaciji formalno predstavljaju pravne standarde EU u vezi sa poglavljem 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna ljudska prava.

“Srbija je ovaj dan dugo iščekivala, ali to ne znači da je u tom iščekivanju spavala”, istakao je ministar.

Selaković je predstavio dosadašnje rezultate tekuće reforme pravosuđa i ukazao da je već dosta učinjeno na ispravljanju grešaka iz prethodnog perioda, a osvrnuo se na i na Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za njeno sprovođenje.

Visoki zvaničnici i stručnjaci u srpskoj delegaciji će time, zajedno s Evropskom komisijom, krenuti u dubinsku analizu – “skrining” (screening) usaglašenosti srpskih zakona sa pravom i odredbama Evropske unije za svakog poglavlje budućih pregovora o ulasku Srbije u redove EU.

Ministar Selaković, glavni pregovarač Tanja Miščević i srpski stručni tim će u sredu i četvrtak najpre dobiti temeljit uvid i tumačenja o tome šta srpsku stranu očekuje u Poglavlju 23 pregovora s EU, a to su pravosuđe i temeljna prava građana Evropske unije.

Selaković je ranije izjavio Tanjugu da time praktično počinje dugi proces sagledavanja pravnog sistema Srbije iz ugla Evopske komisije i EU.

On je ocenio da će u tom postupku do izražaja doći značaj donošenja Strategije i akcionih planova za reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije.

Selaković je objasnio da je poglavlje 23 -poglavlje koje otvara pregovore o ulasku i članstvu Srbije u EU i čijim zatvaranjem se faktički i završava ceo pregovarački proces.

Evropska unija je odlučila da ubuduće sve pregovore o članstvu počinje ključnim poglavljima pravosuđa i osnovnih prava, kao i vladavine zakona, što je već učinjeno u pokrenutim pregovorima s Crnom Gorom.

Tome se daje najveći značaj i celokupni pregovori o članstvu ne mogu biti okončani, ako se ova dva poglavlja ne završe uspešno.

Tim Evropske komisije predvodi šefica “Jedinice za Srbiju” Mirjam Feran, a početkom decembra će srpska strana biti pozvana da Evropskoj komisiji podnese iscrpan izveštaj o tome u kolikoj meri je Srbija spremna za pregovore o Poglavlju 23 o pravosuđu i temeljnim pravima. Na osnovu toga će EK sačiniti sveobuhvatnu analizu za Savet ministara EU.

Uz usvajanje “okvira za pregovore” koji upravo razmatraju vlade zemalja EU, i rezutata “skrininga”, Savet ministara i lideri EU -Evropski savet trebalo bi da daju konačno “zeleno svetlo” za početak pregovora sa Srbijom, najkasnije u januaru iduće godine.

Sutra i u četvrtak će srpska strana dobiti tumačenja o pravnoj tekovini EU kad je reč o delotvornom pravosudnom sistemu, nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformama pravosuđa u zemljama EU.

Kad su u pitanju temeljna prava, stručnjaci u EK će ukazati na konvencije Saveta Evrope i drugih međunarodnih tela, koje su ugrađene u zakonodavstvo EU.

Takođe će obrazložiti odredbe temeljnog akta EU, Ugovora iz Lisabona, i stavke koje se tiču građanskih prava i sloboda, bezbednosti, kao i, pored ostalog, manjinskih i kulturnih prava, suzbijanja rasizma i netrpeljivosti prema strancima.

To uključuje i pravo da se glasa i bude kandidat na izborima za Evropski parlament, pravo slobodnog kretanja i boravka u svim zemljama EU, kao i pravo da se glasa na opštinskim izborima tamo gde građanin neke članice EU ima boravak.

(B92)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže da je realno da Srbija ove godine otpočne pregovore za ulazak u EU, ali da eventualno raspisivanje vanrednih izbora ne bi bilo u funkciji ispunjenja tog cilja.

U intervjuu za današnji “Kurir” on ističe da za Srbiju nema prepreka za dobijanje datuma za početak pregovora za ulazak u EU.

“Prepreka kao što je nekada bila (ne) saradnja sa Haškim sudom u ovom trenutku nema. Glavni izazov je normalizacija odnosa sa Prištinom. Zahvaljujući visokopolitičkom dijalogu koji predvodi premijer Ivica Dačić, mogu da kažem da je postignut veliki napredak na ovom planu. Ukoliko i peta runda protekne dobro, mislim da je gotovo izvesno da Srbija dobije datum za početak pregovora”, kaže Kacin.

Upitan da li trenutna politička situacija u Srbiji može da utiče na dalje evrointegracije on navodi da svaka vlada prolazi kroz neku krizu, a da je ova vlada postigla važan napredak i to sa konkrentim rezultatima.

“Evropske integracije se svakako ne mogu ubrzati ako se izbori održavaju svake godine, a to isto važi i za ekonomski oporavak Srbije”, poručio je Kacin objašnjavajući da sada kada je Srbija na korak od dobijanja datuma za otpočinjanje pregovora izbori ne bi bili u funkciji ispunjenja ovog cilja.

Komentarišući informacije da se premijer Srbije sastajao sa ljudima iz klana Šarića on je rekao da je Srbija suverena država i da sama mora da donosi procene o političkoj kredibilnosti Vlade i drugih državnih organa.

“Te navode ne želim da komentarišem, jer to nije moj posao kao izvestiovca EP za Srbiju. Nadležni organi treba da utvrde svačiju odgovrnost”, rekao je Kacin.

On je naveo i da se politički angažman ne bazira na glasinama i indicijama i da dok ništa nije zvanično potvrđeno ne bi komentarisao tu temu.

“Važno je da su svi zvaničnici uključujući i Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića potvrdili da niko u vladi neće biti zaštićen zbog svoje pozicije”, zaključio je Kacin.

(Tanjug, Mondo)

Evropski lideri izrazili su danas sumnju u postizanje sporazuma o dugoročnom budžetu EU, nakon što je sinoć samit u Briselu, posvećen ovom pitanju, najpre kasnio zbog velikih nesuglasica, a zatim vrlo brzo prekinut.

Samit o budžetu za 2014-2020, vrednom bilion evra, koji je počeo kasno sinoć sa tri sata zakašnjenja zbog razlika u stavovima oko politike potrošnje između bogatih i siromašnijih članica bloka, trajao je manje od sati i po, nakon čega je prekinut tokom noći, a danas bi trebalo da se nastavi.

Međutim, s obzirom na to da Britanija preti da će iskoristiti pravo veta, a da širom bloka postoje velike razlike u pogledu nivoa potrošnje, nemačka kancelarka Angela Merkel je upozorila da će za dogovor o ovom pitanju EU možda morati da sačeka neki naredni samit.

U sporu oko budžeta su, sa jedne strane, bogate članice Unije koje traže ograničenje potrošnje, a sa druge, one siromašnije koje traže veću pomoć iz budžeta.

Srbija će dobiti datum početka pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji kad ispuni ključne kriterijume vezane za Kosovo, kaže se u sažetku izveštaja o napretku koji će biti objavljen naredne srede, a u koji je Tanjug imao uvid.

“Komisija će sačiniti izveštaj kad utvrdi da je Srbija ispunila neophodni stepen saglasnosti sa kriterijumima koje je Savet postavio 5. decembra 2011, a naročito onima vezanim za Kosovo”, navodi se u internom dokumentu Evropske komisije (EK) koji ocrtava strategiju proširenja za period 2012-2013, a u kome su sadržani ključni delovi izvešstaja koji će biti zvanično predstavljen 10. oktobra.

Ovo u praksi znači da je Komisija odložila preporuku da se Srbiji odredi datum pregovora dok ne dođe do “vidljivog i održivog poboljšanja u odnosu sa Kosovom koji će omogućiti oboma da napreduju ka EU, a izbeći uzajamnu blokadu”, kako stoji u dokumentu.

U strateškom papiru se konstatuje da je Srbija odmakla na putu da ispuni političke kriterijume iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali da je neophodno obratiti posebnu pažnju na vladavinu prava, a naročito na reformu pravosuđa i nezavisnost ključnih institucija kao što je Narodna banka, kao i ojačati regionalnu saradnju.

Ovaj dokument sem toga sadrži i ocene Komisije o drugim zemljama koje se nalaze u različitim fazama procesa pridruživanja, uključujući Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju i Tursku.

Pun izveštaj Komisije o napretku u procesu pridruživanja biće zvanično predstavljen u sredu, 10. oktobra, nakon čega će ga komesar za proširenje Sstefan File detaljno obrazložiti vlastima u Beogradu.

(Tanjug)

Zahtev da Srbija pre početka pregovora za EU sa Prištinom potpiše ugovor o dobrosusedskim odnosima, ne podrazumeva priznanje kosovske nezavisnosti, niti će Nemačka tako nešto tražiti, tvrde izvori iz Berlina.

Srbija neće dobiti datum početka pristupnih pregovora pre decembra 2013. godine, do kada ima vremena da ispuni zahteve Nemačke.

Zahtev poslaničke grupe Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel i Hrišćansko-socijalne unije da Srbija pre početka pregovora za članstvo u Evropskoj uniji sa Prištinom potpiše obavezujuću izjavu, to jest ugovor o dobrosusedskim odnosima, ne podrazumeva formalno, zvanično priznanje kosovske nezavisnosti, niti će Berlin u doglednoj budućnosti tako nešto tražiti od Beograda, piše Danas.

Srbija ne mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, već da prihvati situaciju da vlada u Prištini “upravlja kosovskom teritorijom”, ali da srpske vlasti ne moraju da promene Ustav ili da dve vlade međusobno razmenjuju ambasadore.

- Dakle, ovako stanje može da traje još jako dugo, a svima je jasno da će Srbija postati punopravna članica EU daleko pre Kosova – ističu sagovornici iz vrha nemačke vladajuće koalicije razjašnjavajući poruke delegacije CDU/CSU u Beogradu.

Oni podsećaju na primer “dve Nemačke”, koji je pre nekoliko godina predložio diplomata Volfang Išinger, prema kome su dve zemlje održavale kontakte, ali se međusobno nisu priznavale. Međutim, vrlo otvoreno kažu da ponovnog spajanja Srbije i Kosova neće biti, za razliku od SR Nemačke i DDR-a.

Sve političke partije u Bundestagu, s izuzetkom krajnje levice, imaju ista očekivanja kada je reč o evropskim integracijama Srbije, a ne samo stranke vladajuće većine, “i ovi zahtevi su bili poznati političkim strukturama u Beogradu najmanje već dve godine“, ističu berlinski izvori.

Nemačka najiskrenije želi Srbiju u članstvu Evropske unije, i to iz najmanje dve razloga – samo se Srbijom u EU obezbeđuje trajna stabilnost Zapadnog Balkana, a i time bi se dodatno pospešila već intenzivna trgovinsko-ekonomska saradnja.

Razlog zbog kojeg je baš u ovom trenutku srpskim zvaničnicima i javnosti zvanično dostavljeno “sedam stavki” jesu majski opšti izbori u Srbiji i formiranje nove vlasti.

- Zbog toga je Nemačka želela da omogući dovoljno vremena srpskoj vladi da nešto uradi pre izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka EU, koji će biti predstavljen 10. oktobra – navode sagovornici.

Ipak, prema čvrstoj oceni sagovornika iz vrha CDU/CSU, Srbija neće dobiti datum početka pristupnih pregovora pre decembra 2013, a “tvrdnje da bi to moglo da se desi u julu sledeće godine nisu tačne”.

- Beograd će imati vremena da ispune očekivanja Nemačke od oktobra ove do oktobra naredne godine – naglašavaju izvori.

Nova srpska vlada treba da nastavi evrointegracije, jer je to važno i za Srbiju i za EU, poručili ambasadori Francuske i Belgije u Beogradu Fransoa Gzavije Denio i Alen Kundicki.

Ambasadori Francuske i Belgije u Beogradu poručili su novoj srpskoj vladi da treba da nastavi put ka pristupanju Evropskoj uniji, jer je, kako su rekli, to važno i za Srbiju i za EU.

“Od nove srpske vlade očekujem da uradi ono što je i obećala, a to je da nastavi sa evropskim integracijama”, rekao je ambasador Francuske u Srbiji Gzavije Denio, poručivši da je Srbija na dobrom putu.

I belgijski ambasador Kundicki je podsetio da prve izjave predstavnika nove vlasti u Srbiji govore o spremnosti vlade da nastavi sa koracima ka EU, što je, istakao je, “važno i za Srbiju i za EU”.

“Evropska unija, a naročito Belgija, žele da Srbija postane članica evropske porodice što je pre moguće i verujemo da je ona za to sposobna”, poručio je belgijski ambasador.

“To je bila neka vrsta obogaćenja i za EU i za Srbiju, tako da se naši interesi poklapaju”, napomenuo je Kundicki, dodavši da je nova srpska vlada već napravila prve poteze u tom pravcu.

Osvrnuvši se na izbore održane u maju u Srbiji, belgijski amabsador je naglasio da su oni protekli na apsolutno demokratski i transparentan način, pa je, kako je naveo, jasno da su predstavnici nove vlasti sasvim legitimni.

Vlada Srbije imenovala je danas Milana Pajevića za direktora Kancelarije za evropske integracije, saopštio je Kabinet potpredsednika vlade za evropske integracije.

Pajević je na tom mestu nasledio Milicu Delević koja je ranije podnela ostavku.

Milan Pajević rođen je u Beogradu 1965. godine, gde je 1989. godine. diplomirao na odseku za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka.

U saopštenju se navodi da je Pajević krajem osamdesetih i početkom devedestih odustao od namere da se angažuje u zvaničnoj spoljnoj politici i posvetio para-diplomatskom delovanju, zbog toga što se “duboko nije slagaoi sa destruktivnom politikom srpskog rukovodstva”.

Bio je među osnivačima Evropskog pokreta u Srbiji, a od 1994. do 2000. i potpredsednik zadužen za međunarodnu saradnju, a jedan je od osnivača udruženja građana G 17 plus 1999. godine.

Od promena 2000. bio je savetnik za spoljnu politiku potpredsednika Savezne vlade, a od 2004. Vlade Srbije, Miroljuba Labusa, kao i Nacionalni koordinator Pakta stabilnosti i ambasador u Saveznom ministarstvu inostranih poslova.

Ostavku na zvanje ambasadora i zahtev za prekid radnog odnosa u SMIP-u i Vladi podneo je juna 2004. Od tada do avgusta 2006. je bio zaposlen u G17 institutu.

Jedan je od osnivača Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) 2006. godine. Nalazi se na mestu predsedavajućeg Međunarodnog savetodavnog odbora ISAC fonda.