U Briselu je počeo eksplanatorni skrining u okviru pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji.

 Evropska komisija će sutra i u četvrtak srpskog ministra pravde Nikolu Selakovića i glavnog pregovarača Tanju Miščević podrobno upoznati s “pravnom tekovinom”, zakonima i propisima Evropske unije u pravosuđu i temeljnim pravima, što je prvi korak ka očekivanom početku pregovora o članstvu EU – Srbija.

“Nema tu ničeg spektakularnog – to je jednostavno početak razgovora pravnih stručnjaka koji će se voditi mesecima”, kaže za Tanjug Peter Stano, portparol komesara za proširenje Štefana Filea, dodajući da je za razliku od pregovora reč o tehničkom, a ne političkom procesu.

U Beogradu, međutim, početku skrininga pridaju veliki značaj i vide ga kao važan korak na putu Srbije u EU.

Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da današnji početak skrininga označava i tehnički početak pregovora o članstvu u EU.

“Danas počinje prvi skrining – u tehničkom smislu on označava početak pregovora. Veoma nam je bitno da Nemačka ima pozitivan stav kako bi krajem januara bila održana i prva međuvladina konferencija” rekao je Dačić na skupu “Srbija i Nemačka – asimetrična realnost”.

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković poručio je danas, povodom početka eksplanatornog skrininga, da je Srbija taj proces dočekala spremna.

“Današnji dan za građene Srbije ima višestruki značaj”, rekao je Selaković obraćajući se ekspertima Evropske komisije koji danas srpskoj delegaciji formalno predstavljaju pravne standarde EU u vezi sa poglavljem 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna ljudska prava.

“Srbija je ovaj dan dugo iščekivala, ali to ne znači da je u tom iščekivanju spavala”, istakao je ministar.

Selaković je predstavio dosadašnje rezultate tekuće reforme pravosuđa i ukazao da je već dosta učinjeno na ispravljanju grešaka iz prethodnog perioda, a osvrnuo se na i na Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za njeno sprovođenje.

Visoki zvaničnici i stručnjaci u srpskoj delegaciji će time, zajedno s Evropskom komisijom, krenuti u dubinsku analizu – “skrining” (screening) usaglašenosti srpskih zakona sa pravom i odredbama Evropske unije za svakog poglavlje budućih pregovora o ulasku Srbije u redove EU.

Ministar Selaković, glavni pregovarač Tanja Miščević i srpski stručni tim će u sredu i četvrtak najpre dobiti temeljit uvid i tumačenja o tome šta srpsku stranu očekuje u Poglavlju 23 pregovora s EU, a to su pravosuđe i temeljna prava građana Evropske unije.

Selaković je ranije izjavio Tanjugu da time praktično počinje dugi proces sagledavanja pravnog sistema Srbije iz ugla Evopske komisije i EU.

On je ocenio da će u tom postupku do izražaja doći značaj donošenja Strategije i akcionih planova za reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije.

Selaković je objasnio da je poglavlje 23 -poglavlje koje otvara pregovore o ulasku i članstvu Srbije u EU i čijim zatvaranjem se faktički i završava ceo pregovarački proces.

Evropska unija je odlučila da ubuduće sve pregovore o članstvu počinje ključnim poglavljima pravosuđa i osnovnih prava, kao i vladavine zakona, što je već učinjeno u pokrenutim pregovorima s Crnom Gorom.

Tome se daje najveći značaj i celokupni pregovori o članstvu ne mogu biti okončani, ako se ova dva poglavlja ne završe uspešno.

Tim Evropske komisije predvodi šefica “Jedinice za Srbiju” Mirjam Feran, a početkom decembra će srpska strana biti pozvana da Evropskoj komisiji podnese iscrpan izveštaj o tome u kolikoj meri je Srbija spremna za pregovore o Poglavlju 23 o pravosuđu i temeljnim pravima. Na osnovu toga će EK sačiniti sveobuhvatnu analizu za Savet ministara EU.

Uz usvajanje “okvira za pregovore” koji upravo razmatraju vlade zemalja EU, i rezutata “skrininga”, Savet ministara i lideri EU -Evropski savet trebalo bi da daju konačno “zeleno svetlo” za početak pregovora sa Srbijom, najkasnije u januaru iduće godine.

Sutra i u četvrtak će srpska strana dobiti tumačenja o pravnoj tekovini EU kad je reč o delotvornom pravosudnom sistemu, nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformama pravosuđa u zemljama EU.

Kad su u pitanju temeljna prava, stručnjaci u EK će ukazati na konvencije Saveta Evrope i drugih međunarodnih tela, koje su ugrađene u zakonodavstvo EU.

Takođe će obrazložiti odredbe temeljnog akta EU, Ugovora iz Lisabona, i stavke koje se tiču građanskih prava i sloboda, bezbednosti, kao i, pored ostalog, manjinskih i kulturnih prava, suzbijanja rasizma i netrpeljivosti prema strancima.

To uključuje i pravo da se glasa i bude kandidat na izborima za Evropski parlament, pravo slobodnog kretanja i boravka u svim zemljama EU, kao i pravo da se glasa na opštinskim izborima tamo gde građanin neke članice EU ima boravak.

(B92)

Srbija će dobiti datum početka pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji kad ispuni ključne kriterijume vezane za Kosovo, kaže se u sažetku izveštaja o napretku koji će biti objavljen naredne srede, a u koji je Tanjug imao uvid.

“Komisija će sačiniti izveštaj kad utvrdi da je Srbija ispunila neophodni stepen saglasnosti sa kriterijumima koje je Savet postavio 5. decembra 2011, a naročito onima vezanim za Kosovo”, navodi se u internom dokumentu Evropske komisije (EK) koji ocrtava strategiju proširenja za period 2012-2013, a u kome su sadržani ključni delovi izvešstaja koji će biti zvanično predstavljen 10. oktobra.

Ovo u praksi znači da je Komisija odložila preporuku da se Srbiji odredi datum pregovora dok ne dođe do “vidljivog i održivog poboljšanja u odnosu sa Kosovom koji će omogućiti oboma da napreduju ka EU, a izbeći uzajamnu blokadu”, kako stoji u dokumentu.

U strateškom papiru se konstatuje da je Srbija odmakla na putu da ispuni političke kriterijume iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali da je neophodno obratiti posebnu pažnju na vladavinu prava, a naročito na reformu pravosuđa i nezavisnost ključnih institucija kao što je Narodna banka, kao i ojačati regionalnu saradnju.

Ovaj dokument sem toga sadrži i ocene Komisije o drugim zemljama koje se nalaze u različitim fazama procesa pridruživanja, uključujući Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju i Tursku.

Pun izveštaj Komisije o napretku u procesu pridruživanja biće zvanično predstavljen u sredu, 10. oktobra, nakon čega će ga komesar za proširenje Sstefan File detaljno obrazložiti vlastima u Beogradu.

(Tanjug)

Mirko Cvetković i Vensan Dežer

Evropska komisija predložila da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Uniju.

Komesar za proširenje Štefan File preporučio je da se Srbiji dodeli status kandidata, dok će odluka o datumu početka pregovora biti doneta naknadno, u skladu sa napretkom dijaloga Beograda i Prištine.

“Na osnovu napretka u sprovođenju reformi, saradnji sa Haškim tribunalom i pomirenja u regionu, predlažem da se Srbiji dodeli status kandidata, uz pretpostavku da Srbija nastavi dijalog sa Kosovom i u dobroj meri primeni dosad ostvarene sporazume”, izjavio je File u Briselu.

File je rekao da, pored toga, Evropska komisija predlaže da se pregovori o priključenju pokrenu čim Beograd postigne dalji napredak u ispunjavanju ključnog kriterijuma, a to su dalji koraci u normalizaciji odnosa sa Prištinom, “u smislu uslova Procesa stabilizacije i priključenja”.

“To je jedini prioritet, i on sam po sebi predstavlja potvrdu ostvarenih reformi pravosuđa, vladavine prava i drugih oblasti od ključnog značaja za ispunjavanje kopenhaških političkih kriterijuma, rekao je File.

Premijer Mirko Cvetković, kome je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer uručio mišljenje Komisije, rekao je da je veoma zadovoljan mišljenjem Komisije i ocenio da je preporuka Brisela značajno priznanje Vladi Srbije.

Evropska komisija

Odluka o datumu početka pregovora bila bi praktično odložena za godinu dana, kada će Evropska komisija pripremiti novi izveštaj, na osnovu procene da li je taj uslov ispunjen.

U godišnjem izveštaju Komisije o napretku država koje žele da uđu u EU, a koji treba da bude objavljen 12. oktobra, Komisija će želeti da nagradi Srbiju za privođenje ratnih zločinaca pravdi ove godine, navode ove diplomate.

Oni će, prenosi Rojters, takođe želeti da priznaju napore koje je Beograd uložio u cilju reformisanja institucija, borbi protiv kriminala i korupcije, što se smatra važnim koracima na putu ka EU.

Ali, zabrinutost oko tenzija u vezi sa Kosovom, znači da EU nije spremna da u ovom trenutku pokrene pregovore o pridruživanju.

“Gotovo je sigurno da će Komisija preporučiti da Srbija dobije status kandidata, ali će postaviti uslove za početak pregovora”, navode izvori iz EU.

Mnogi evropski funkcioneri se nadaju da će napredak Srbije na putu ka EU pomoći Beogradu da ostane čvrsto na putu reformi, ali zvaničnici u nekim evropskim prestonicama su besni zbog odbijanja Srbije da prizna Kosovo i žele da vide veći napredak u dijalogu Beograda i Prištine o praktičnim pitanjima koji se vodi uz posredovanje EU, naveo je Rojters.

Prema diplomatskim izvorima – Evropska komisija bi mogla da svoju preporuku podeli na dva dela odnosno da za početak Srbiji da status kandidata a da odloži preporuku o datumu početka preogovora o pridruživanju – prenosi Rojters.

Agencija navodi da ovo nije jedini scenario.

Preoporuka Evropske komisije bi u svakom slučaju mogla da naiđe na protivljenje nekih članica EU.

Neke diplomate kažu da bi na primer Nemačka mogla da odbije da podrži i kandidaturu Srbije bez dodatnog napretka po pitanju Kosova.

Druge diplomate kažu i da bi se planovi Komisije mogli promeniti u narednim nedeljama ukoliko se situacija između Kosova i Srbije pogorša.

Ukoliko se to ne dogodi i Srbija ipak dobije status kandidata, EU bi od nje mogla zatražiti da ispuni niz uslova pre nego što vlade EU ponovo razmotre mogućnost pokretanja pregovora o članstvu, navodi Rojters.

Jedan od tih uslova moglo bi biti i da pokaže da se rešenja dogovorena tokom dijaloga u potpunosti primenjuju. Drugi uslovi bi mogli da uključe dalje reforme u borbi protiv korupcije.

Komisija bi, po mišljenju diplomata, u izveštaju mogla i da preporuči da se u predstojećim mesecima ponovo izvrši procena pre narednog izveštaja u napretku za 12 meseci, navodi Rojters.