Zova

Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot izvanredan.

KADA SE BERE

Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru. Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

ŠTA SADRŽI

Cvetovi zove bogati su eteričnim uljima u kojima ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom. Čaj od zove odličan je protiv groznice jer stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom. Osim toga, čaj od zove podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume.

Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istočne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na rečnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju.

Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatična i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poređani, srebrnobeličaste boje, a cvetovi su ružičasti.

Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrži dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza.

Sastav

Beli slez sadrži mnoge korisne sastojke i supstance:

• asparagin
• betain
• biljna vlakna
• biljne masti
• eterična ulja
• invertni šećer
• pektin
• saharozu
• skrob
• ugljene hidrate
• fosfate

Lekovito dejstvo

Beli slez se koristi u sledećim slučajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo:

• akne
• alergije
• astma
• bolesti bešike
• bolesti grla i nosa
• bronhitis
• gnojni čirevi
• grčevi u želudcu
• ekcem
• zanoktice
• zatvor
• infekcije polnih organa
• infekcije kože
• infekcije očiju
• jačanje imuniteta
• koprivnjača
• kašalj i promuklost
• kijavica
• može se koristiti kao diuretik
• nesanica
• otvorene rane (obloge)
• plućni katar
• prevencija kod organa za varenje
• prehlade i grip
• problemi sa kožnim bolestima (obloge)
• protiv proliva
• problemi sa mokrenjem
• razne infekcija
• sinuzitis
• sindrom nadraženih creva
• sprečavanje bubrežnih bolesti
• tuberkuloza
• upale organa za disanje
• upale mokraćnih kanala
• upale želuca i creva
• upala debelog creva
• cistitis

Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke

Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta tečnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu.

Veoma povoljno deluje na organizam kao čaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana…)

Pored upotrebe u farmaciji i medicini, beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša, kao dodatak.

Beli slez se najviše koristi za lečenje disajnih organa (nos, grlo, pluća…) kod dece, u vidu čajeva ili kapi za nos…

Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka.

Zaključak

Iz navedenih podataka može se zaključiti da beli slez pomaže kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit čaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za kožu. Naročito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa, problema sa organima za varenje i protiv raznih kožnih bolesti.

Za lečenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza.