Istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno doručkuju imaju bolji imunitet i manji rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, anemije, gojaznosti, bolesti zuba, osteoporoze i od problema sa organima za varenje.

Prvi obrok tokom dana treba da obezbedi trećinu ili bar četvrtinu ukupnih energetskih dnevnih potreba. Svaki zalogaj treba polako sažvakati, kako bi se hranljive materije postepeno razgradile.

“Za doručak treba jesti žitarice, koje sadrže neophodne ugljene hidrate, mleko i mlečne proizvode koji su izvor kalcijuma i voće koje obiluje mineralima i vitaminima”, kaže profesor dr Maja Nikolić, dijetolog Instituta za javno zdravlje u Nišu.

Doručak bi organizmu trebalo da obezbedi dovoljno energije, što će se odraziti i na bolje raspoloženje i koncentraciju. Primećeno je da školarci koji ujutru ne doručkuju sa manje pažnje prate nastavu tokom prva dva časa.

Optimalno vreme za doručak je između 9 i 10 časova, kada su organi za varenje najaktivniji, mada nećete mnogo pogrešiti i ako zbog obaveza ovaj obrok pojedete ranije. Preskakanje doručka ima mnogo više negativnih posledica po zdravlje, naročito u dečjem uzrastu.

(Večernje novosti)

Doručak dijeta

Svaki dan treba započeti doručkom. Pripremanje, vreme neophodno da bi se doručak pojeo i sam proces jedenja obroka treba da pričinjavaju zadovoljstvo. Nije samo bilo koji obilniji doručak dovoljan da vas održi sitim tokom dana. Ono što je takođe jako bitno jeste i konzumiranje odgovarajuće kombinacije proteina, ugljenih hidrata i šećera.

Probni jutarnji obrok: kajgana od 3 belanca, 55 g sira, 50 g šunke (ili sličnog mesa) i povrće.

Zatim: kukuruzne pahuljice sa 200 ml mleka, sok od ceđenog voća (maline npr), kolač (čokoladni kolač, krofna ili nešto slično).

A evo i prikaza kako se ovaj turbo-plan ishrane oslikava na sva tri obroka:

Doručak: 7 porcija bogatih proteinima (uključujući i dve sa mlečnim proizvodima), 2 porcije ugljenih hidrata, 2 porcije hrane koja sadrži masti i 1 slatkiš za desert.

Ručak: 3 porcije bogate proteinima, 3 porcije niskokaloričnog povrća, 2 porcije povrća bogatog skrobom, 1 porcija voća.

Večera: do 3 porcije proteina, neograničeni broj porcija niskokaloričnog povrća, 2 porcije povrća bogatog skrobom i 2 porcije voća.

Stručnjaci navode da su glavni oslonac ove dijete proteini, i to zbog svoje opšte poznate sposobnosti da zadovolje osećaj gladi i stvore osećaj sitosti. Ugljeni hidrati su takođe bitni kao sastojci jutarnjeg obroka: ukoliko se unesu pre 9 sati ujutru, naš organizam ih vari na drugačiji način, pa dolazi do povećanja sveukupne telesne energije umesto da se ta ista energija taloži u vidu masnih naslaga.

Da bi ova dijeta bila efikasna, jako je bitno da doručkujete 15 minuta nakon što ste ustali iz kreveta i ne kasnije od 9.00 (ili 10.00 za vreme jeseni i zime); ručak jesti do 14.00 časova (15.00 period jesen/zima) i večeru nekoliko časova kasnije.