Svaka treća žena pati od simptoma depresije tokom trudnoće ili tokom prve četiri godine života deteta, pokazalo je australijsko istraživanje. Mnoge mame ne prepoznaju simptome depresije.

Rezultati ove studije dovode u pitanje verovanje da se ti simptomi javljaju u vreme ili neposredno posle dolaska bebe na svet.

Oko 1.500 žena koje su prošle kroz šest bolnica u Melburnu opisalo je stručnjacima simptome depresije koji su se pojavljivali sve do četvrte godine života deteta.

Autori istraživanja su utvrdili da je skoro svaka treća prvorotka opisala simptome depresije najmanje jednom, u periodu od rane trudnoće do četvrte godine života deteta. Učestalost simptoma bila je najveća četiri godine posle porođaja.

Pojava tih simptoma nije značila i da je kod svake majke utvrđena dijagnoza depresije.

Shodno tome, stručnjaci kažu da su većem riziku od depresije izložene mlade majke i žene koje žive u siromašnijim uslovima ili uz nasilnog partnera.

Ipak, mnoge mame simptome depresije ne prepoznaju na vreme. “One veruju da je njihova izražena osetljivost, nedostatak uživanja u roditeljstvu ili prekomerna briga za zdravlje deteta, nešto kroz šta prolaze sve porodilje pa o tome ne govore sa svojim lekarima”, upozoravaju stručnjaci.

(Mondo)

Ljudi koji se drže pravila popularne mediteranske ishrane imaju manje šanse za obolevanje od depresije, pokazalo je novo istraživanje španskih naučnika.

U istraživanju naučnika univerziteta u španskom gradu Navari učestvovalo je 10.904 zdravih dobrovoljaca, koji su ispunili ankete u kojima su odgovarali na pitanja o svojim prehrambenim navikama od 1999. do 2005. godine,  posle čega je njihovo zdravlje praćeno u naredne četiri godine.

Autori istraživanja napisali su da ljudi koji su se hranili u skladu sa mediteranskom ishranom imaju 30 odsto manju verovatnoću za razvoj depresije.

Istraživači tvrde da sastojci mediteranske ishrane, što su uglavnom namirnice biljnog porekla, povrće, voće, integralne žitarice, riba, itd. poboljšavaju funkciju krvnih sudova, pomažu kod upala, smanjuju rizik za bolesti srca, što sve umanjuje verovatnoću razvoja depresije.

Smatra se da dve trećine odraslih ljudi u nekom trenutku života doživi simptome depresije, pri čemu se u većini slučajeva radi o blagoj i kratkotrajnoj depresiji.

Sa druge strane, podaci ukazuju da jedna od četiri žena i jedan od deset muškaraca razviju simptome koji su ozbiljni i zahtevaju lečenje.

(Mondo)

Konzumiranje brze hrane pogubno je za mentalno zdravlje, jer povećava rizik od depresije za oko 50 odsto, tvrde stručnjaci.

Dugo se borimo sa viškom kilograma izazvanim unosom masnih namirnica bogatih nehranljivim materijama, ali gojaznost nije jedina posledica nezdrave ishrane.

Nova španska i britanska istraživanja pokazuju da unos namirnica koje su u ponudi u većini restorana brze hrane, izaziva loše raspoloženje i dovodi do depresije.

Hamburgeri, pomfrit, pice i gazirana pića stvaraju prostor za razvoj depresije, piše “Dejli mejl”.

“Što više brze hrane pojedete, veći je rizik da ćete patiti od simptoma depresije”, tvrdi Sančez Vilegas Almudena vođa istraživanja.

Većini je šafran poznat kao cenjeni začin koji riži i mesnim jelima daje specifičan ukus.

Ali, prema najnovijim istraživanjima sa Teheranskog medicinskog fakulteta šafran nije samo ukusan začin već pomaže u ublažavanju simptoma predmenstrualnog sindroma (PMS-a) i depresije.

Nedavno je vodeći istraživač na tom fakultetu,  Shahin Akhondzadeh, dr. med. sproveo istraživanje u kojem je pedeset žena s PMS-om dobilo dve (15 mg) kapsule sa šafranom, a jednako toliko žena placebo kapsule dnevno za vreme menstrualnih ciklusa. Doktor je svakodnevno beležio njihove simptome, a na kraju je istraživanje pokazalo kako su se kod više od tri četvrtine žena koje su uzimale šafran simptomi PMS-a (kao što su promene raspoloženja i depresija) smanjili najmanje upola, dok se u placebo grupi to dogodilo samo sa 8 posto žena.

U stvari, šafran se već hiljadu godina koristi u tradicionalnoj Persijskoj medicini za podizanje raspoloženja i to obično kao dodatak čaju ili kuvan sa rižom. Isto tako dr. Akhondzadeh je već i pre istraživao uticaj šafrana na ljudsko telo i došao je do zaključka da šafran ima sličan efekat kao antidepresivi. On tvrdi kako šafran deluje na isti način, odnosno pomaže oslobađanje serotonina (hormona sreće) u mozgu.

Izlečenje je izvesno ukoliko pacijent na vreme potraži stručnu pomoć, a zatim lek primeni u optimalnoj dozi i uz intenzivnu psihijatrisju podršku.

“Actavis” je doneo u Srbiju moderni antidepresiv “Citalopram” koji se primenjuje za lečenje depresije u početnoj fazi, za terapiju održavanja u cilju sprečavanja ponovnog pojavljivanja bolesti i lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje.

Ovaj lek nema kardiovaskularnih ni antiholinergičnih neželjenih efekata. Postoji minimalan rizik od interakcija “Citaloprama” sa drugim lekovima koji se primenjuju istovremeno kod hroničnih bolesti.