Sve hrišćanske crkve danas obeležavaju Veliki petak.

Bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događajima u dane Stradanja.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

Obeležavajući Veliki petak, pravoslavni hrišćanski vernici i hodočasnici danas su prošli uskim, kamenom popločanim ulicama jerusalimskog starog grada, putem kojim je, po hrišćanskom verovanju, Isus prošao noseći krst pre 2.000 godina, pre nego što je razapet.

Hodočasnici su došli iz Srbije, Kipra, Grčke, Rusije i Ukrajine i drugih evropskih zemalja. Oko 2.500 koptskih pravoslavaca iz Egipta takođe je došlo u Svetu zemlju ove godine, sudeći po podacima izraelskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Decenijama je njihov crkveni poglavar, koji je nedavno preminuo, zabranjivao hodičasnicima da idu u Svetu zemlju u znak protesta zbog izraelske politike prema Palestincima.

Nakon molitvi, vernici su krenuli krivudavim ulicama starog grada predvođeni kaluđerima i sveštenicima, u crnim i belim odorama. Oni su nosili velike krstove od maslinovog drveta, sa uklesnim figurama Isusa u mukama, na putu do Crkve Svetog groba, podignute na mestu gde je , kako se veruje, Isus razapet, sahranjen i vaskrnuo.

Među vernicima različitih veroispovesti bili su i ultraortodoksni Jevreji sa šubarama na glavama i molitvenim šalovima. Oni su obeležavali poslednji dan Pashe, praznika sećanja na izbavljenje drevnih Jevreja iz egipatskog ropstva. Išli su u sinagoge i pred Zid plača, jevrejsko sveto mesto koje je u blizini.

Sveta nedelja za pravoslvane hrišćane dostići će vrhunac u subotu, kada se vernici okupljajuu u Crkvi Svetog groba, čekajući da se pojavi Sveti oganj. Ceremonija Svetog ognja koja se održava samo u Svetoj zemlji u poslednjih 1.200 godina prethodi Vaskrsu.

Taj najveći hrišćanski praznik u Izraelu je jedinstven na više načina, a ceremonija na Veliku subotu se smatra jednom od najznačajnih tradicija koja se ovde poštuje.

(Tanjug)