Jesen je već okačila “svoje žute značke”, ali ljubitelji cveća nemaju razloga za melanholiju – raskošno lepe hrizanteme tek počinju da cvetaju. Raznobojni grmovi ovog cveća koje može da dostigne visinu od 40 do 100 cm već se šepure u baštama izazivajući divljenje prolaznika.

Ima ih sa jednostavnim laticama i jednobojnih, do onih koje podsećaju na paukovu mrežu, ili šatiranih. Cvetovi su veličine od 5 do 20cm, bele, žute, ružičaste, crvene, svetloljubičaste boje, a mogu da budu i dvobojne.

Ako i vi ovih dana nameravate da osvežite vrt novim cvećem, imajte na umu da hrizanteme koje se sade u bašti moraju da budu otporne na hladnoću. Odgovaraju joj svetla, ili polusenovita mesta (zaštićena od vetra) i rastresito humusno zemljište.

Sadite ih na rastojanju od oko 40 cm. Tokom cvetanja treba im obezbediti dosta vode. Preporučljiva je i prihrana tečnim đubrivom svakih 7 do 14 dana. Cvetaju sve do prvih mrazeva, a njihovu cvetnu sezonu možete produžiti redovnim otkidanjem osušenih glavica i prihranjivanjem tečnim đubrivom u periodu intenzivnog cvetanja. Nakon toga, poželjno je da se stabljike skrate na oko 20 cm, a krajem sezone biljka se seče drastično, gotovo do zemlje i polako isušuje dodavanjem sve manje količine vode.

Lepo izgledaju zasađene pojedinačno, ili u grupi (najviše tri boje). Druga mogućnost je da posadite hrizanteme različitih boja tako da se boje prelivaju jedna u drugu. Hrizanteme u žutoj, narandžastoj, bronzanoj i krem beloj boji izgledaće lepo u kombinaciji sa jesenjim tikvicama dok je zelena boja idealna pozadina za cvetove jarkih boja. Efektno izgledaju u kombinaciji sa drugim biljkama. Možete ih zasaditi sa zimzelenim biljkama, ili pored ogolelih listopadnih biljaka (u kasnu jesen) kada njeni cvetovi još više dolaze do izražaja.

(Večernje novosti)

Ružama u vrtu ne morate stavljati dodatno đubrivo, dovoljna je i kora banane, koja će hraniti biljku i sprečiti nastanak bolesti, odnosno delovaće kao vitaminska injekcija.

Ako želite da vam ruže i ovog leta budu fantastične, lepe i velike, a ne želite da im stavljate dodatno đubrivo, znajte da ćete isti efekat postići sa korom banane.

Naime, kada je oljuštite, koru zakopajte u blizini ružinog korena. Ne samo da će da hrani biljku, već će i da spreči nastanak bolesti. Na “lepoticu” bašte delovaće kao vitaminska injekcija.

(Večernje novosti)

Omiljen ukras bašta, jorgovan (Syringa vulgaris), od aprila do juna oslikava pejzaže u ljubičasto, belo, plavo i nijansama satkanim od ovih boja. Lepotom i mirisom jorgovan danas oplemenjuje parkove širom Evrope. Cvetovi ovog grmolikog drveta različitog su oblika, zavisno od sorte kojoj pripada.

Smatra se da vodi poreklo sa Balkanskog poluostrva, ali ima i onih koji kažu da se kao daleki rođak maslina, iz istočne Evrope i centralne Azije proširio na ostatak planete. Njegovo latinsko ime potiče od grčke reči syrnix, što znači lula. To ime je dobio jer drvo jorgovana predstavlja izuzetno cenjenu sirovinu za pravljenje ovog pušačkog rekvizita.

Inače, za ovaj mirisni grm vezana je i jedna romantična legenda. Srpski kralj Uroš Nemanjić naredio je da se u goloj i divljoj klisuri Ibra zasadi jorgovan da bi se francuska princeza Jelena Anžujska, njegova buduća supruga, prilikom dolaska osećala kao da je u rodnoj Provansi. Od tada su prohujali vekovi, ali se i danas klisura Ibra zove Dolinom jorgovana.

Osim mirisnih nota koje se obilato koriste u industriji parfema, jorgovan ima svoje mesto i u narodnoj medicini. Upućeni tvrde da su njegova kora i ljuska semena prirodni adstrigensi i da leče dijareju i druge tegobe organa za varenje. Kao antipiretik uspešno uklanja simptome groznice koja je praćena drhtavicom i visokom temperaturom. Veoma je delotvoran u lečenju malarije, naročito one sa jakom kliničkom slikom. Ima i analgetska svojstva, a koristi se za uklanjanje bolova, lečenje reume i živaca, obnavljanje ćelija jetre, odstranjivanje glista iz creva.

Kora drveta skida se u rano proleće ili u jesen nakon sazrevanja plodova. Suši se usitnjena na toplom i provetrenom mestu. Sadrži razne lekovite sastojke kao što su siringin, tanin, gorke materije, eterična ulja, minerale, itd.

Kao lek koristi se u vidu čaja, koji se priprema tako što se prvo dva sata u dva decilitra vode potopi jedna kašičica usitnjene kore drveta ili ljuske ploda. Nakon toga čaj se kratko prokuva i ostavi da poklopljen odstoji još sat vremena. Tek onda, zavisno od zdravstvenih tegoba, piju se jedna do dve šoljice dnevno, a u težim slučajevima i tri.

Ulje cvetova jorgovana poznato je kao dobro sredstvo za masažu i lečenje reume, ali i neuralgije živaca. Zapadna narodna medicina ovo ulje koristi i za ispiranje usta, za skidanje visoke temperature, čišćenje creva, itd.

U kozmetičkoj industriji koristi se ekstrakt jorgovana u kremama i tonicima. Ovako dobijeni proizvodi namenjeni su osetljivoj koži sklonoj crvenilu.

Ulje za reumu

Ulje za masažu bolnih mesta zahvaćenih reumom pravi se tako, što se tegla od litar i po napuni cvetovima jorgovana do vrha, bez sabijanja. Nakon toga do vrha se sipa maslinovo ulje, tegla dobro zatvori i drži na suncu dve nedelje uz povremeno mešanje. Posle ovog perioda, ulje proceđeno kroz gazu spremno je za upotrebu. Bolna mesta se mažu po potrebi a ulje čuva na hladnom mestu, ali nikako u frižideru.

Ovako spremljeno mirišljavo ulje može da se koristi i kao dodatak šamponima, losionima za telo, kremama. Za one koji ne vole maslinovo ulje, cvetove jorgovana mogu da potope i kukuruznim.

Letnji miris

Od jorgovana svako može da napravi sopstveni lagani letnji miris. Cvetove treba lagano izgnječiti u količini po sopstvenom nahođenju, a zatim ih staviti u keramičku ili neku drugu posudicu otpornu na visoke temperature. Preliti sa ključalom vodom, dobro zatvoriti i ostaviti da se sadržaj u potpunosti ohladi. Potom procediti i odbaciti cvetove, a dobijenu tečnost ponovo skuvati i ohladiti. Proces kuvanja treba ponavljati sve dok se ne dobije željeni miris. Na kraju, kada se ohladi sipati u posudu sa sprejom, držati u frižideru i koristiti kao letnji lagani parfem.

(Večernje novosti)

Ciklami najviše odgovara svetlo mesto (severni ili istočni prozor) zaštićeno od jakog podnevnog sunca. Tokom cvetanja ciklamu zalivajte četiri puta nedeljno odstajalom vodom.

U sumornim zimskim danima pozitivnu energiju možete sakupiti i posmatranjem biljaka koje u to vreme cvetaju. Naučnici tvrde da jarke boje bude naša čula i popravljaju raspoloženje, a jedna od najlepših zimskih je ciklama.

Cvetanje: Ciklama cveta od početka jeseni do kasnog proleća. Pink, svetloružičasti, rubin crveni, ljubičasti, beli ili dvobojni cvetovi imaju pet latica koje su okrenute unazad. Precvetale cvetove i uvele listove redovno uklanjajte pri dnu peteljke.

Održavanje: Najviše joj odgovara svetlo mesto (severni ili istočni prozor) zaštićeno od jakog podnevnog sunca. Tokom cvetanja ciklamu zalivajte četiri puta nedeljno odstajalom vodom, a bujnije biljke sa više cvetova i listova svakodnevno. Prihranjujte je tečnim humusnim đubrivom za cvetnice na svakih 15 dana, osim u periodu mirovanja. Prvih mesec dana posle precvetavanja, zalivajte jednom u sedam dana, zatim dva puta mesečno, a u periodu mirovanja je premestite na tamno i suvo mesto i nemojte da je zalivate.

Presađivanje: Mesec dana posle mirovanja gomolj izvadite iz saksije, odstranite zemlju, stare listove i trule žilice, pa ga posadite u rastresitu zemlju i za broj veću saksiju. Gomolj ciklame zasadite tako da trećina visine viri iz saksije. Držite na zasenjenom mestu i umereno zalivajte. Ukoliko želite da dobijete dve biljke, gomolj nožem pažljivo podelite na dva dela, a presečeno mesto zaštitite sumpornim prahom ili ugljenom prašinom.

Simbolika: Ljubitelji ciklame su pažljivi i odani prijatelji, a u tajnom govoru biljaka ciklama označava uzvišena osećanja.

(Večernje novosti)

Pored toga što oplemenjuje prostoriju lepim izgledom, određeno cveće može da bude itekako korisno i da posluži kao pročišćivač vazduha.

Hrizenteme, afričke ljubičice, ciklame i sve vrste orhideja poboljšavaju kvalitet vazduha u kući. Ljudi koji rade u prostorijama ukrašenim biljkama manje pate od umora i glavobolja, pokazuju istraživanja, i to zato što sobne biljke filtriraju vazduh apsorpcijom štetnih materija.

Gerberi u spavaćoj sobi smanjuju nivo benzena, štetnog jedinjenja koji slabi imunološki sistem, a nalazi se u lakovima i bojama za nameštaj, sredstvima za pranje i čišćenje i insekticidima.

Spatifilium je među najbojim pročišćivačima vazduha od benzena i izuzetno je pogodan za držanje u hodniku da bi sprečio da se toksini šire iz jedne sobe u drugu. Bršljen je idealan za kuhinju. On “upija” formaldehid, bezbojan gas oštrog mirisa koji se nalazi u dezinfekcijskim sredstvima, a nadražuje sluznicu i izaziva glavobolje.

Kaktusi

PRIJA IM UMERENA TEMPERATURA

Pustinjski kaktusi su ogromni i raskošni jer imaju velike rezervoare vode, pa odlično podnose vrelinu i jako sunce. Oni saksijski su pak mnogo nežniji i zato ih ne treba držati na previše osunčanim mestima. Najviše im prija umerena količina toplote i svetlosti, pa vam preporučujemo da ovim bodljikavim lepotanima ukrasite prozore ili balkone okrenute ka jugu.

PATULJASTI MODELI

Patuljasti kaktusi najlepše izgledaju u grupi. U široku, plitku posudu zasadite nekoliko kaktusića, a krupnijim i mesnatijim primercima obezbedite zasebne saksijice.

CVETAĆE AKO IH PRAVILNO NEGUJETE

Od početka proleća do kraja leta kaktuse treba zalivati jednom nedeljno, a tokom zime ih ostaviti bez vode. Ove biljke vole suv vazduh, naročito zimi. Od aprila do septembra đubrite ih jednom mesečno, posebnim preparatima za tu namenu.

Saveti kako da kaktusi budu još lepši:

• Kaktusi jednostavnih oblika najlepše će izgledati u dekorativnim saksijama
• Najbolje napreduju u posudama od terakote jer u njima koren u supstratu diše
• Da bi lepota kaktusa došla do punog izražaja, površinu zemlje pospite slojem sitnih belih kamenčića
• Kaktusi kojima je deo stabljike druge boje, takozvane obojene forme, traže puno sunca i češće zalivanje kako bi lepo napredovali
• Ako kaktuse preko leta držite na terasi ili u bašti, supstrat u saksiji pospite slojem tamnijih kamenčića kako biste povećali temperaturu zemlje
• Božićni kaktus je omiljen zbog predivnih cvetova koji se najčešće pojavljuju kad zaveje sneg. Da bi bogato cvetao, umesto zemlje koristite propustljivu humusnu zemlju. Umereno ga zalivajte preko godine i đubrite preko leta. U septembru i oktobru zemlja mora da bude potpuno suva kako bi ovaj lepotan procvetao.

Tako je bilo i do sada, dok se nisu pojavile ruže boje duge. Stvorio ih je Peter van der Verken, holandski cvećar, nakon 10 godina ozbiljnog rada i mukotrpne selekcije.

On i dalje čuva tajnu nastanka ovih ruža, a konkurenti nagađaju da su u stabljike cvetova u fazi rasta ubrizgavane boje koje su latice postepeno upijale.

Lepota ovih ruža prvo je obradovala Holanđane, a onda su se pojavile i u cvećarama ostalih metropola. Ima ih u Švedskoj, Japanu, a odnedavno i u Londonu.

Jedna dugina ruža košta oko 30 evra, a buket od dvanaest cvetova oko 80 evra.