Američki naučnici tvrde da kod adolescenata postoji uzročno-posledična veza između učenja i konzumiranja brze hrane.

Naučnice Keli M. Partel sa Kolumbus Univerziteta u Ohaju i Elizabet Geršof sa Ostin Univerziteta u Teksasu ustanovile su da deca koja previše konzumiraju brzu hranu manje napreduju u školi i da imaju niže ocene od drugih.

Objavljena početkom decembra u časopisu Clinical Pediatrics, studija pokazuje da deca koja oko desete godine najviše konzumiraju nezdravu hranu, slabije napreduju u čitanju, matematici i naučnim predmetima.

Istraživanje je obuhvatilo 11.740 dece koja su praćena od svoje šeste do 14 godine.
Partel i Geršof su utvrdile da deca koja brzu hranu jednu tri i više puta nedeljno imaju daleko gore rezultate u školi od svojih vršnjaka.

Ishrana bogata šećerom i masti može da utiče na proces učenja i neposredno pamćenje, napominju naučnice i savetuju roditeljima da deci ograniče konzumiranje brze hraze.

“Mi ne kažemo roditeljima da deci nikada ne daju brzu hranu, ali rezultati jasno sugerišu da njen unos mora da bude što je više ograničen”, zaključile su Partel i Gerštof.

(Mondo)

Konzumiranje brze hrane pogubno je za mentalno zdravlje, jer povećava rizik od depresije za oko 50 odsto, tvrde stručnjaci.

Dugo se borimo sa viškom kilograma izazvanim unosom masnih namirnica bogatih nehranljivim materijama, ali gojaznost nije jedina posledica nezdrave ishrane.

Nova španska i britanska istraživanja pokazuju da unos namirnica koje su u ponudi u većini restorana brze hrane, izaziva loše raspoloženje i dovodi do depresije.

Hamburgeri, pomfrit, pice i gazirana pića stvaraju prostor za razvoj depresije, piše “Dejli mejl”.

“Što više brze hrane pojedete, veći je rizik da ćete patiti od simptoma depresije”, tvrdi Sančez Vilegas Almudena vođa istraživanja.