Republička izborna komisija (RIK) proglasila je danas konačne rezultate predsedničkih izbora od 20. maja pošto su obrađena sva biračka mesta i po kojima je kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić dobio 49,54 odsto, a njegov protivkandidat Boris Tadić 47,31 odsto glasova.

Prema konačnim rezultatima, za Nikolića je glasalo 1.552.063, a za Tadića 1.481.952 građana sa pravom glasa.

U birački spisak bilo je upisano 6.752.351 građana Srbije, a na birališta je izašlo 3.133.682 birača, odnosno 46,28 odsto. Nevažećih listića bilo je 98.664, odnosno 3,15 odsto.

RIK je na prethodnoj sednici odlučio da izveštaj sa tri biračka mesta u Raškoj, Varvarinu i Staroj Pazovi, gde je konstatovana teška greška uvrsti u izveštaj sa rezultatima koji su navedeni u zapisniku.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je da je u Raškoj u kutiji na jednom birackom mestu izbrojano dva listića više u odnosu na spisak onih koji su glasali, da je u Varvarinu u izbornoj kutiji bilo 34 listića više, dok je u Staroj Pazovi birački odbor uvideo grešku u brojanju, pa je na zapisnik dodato pored konačnog broja birača rukom “plus tri”.

Predsednički kandidat Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić najavio je danas da će on lično i cela stranka fizički braniti svaki glas u drugom krugu predsedničkih izbora 20. maja.

“Moram da se organizujem da me ne pokradu u drugom krugu. Ovoga puta neće moći da bude krađe ili ćemo da se tučemo zaista kada god budu hteli da kradu”, rekao je Nikolić na sastanku sa članovima Gradskog odbora SNS Beograda.

Nikolić je rekao da je spreman da se lično fizički tuče na biračkom mestu na kome bude krađe i da neće biti zapisnika sa mesta gde se utvrdi krađa.

On je istakao da SNS ne odustaje od toga da je prvi krug izbora bio neregularan i odbacio navode tužilaštva da nije bilo krađe na izborima, i za tužilaštvo kazao da je produžena ruka Demokratske stranke.

Nikolić je predložio da se angažuje OEBS da prebroji glasove u Subotici i da, ako neutralni predstavnik kaže da je sve bilo u redu, prihvata da je bilo u redu i u celoj Srbiji.

On je rekao da SNS neće na ulici da traži svoju pobedu, ali da će nastaviti da pred institucijama traži pravdu. Takođe će nastaviti protestne vožnje po Srbiji.

Predsednik SNS je kazao da je nepravinosti bilo i u Nišu i Ivanjici, da su izbori bili apsolutno neregularni i da ih treba poništiti.

Najavio je da će SNS rigorozno kontrolisati glasanje na biračkim mestima i da na polovini biračkih mesta predsednik biračkog odbora treba da bude iz SNS.

Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić je portparola Republičkog javnog tužilaštva Tomu Zorića nazvao lažovom jer, kako je naveo, u zapisnicima koji su dostavljeni Republičkoj izbornoj komisiji, predsednički kandidat DS Boris Tadić ima pet puta više glasova nego što je zaista osvojio.

I Nikolić i Vučić su pozvali svoje pristalice i građane da izađu na drugi krug predsedničkih izbora i da motivišu ljude koji žele promene i da je najvažnija pobeda Nikolića u nedelju.

(Beta)

Boris Tadić saopštio je danas da je doneo odluku o skraćivanju predsedničkog mandata. On je rekao da će u toku sutrašnjeg dana poslati pismo predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić Dejanović, čime će zvanično podneti ostavku.

- U skladu sa Ustavom odlučio sam da skratim svoj predsednički mandat. To je moje zakonsko pravo i mogućnost. Završili smo jedan deo reformi i to uspešno. Pred nama je dug put da tako i nastavimo, a za to je potreban legitimitet. Smatram da je najcelishodnije da taj legitimitet daju građani na izborima - rekao je Tadić.

On je naveo da sa punim optimizmom očekuje izbore, imajući u vidu ono što je postignuto.

- Ja tražim evropski put, politiku i EU i Kosovo. Neće biti lako, ali mi ne odustajemo. Siguran sam da ćemo za takvu politiku dobiti podršku građana – istakao je on i dodao da ga je “odgovornost” navela na odluku da skrati svoj mandat.

Odgovarajući na pitanje koji mu je trenutak bio najteži tokom mandata, Tadić je rekao:

“Trenutak kada Srbija nije dobila status kandidata, kada je politika za koju sam dobio podršku građana bila dovedena u pitanje. Ipak, našli smo način za regionalno predstavljanje Kosova i tako nastavili put ka EU”.

Novinari su ga pitali i zašto je odlagao donošenje odluke o predsedničkim. izborima, a on je odgovorio da “nije odlagao, već je samo bio odgovoran”.

Kako sazanje “Blic”, predsednik je juče razgovarao sa Slavicom Đukić Dejanović. Ona bi do petka, trebalo da raspiše izbore za predsednika kako bi bili održani istovremeno s parlamentarnim i lokalnim, 6. maja. Do tada Dejanovićeva će biti v. d. predsednika države.

(Blic)

Predsednik Srbije Boris Tadić i Sojhajr Belhasen, predsednica Međunarodne federacije za ljudska prava iz Tunisa, primili su u Lisabonu nagradu Saveta Evrope Sever-Jug za 2011 godinu.

Tadić je tim povod izjavio: “Nagrada pripada celom narodu”.

Nagradu je Tadiću i Belhasen uručio portugalski predsednik Anibal Kavako Silva, a ceremonija uručenja održana je u portugalskom parlamentu.

SE je dodelio predsedniku Tadiću ovu nagradu u znak priznanja za njegov doprinos pomirenju na Balkanu i integraciji Srbije u EU.

Svečanosti su prisustvovali i zamenica predsednika Saveta Evrope Mod de Boer – Bukikio, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Žan-Klod Minjon, predsednica skupštine Portugalije Asunsao Ešteves, predsednik Centra Sever-Jug Debora Bergamini i šef portugalske delegacije pri PSSE Mota Amaral.

“Nagrada Sever-Jug Saveta Evrope je priznanje koje pripada celom srpskom narodu, koji je zaslužan i za dobijanje kandidature za članstvo u EU”, izjavio je Tadić.

“Biti nagrađen u ime Srbije predstavlja počast koju deli ceo moj narod”, kazao je Boris Tadić u govoru na uručenju nagrade u Senatu portugalskog parlamenta i istakao da su građani Srbije najzaslužniji za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.

“Građani Srbije su ti koji su pre svega zaslužni za status kandidata. Oni su ti koji su morali da nose teret zahtevnih reformi koje sprovodimo”, kazao je Tadić.

Tadić je izrazio nadu da će Srbija do kraja ove godine dobiti datum početka pregovora o članstvu u EU.

“Nastavićemo sa naporima kako bi Srbija do kraja godine dobila datum za početak pregovora o punopravnom članstvu u EU. To je nešto što zaslužujemo, zbog ispunjavanja postojećih, ustanovljenih kriterijuma”, kazao je Tadić i ocenio da će početak pregovora označiti “tačku bez povratka” u procesu evropskih integracija Srbije.

Rešavanje problema Kosova od velikog je značaja za stabilnost regiona, kazao je Tadić i istakao da Srbija, iako nikada neće priznati nezavisnost Kosova, ne želi “zamrznut sukob”.

“Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti etničkih albanskih vlasti naše južne pokrajine Kosovo”, kazao je predsednik Srbije.

“Ipak, ne želimo zamrznuti sukob. To ne služi ničijim interesima, a najmanje našim. Kao fundamentalni princip, posvećeni smo pronalaženju mirnog, kompromisnog i sveobuhvatnog rešenja problema Kosova. Samo takvo rešenje može da doprinese istinskom pomirenju i trajnom miru među narodima Balkana”, kazao je Tadić.

Govoreći o rešavanju problema koji predstavljaju nasleđe 1990-ih godina, Tadić je ukazao da su osuda i kažnjavanje ratnih zločina i njihovih počinilaca od ključnog značaja za zemlje regiona.

Predsednik Srbije je podsetio da je Srbija uhapsila i izručila Haškom tribunalu 46 optuženih za ratne zločine i osudila “užasan ratni zločin” u Srebrenici deklaracijom usvojenom u parlamentu.

“Verujem da je proces koji je usledio – uključujući moje posete Srebrenici, Bratuncu, Vukovaru i drugim mestima u kojima su nevini postali žrtve – u velikoj meri doprineo povećanju poverenja i stabilnosti u regionu”, kazao je Tadić.

Nagrada Sever-Jug, koja se dodeljuje za posvećenost odbrani ljudskih prava, demokratije i solidarnosti u svetu, ove godine je pripala i predsednici Međunarodne federacije za ljudska prava i novinarki iz Tunisa Suhajr Belhasen.

Centar Sever-Jug pri Savetu Evrope saopštio je da nagradu za Sever dodeljuje predsedniku Srbije kao “prizanje za njegovo političko delovanje na pomirenju na Balkanu i integraciju njegove zemlje u proces evropske izgradnje”.

Suhajr Belhasen je nagradu za Jug dobila zbog posvećenosti ljudskim pravima u svetu i borbi za prava žena u zemljama u razvoju, navodi Centar Sever-Jug koji sedište ima u Lisabonu.

(Beta)

Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je danas parlamentarne izbore u Srbiji za 6. maj, a predsednica srpskog parlamenta Slavica Đukić-Dejanović raspisala je za isti datum izbore za lokalnu samoupravu.

Izbori za Skupštinu Vojvodine biće održani 6. maja, zajedno sa lokalnim i parlamentarnim, saopštio je danas predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši.

Predsednik Srbije potpisao je Odluku o raspisivanju izbora u 12 sati u zgradi predsednika.

Prema Ustavu Srbije, izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Skupštine Srbije, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.

Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa da se republički izbori moraju održati u roku od 45 do 60 dana, što znači da će građani na birališta izaći najkasnije 29. aprila ili 6. maja.

Kada su u pitanju lokalni izbori, zakon propisuje da izbori za odbornike moraju da budu sprovedeni najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnim odbornicima.

Izbore za lokalne odbornike raspisuje predsednik Skupštine Srbije, a od raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 dana, ni više od 60 dana.

Izbori za Skupštinu AP Vojvodine raspisuju se najkasnije 90 dana pre isteka mandata poslanicima i moraju da se okončaju u roku od 60 dana. Prema Statutu Vojvodine, izbore za poslanike u pokrajini raspisuje predsednik vojvođanske skupštine.

Izbori u Vojvodini se sprovode po kombinovanom izbornom sistemu u skladu sa odlukom o izboru poslanika. Po toj odluci, od ukupno 120 poslanika u Skupštini Vojvodine, 60 se bira po proporcionalnom, a 60 po većinskom izbornom sistemu.

Svečanostima širom Srbije obeležen je Dan državnosti, a predsednik Boris Tadić je poručio da je to praznik svih građana Srbije i zahvalio se svima onima koji u teškim vremenima ime naše zemlje stavljaju u centar svetskih događaja na najpozitivniji način.

Centralna manifestacija povodom Dana državnosti održana je u Narodnoj skupštini Srbije kojoj su prisustvovali predsednik Tadić, premijer Mirko Cvetković i predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović.

Tadić je u svom obraćanju istakao da se današnji dan slavi kao dan ustavnosti i slobodarskih tradicija.

“To je dan koji označava stoletni hod ka osvajanju ličnih prava i sloboda u Srbiji”, dodao je on.

Pre obraćanja, Tadić je uručio istaknutim pojedincima i ustanovama odlikovanja za naročite zasluge u oblasti sporta, kulture, bezbednosti, medicine, nauke…

Predsednik je odlikovao 17 zaslužnih pojedinaca i institucija, među kojima tenisera Novaka Đokovića, pozorišnog reditelja Dejana Mijača, teatrologa Jovana Ćirilova, Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca, Srpsko lekarsko društvo, Istraživačku stanicu Patnica, doktora Miodraga Stojkovića, kao i pojedine pripadnike Žandarmerije, Sektora za vanredne situacije MUP i Vojske Srbije.

U ime odlikovanih obratili su se teatrolog Jovan Ćirilov i teniser Novak Đoković. Ćirilov je rekao je da je to priznanje podsticaj za dalji rad, a mladima poručio da je pred njima mirnodopski život uz prednosti demokratije i slobode.

Najbolji teniser sveta je poručio da će nastaviti da na međunarodnoj sceni Srbiju predstavlja na najbolji mogući način. Predsednica srpskog parlamenta je prethodno otvorila u Domu Narodne skupštine Srbije izložbu svih ustava Srbije, od Sretenjskog do Ustava Kraljevine iz 1903. godine, i poručila da je “naša prošlost obavezujuća za našu budućnost” i da je ljubav prema narodu možda bitnija od svega.

Ranije danas premijer Cevtković je na Oplencu u Topoli položio lovorov venac i uz visoke državne i vojne počasti odao poštu voždu Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka i prvom vladaru obnovljene Srbije. Cvetković je u crkvi Svetog Đorđa, na Karađorđevom grobu, u ime vlade položio venac na kojem piše: “Slavom ovenčanim precima Vlada Republike Srbije”.

U Marićevića jaruzi kod Orašca, takođe ranije danas, takođe je obeležen Dan državnosti i i 208. godišnjica Prvog srpskog ustanka. Sa mesta odakle je vožd Karđorđe poveo ustanike na oslobođenje od osmanlijske vlasti, ministar kulture Predrag Marković poručio je da su dostojanstvo i samopoštovanje ono što mi danas slavimo.

Marković je podsetio na istorijske činjenice vezane za borbu srpskog naroda protiv Turaka početkom 19 veka, i naglasio značaj donošenja Sretenjskog ustava iz 1835. godine. Vladika šumadijski Jovan, uz sasluženje sveštenstva šumadijske eparhije, održao je pomen ustanicima iz 1804. godine.

Održan je i prigodan kulturnoumetnički program, a okupljenima se obratio i princ Aleksandar Karađorđević koji je rekao da su Orašac i Oplenac simbol moderne srpske države i slobode.

Ovaj skup su i ove godine ekstremno desne grupe iskoristile kao priliku za manifestovanje svojih stavova, a ministar kulture Predrag Marković im je uzvratio da je to što rade – običan vašar.

Dan državnosti Srbije, 15. februar, ustanovljen je kao nacionalni praznik 2001. godine u sećanje na dva važna događaja iz srpske istorije – početak Prvog srpskog ustaka protiv Otomanskog carstva 1804. godine i donošenja Sretenjskog ustava 1835. godine.

Taj dan, 15. februar, koji pada na verski praznik Sretenje, uzet je kao početak stvaranja moderne srpske države.

(Tanjug)

Američka državana sekretarka Hilari Klinton razgovarala je telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem o dijalogu Beograda i Prištine, uoči donošenja odluke u Briselu o statusu kandidata Srbije.

Kako se navodi u objavljenom saopštenju, ističe se da je Klintonova apelovala na Srbiju da nastavi sa naporima u pravcu “normalizacije odnosa sa Kosovom”.

Šefica američke diplomatije, takođe je dodala da su Sjedinjene Države spremne da pomognu obema stranama.

Angela Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel 22. avgusta dolazi u prvu zvaničnu posetu Srbiji. Kako saznaje “Blic”, Merkelova će u Beograd doputovati u sklopu posete regionu, a s njom će doći svita od čak 63 ljudi.

Nemačka kancelarka u Beogradu će se sresti s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, kao i s ministrima iz Vlade. Kako navodi izvor Blica, glavne teme razgovora predstavnika dve zemlje biće kandidatura Srbije za članstvo u EU i zaoštrena situacija na Kosovu, o kojoj Berlin i Beograd imaju različite stavove.

Nema sumnje da nemačka kancelarka dolazi u Beograd u možda i najvažnijem i najtežem trenutku za zemlju u poslednjih nekoliko godina, s obzirom na to da Srbiji prete nova uslovljavanja kad je reč o početku pregovora s EU.

Predsednik Srbije Boris Tadić

“Mi želimo da nastavimo dijalog, ali da bismo to učinili moramo da vratimo situaciju tamo odakle smo počeli pre intervencije jedinica ROSU (26. jula)”, kazao je Tadić.

Predsednik je ocenio da najveći uticaj na Prištinu ima američka politika i američki ambasador u Prištini, i da od toga zavisi i to da li će se Albanci vratiti dijalogu.

]]> http://tatypolitan.com/vesti/tadic-dijalog-kada-se-stvari-vrate-na-predasnje-stanje/feed/ 0 http://tatypolitan.com/najsvezije-vesti/uhapsen-goran-hadzic-holandija-zadovoljna/ http://tatypolitan.com/najsvezije-vesti/uhapsen-goran-hadzic-holandija-zadovoljna/#comments Wed, 20 Jul 2011 16:27:21 +0000 http://www.tatypolitan.com/?p=9213

Boris Tadić na konferenciji za novinare

Predsednik Srbije Boris Tadić potvrdio je da je Goran Hadžić uhapšen u 8 sati i 24 minuta u rejonu Fruške Gore. On je demantovao da je begunac uhapšen nedaleko od vojnog objekta u Krušedolu.

Na vanrednoj konferenciji za štampu Tadić je rekao da će Srbija nastaviti da ispunjava međunarodne obaveze.

“Izvršena je naša moralna dužnost. Saradnja sa Hagom je bila velika obaveza koju smo ispunili. Srbija je završila najteže poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom i nastaviće da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Završena je turobna stranica naše istorije”, rekao je Tadić.

On je podsetio da su nakon formiranja Saveta za Nacionalnu bezbednost pre tri godine uhapšeni Radovan Karadžić, Ratko Mladić i konačno Hadžić.

Ministar spoljnih poslova Holandije Uri Rozental izrazio je zadovoljstvo zbog hapšenja Gorana Hadžića.

Šef holandske diplomatije je naglasio da je hapšenje Hadžića važan korak ka daljem pomirenju u regionu bivše Jugoslavije. On, međutim, nije želeo da govori o daljim koracima u približavanju Srbije članstvu u Evropskoj uniji, posle hapšenja Hadžića i generala Ratka Mladića.

Objasnio je da će sačekati izveštaj Evropske komisije o tome da li je Srbija ispunila uslove da dobije status kandidata za članstvo, koji će biti objavljen 12. oktobra.