Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da vakcine dolaze iz zapadne Evrope i da se svaka vakcina konteroliše u laboratoriji.

“Imamo nacionalno telo koje dodatno proverava sve i stoji iza odluka”, objasnio je Zelić.

On je naveo da su vakcine nekog proizvođača istog sastava i kvaliteta za sva tržišta i da nema bojazni da su one koje dolaze na naše tržište lošijeg kvaliteta.

Zelić je rekao i da Nacionalni centar za praćenje neželjenih reakcija na vakcine ima podatke o reakcijama i da nijedna nije bila zabrinjavajuća.

“Radi se o blagim i očekivanim reakcijama, to su crvenilo, visoka temperatura, otok, ništa što bi izazvalo zabrinutost”, napomenuo je Zelić.

U Srbiji bez Kosova registrovano je devet slučajeva obolevanja od malih boginja.

Na Kosovu je za samo nedelju dana obolelo više od dve stotine ljudi, a epidemija je odnela dva života.

Epidemija malih boginja vlada u Rumuniji i Makedoniji, u Italiji se beleži povećan broj obolelih.

Nadležni u Srbiji tvrde da još nema razloga za paniku, ali za oprez da.

U našim domovima zdravlja ima svih vakcina, pa i MMR koja štiti od malih boginja, a koju prema statistici, roditelji i najčešće odbijaju da daju deci. Zbog toga je obuhvat vakcinisanih nikad manji i zabrnjavajući.

U prvih devet meseci u Beogradu je vakcinisano tek 45 odsto dece, u Nišu 59 odsto. Smanjen je obuhvat vakcinisane dece i u drugim većim gradovima.

Za kolektivni imunitet neophodno je da više od 95 odsto stanovništva bude vakcinisano.

Vanredna imunizacija se još ne sprovodi, ali je počela vakcinacija nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece u srpskim enklavama na Kosovu, kao i na jugu Srbije.

Svi znamo koliko su mame važne za svakoga, ali njihovo prisustvo može čak i da ublaži bol kod bebe, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje tima naučnika Medicinskog fakulteta Njujorškog univerziteta po prvi put je pokazalo kratkoročni uticaj koje majčino prisustvo ima na mozak bebe.

Kada bebu nešto boli, “prisustvo majke je važan parametar”, ističe se u studiji koja je predstavljena na godišnjem sastanku Društva za neuronauku, koji je održan ove nedelje u Vašingtonu.

Američki naučnici su sproveli testove na miševima kojima su davali blage električne šokove. Otkrili su da se usred boli aktivira nekoliko stotina gena u delu mozga koji kontroliše emocije. Kada bi, međutim, njihova majka bila u blizini, taj broj bi spao na manje od 100.

Majka, kao moćan simbol bezbednosti i sigurnosti, ne pruža samo moralnu utehu.

“Naša studija je pokazala da majka koja teši bebu koju nešto boli ne izaziva samo mentalnu reakciju. Sam čin tešenja dovodi do promena – bilo dobrih ili loših, na neuronskim mrežama koje su presudne za rani razvoj mozga”, objasnila je vođa istraživanja, neurobiolog Redžina Saliven.

Iako pomalo okrutan prema malim miševima, eksperiment bi mogao da pomogne stručnjacima u iznalaženju novih metoda u borbi protiv bola kod ljudi.

“Budući da su opijati previše opasni za bebe zbog adiktivnih svojstava, istraživači su pred izazovom da pronađu alternative među stimulusima okruženja, poput majčinog prisustva, koji bi mogli da pomognu u ublažavanju bola”, navela je Saliven.

(Mondo)

Iako mlečni zubi neće dugo biti tu, ipak je bitno da ih održavate zdravim. To utiče na kvalitet stalnih zuba koji će kasnije da dođu, kao i na zdravlje desni.

Zato pogledajte kako ispravno da se starate o zubićima vaše bebe.

1. POČNITE PRE NEGO ŠTO ZUBI STIGNU

Krenite da vodite računa i da čistite bebi usta i desni pre nego što se pojave prvi zubi. Desni obrišite nakon svakog hranjenja mlakom, vlažnom krpom i vlažnim komadom gaze obmotanim oko prsta. Možete i da nabavite spravice, poput naprstka, koji se stavlja na prst i time možete da očistite bebi usta. Za šta god da se odlučite, bitno je da od najmlađih dana vodite računa o bebinim ustima.

2. ČIM SE POJAVE, NEGUJTE IH

Kad zubići krenu da rastu, odmah počnite da im posvećujete pažnju. Mnogi roditelji misle da ovi zubi nisu bitni, jer će ih zameniti stalni. Ali, ovi mlečni zubi čuvaju mesto za stalne i pomažu bebi da žvaće i da priča. Ako se o njima ne vodi računa, mogu da krenu da propadaju, što dovodi do zapaljenja desni koje se zove gingvitis, a to može da utiče i na raspored stalnih zuba.

3. IZBEGAVAJTE KARIJES

Prvi znaci karijesa kod beba pojavljuju se kao blaga promena boje. Ako mališana stavljate u krevetac sa flašicom mleka ili, još gore, soka, činite mu medveđu uslugu i možete da očekujete da će beba dobiti karijes. Najbolje je da bebu ne ostavljate sa flašicom dugo. Posebno ako primetite da više ne jede, već se samo zabavlja sa flašicom.

4. NAKON OBROKA – VODA

Većina namirnica koje jedu bebe se lako spere sa zuba uz pomoć najobičnije vode. Zato bi bilo dobro da nakon svakog obroka, bebi date da popije malo vode. Međutim, dobro je da mališana odmah upoznate sa četkicom za zube (izaberite veoma mekanu) kako bi se navikao na taj osećaj u ustima. Neće biti potrebe da stvarno perete zube četkicom dok ne krene da se hrani samo čvrsom hranom i dok ne dobije puno zuba, a to će biti oko 18. meseca. Ipak, trebalo bi da se poslužite četkicom i pre tog perioda ako je beba jela hranu punu šećera.

5. POČNITE SA PASTOM OD 2. GODINE

Kada beba napuni 2 godine, možete da počnete da koristite male količine paste za zube. Najbolje bi bilo da to bude pasta koja je napravljena baš za malu decu, bez fluorida. Za početak mu neće biti potrebno više od veličine graška. Sačekajte da mališan napuni 3 godine, pa tek onda možete da mu date da koristi pastu za zube koja sadržu fluoride.

6. REGULIŠITE UNOS FLUORIDA

Bez obzira na to što vaša beba ne koristi pastu za zube sa fluoridom, trebalo bi da unosi dovoljno fluorida. Ovaj oblik fluora je neophodan bebi, da ne bi razvila karijes. U većini slučajeva se može naći u vodi sa česme, gde ga dodaju upravo iz tog razloga. Ako ne želite da date detetu da pije “česmovaču”, pitajte doktora za savet oko fluorida.

7. ZAKAŽITE PREGLED KOD STOMATOLOGA

Američka asocijacija stomatologa preporučuje da mališani prvi put posete stomatologa kada napune 1 godinu. Međutim, većina pedijatara se slaže da prvi pregled može da sačeka do 3. godine, ako kod kuće pravilno vodite računa o zubima. Ako od početka naučite mališana da brine o zubima, ustanovićete naviku koja će trajati godinama.

Da li ste znali koliko je važno da vodite računa o bojama u dečijoj sobi, bez obzira na to da li je za novorođenče, školarca ili tinejdžera?

Psiholozi tvrde da se posebna pažlja obrati na nijansu zidova, jer utiču na raspoloženje najmlađih članova porodice.

Bela možda ne deluje veselo, čini se da nije najbolje rešenje, ali prostor izgleda veći i emituje mirnu energiju. Ako su zidovi beli, dobro bi bilo da nameštaj ili detalji budu šareni i veseli.

Žuta je odlična za sobu bebe, jer zrači toplinom, a ustanovljeno je i da stimuliše mišiće.

Zelena prija adolescentima, koji su u tom dobu često melanholični, tako da im je potrebno da izgrade samopouzdanje.

Plava soba je savršen izbor za svako dete jer deluje smirujuće i doprinosi da se lakše utone u san.

Ljubičasta se preporučuje za devojčice, ali ne tamna, već svetla nijansa.

Jarkocrveni tonovi nisu dobro rešenje za dečiji kutak, naročito ne za zidove. Deca imaju mnogo energije, a nemirnim mališanima u okruženju svetlo crvene neće biti lako da se smire. To, ipak, ne znači da bi trebalo da se izbegava, stolica ili krevet u ovoj boji, kao i detalji, koji su uvek dobrodošli.

Hiperaktivnoj deci prija braon, bež i siv nameštaj, jer ih opušta i unosi toplinu.

(Večernje novosti)

Potomci očeva i dedova koji su dobili decu kasnije u životu, mogli bi da uživaju genetsku korist od toga, uključujući bolje zdravlje i sposobnost da i sami kasnije u životu postanu očevi, kažu američki naučnici.

Studija obavljena na Univerzitetu Nortvestern pokazala je da je zdravo starenje podstaknuto neuobičajeno brzom evolucionom adaptacijom, koju karakterišu duži telomere (DNK na krajevima hromozoma).

U istraživanju je učestvovalo 1.779 mladih odraslih osoba na Filipinima. Ustanovljeno je da oni koje su potomci starijeg oca ne samo da same imaju duže telomere, već se ta osobina prenosi i na naredne generacije.

Američki istraživači ipak ne savetuju muškarce da kasno postaju očevi, budući da su neka druga istraživanja ukazala da bi time moglo da dođe do prenošenja više genetskih mutacija, koje mogu da dovedu do pobačaja ili drugih zdravstvenih problema.

Koautor studije Kristofer Kuzava ističe da su nužna dodatna istraživanja kojima bi se utvrdilo da li duži telomeri, nasleđeni od očeva i dedova, zaista smanjuju zdravstvene probleme koje donosi starost.

“Na bazi naših nalaza, predviđamo da je tako, ali je to pitanje na koje bi trebalo preciznije da odgovore buduće studije”, zaključuje Kuzava.

(Tanjug)

Bebe treba da spavaju sa majkama bar dok ne napune tri godine. Kontroverzan savet dolazi od pedijatra koji je otkrio da su bebe stare dva dana koje su stavljene u krevetac, spavale lošije od onih koje su spavale na grudima svojih majki. Srca beba koje su lošije spavale su bila izložena većem stresu.

Kada dete spava samo, teže mu je da se poveže sa majkom, a štete su višestruke- oštećenja na mozgu tokom razvoja vode ka poremećajima u ponašanju kada ta ista deca odrastu.

Doktor Nils Bergman sa univerziteta Kejptaun u Južnoj Africi kaže da bi novorođenčad za optimalan razvoj trebalo da spavaju na grudima majki prvih nekoliko nedelja života. Takođe, u maminom krevetu bi trebalo da ostanu do treće, pa čak i četvrte godine.

Analizirano je 16 novorođenčadi koja su spavala na majčinim grudima, a onda i u krevecu. Srce bebe je pod trostruko većim stresom kada spava sama.

Kada bi bebe mogle da biraju kada će da se rode, to sigurno ne bi bila zima. A mame? Da li bi mame izabrale zimu da rode svoje mezimče? Teško. Razlozi su brojni i vrlo “životni”: veš se sporo suši, bebu nije moguće izvesti u šetnju kad god roditelj to zaželi, a tek oblačenje zimi – i mame, i bebe…

Šalu na stranu, sa bebama koje su se rodile zimi, treba biti oprezniji:

Ako je temperatura vazduha iznad 15 stepeni, a pupčana rana zarasla, beba može u kratku šetnju.

Ako je temperatura niža od 15 stepeni, treba sačekati sa izlascima dok beba ne napuni mesec dana.

Sa bebom ne treba izlaziti u šetnju ako je temperatura ispod minus deset stepeni.

Zimi je oko podneva najtoplije, pa bi bilo dobro da se bebin dnevni ritam uskladi tako da u šetnju ide svaki dan u tom periodu. Prvih pet dana, treba iznositi bebu na terasu ili ispred kuće dobro utopljenu – kao za šetnju, kako bi se navikla na svež vazduh. Najpre deset, pa 15, pa 20 minuta…

Dužina boravka napolju se iz dana u dan postepeno povećava. Posle toga, možete da izađete u šetnju sa bebom u kolicima (na primer, u obližnji park), najviše do dva sata. Bebe su izuzetno osetljive na temperaturne promene, pošto im centar za termoregulaciju još nije dovoljno razvijen.

Boravak na svežem vazduhu poboljšava san, apetit, raspoloženje, podiže imunitet i doprinosi poboljšanju opšteg stanja deteta. Beba tako, između ostalog, uči o svetu oko sebe.

Koliko vremena beba sme da ostane napolju? Koja je najniža temperatura na koju može da se izvede?

Beba zimi ne bi trebalo da boravi napolju duže od dva sata. Treba češće proveravati da li su joj tople ručice i nogice, da li je dobro zaštićena od hladnoće.

Ako počne da kenjka ili plače, treba se vratiti kući, jer joj šetnja u tom momentu očigledno ne prija.

Što se oblačenja tiče, bebu bi zimi trebalo dobro utopliti, i to višeslojnom garderobom. Tom prilikom, “skafander” je uvek dobrodošao – jer štiti celo telo, naročito bebina leđa. Obavezna je kapa koja pokriva uši, kao i šal i rukavice.

Od izuzetne važnosti je i obuća za sneg, koja treba da bude topla, a ako dete već uči da hoda, onda i nepromočiva. Kolica za šetnju treba da imaju zaštitu i toplu podlogu na mestu gde beba leži (može i ćebe).

Ipak, bez obzira na utopljavanje, sa bebom nikada ne treba šetati zimi ako duva vetar, pada kiša ili susnežica, ako je magla ili mećava.

(Mondo)

Republički zavod za statistiku registruje sve masovnije odlaganje rađanja. Danas svaka treća trudnica ima između 30 i 39 godina, a pre deset godina toliko je imala svaka četvrta žena koja je odlučila da rodi. I ne samo da se sve kasnije rađa, nego je sve više žena kojima prođe doba za rađanje, a ne rode nijedno dete.

Biologija je nemilosrdna, ponavljaju lekari, i upozoravaju da je idealno vreme za rađanje prvog deteta između 24. i 28. godine, kada je plodnost žena najveća.

Međutim, psiholozi imaju nešto pomirljiviji stav i poručuju da dete ne treba rađati po svaku cenu i bez elementarnih uslova za njegovo odgajanje.

Mala Alis Bakster starija je tri godine od svog brata i dve sestre, mada su, u suštini, četvorke začete istog dana.

Alis je rođena 2007. godine, a embrioni troje ostale dece zamrznuti su sa ostalima zbog reproduktivnog problema koji se pojavio kod majke.

U uterus majke 2006. godine uneta su dva embriona. Samo jedan je opstao i doveo do rođenja Alis. Nekoliko godina kasnije, par je pokušao sa novom veštačkom oplodnjom, ovog puta sa tri embriona da bi uvećao mogućnost da dobije još jedno dete. Njihovo iznenađenje i radost bili su ogromni kada su saznali da će postati roditelji trojki. Troje dece rođeno je carskim rezom šest nedelja pre termina.

Tako je Alis postala “starija” sestra svog brata i dve sestre koji su začeti u isto vreme kada i ona.