Da li ste znali koliko je važno da vodite računa o bojama u dečijoj sobi, bez obzira na to da li je za novorođenče, školarca ili tinejdžera?

Psiholozi tvrde da se posebna pažlja obrati na nijansu zidova, jer utiču na raspoloženje najmlađih članova porodice.

Bela možda ne deluje veselo, čini se da nije najbolje rešenje, ali prostor izgleda veći i emituje mirnu energiju. Ako su zidovi beli, dobro bi bilo da nameštaj ili detalji budu šareni i veseli.

Žuta je odlična za sobu bebe, jer zrači toplinom, a ustanovljeno je i da stimuliše mišiće.

Zelena prija adolescentima, koji su u tom dobu često melanholični, tako da im je potrebno da izgrade samopouzdanje.

Plava soba je savršen izbor za svako dete jer deluje smirujuće i doprinosi da se lakše utone u san.

Ljubičasta se preporučuje za devojčice, ali ne tamna, već svetla nijansa.

Jarkocrveni tonovi nisu dobro rešenje za dečiji kutak, naročito ne za zidove. Deca imaju mnogo energije, a nemirnim mališanima u okruženju svetlo crvene neće biti lako da se smire. To, ipak, ne znači da bi trebalo da se izbegava, stolica ili krevet u ovoj boji, kao i detalji, koji su uvek dobrodošli.

Hiperaktivnoj deci prija braon, bež i siv nameštaj, jer ih opušta i unosi toplinu.

(Večernje novosti)

Potomci očeva i dedova koji su dobili decu kasnije u životu, mogli bi da uživaju genetsku korist od toga, uključujući bolje zdravlje i sposobnost da i sami kasnije u životu postanu očevi, kažu američki naučnici.

Studija obavljena na Univerzitetu Nortvestern pokazala je da je zdravo starenje podstaknuto neuobičajeno brzom evolucionom adaptacijom, koju karakterišu duži telomere (DNK na krajevima hromozoma).

U istraživanju je učestvovalo 1.779 mladih odraslih osoba na Filipinima. Ustanovljeno je da oni koje su potomci starijeg oca ne samo da same imaju duže telomere, već se ta osobina prenosi i na naredne generacije.

Američki istraživači ipak ne savetuju muškarce da kasno postaju očevi, budući da su neka druga istraživanja ukazala da bi time moglo da dođe do prenošenja više genetskih mutacija, koje mogu da dovedu do pobačaja ili drugih zdravstvenih problema.

Koautor studije Kristofer Kuzava ističe da su nužna dodatna istraživanja kojima bi se utvrdilo da li duži telomeri, nasleđeni od očeva i dedova, zaista smanjuju zdravstvene probleme koje donosi starost.

“Na bazi naših nalaza, predviđamo da je tako, ali je to pitanje na koje bi trebalo preciznije da odgovore buduće studije”, zaključuje Kuzava.

(Tanjug)

Bebe treba da spavaju sa majkama bar dok ne napune tri godine. Kontroverzan savet dolazi od pedijatra koji je otkrio da su bebe stare dva dana koje su stavljene u krevetac, spavale lošije od onih koje su spavale na grudima svojih majki. Srca beba koje su lošije spavale su bila izložena većem stresu.

Kada dete spava samo, teže mu je da se poveže sa majkom, a štete su višestruke- oštećenja na mozgu tokom razvoja vode ka poremećajima u ponašanju kada ta ista deca odrastu.

Doktor Nils Bergman sa univerziteta Kejptaun u Južnoj Africi kaže da bi novorođenčad za optimalan razvoj trebalo da spavaju na grudima majki prvih nekoliko nedelja života. Takođe, u maminom krevetu bi trebalo da ostanu do treće, pa čak i četvrte godine.

Analizirano je 16 novorođenčadi koja su spavala na majčinim grudima, a onda i u krevecu. Srce bebe je pod trostruko većim stresom kada spava sama.

Kada bi bebe mogle da biraju kada će da se rode, to sigurno ne bi bila zima. A mame? Da li bi mame izabrale zimu da rode svoje mezimče? Teško. Razlozi su brojni i vrlo “životni”: veš se sporo suši, bebu nije moguće izvesti u šetnju kad god roditelj to zaželi, a tek oblačenje zimi – i mame, i bebe…

Šalu na stranu, sa bebama koje su se rodile zimi, treba biti oprezniji:

Ako je temperatura vazduha iznad 15 stepeni, a pupčana rana zarasla, beba može u kratku šetnju.

Ako je temperatura niža od 15 stepeni, treba sačekati sa izlascima dok beba ne napuni mesec dana.

Sa bebom ne treba izlaziti u šetnju ako je temperatura ispod minus deset stepeni.

Zimi je oko podneva najtoplije, pa bi bilo dobro da se bebin dnevni ritam uskladi tako da u šetnju ide svaki dan u tom periodu. Prvih pet dana, treba iznositi bebu na terasu ili ispred kuće dobro utopljenu – kao za šetnju, kako bi se navikla na svež vazduh. Najpre deset, pa 15, pa 20 minuta…

Dužina boravka napolju se iz dana u dan postepeno povećava. Posle toga, možete da izađete u šetnju sa bebom u kolicima (na primer, u obližnji park), najviše do dva sata. Bebe su izuzetno osetljive na temperaturne promene, pošto im centar za termoregulaciju još nije dovoljno razvijen.

Boravak na svežem vazduhu poboljšava san, apetit, raspoloženje, podiže imunitet i doprinosi poboljšanju opšteg stanja deteta. Beba tako, između ostalog, uči o svetu oko sebe.

Koliko vremena beba sme da ostane napolju? Koja je najniža temperatura na koju može da se izvede?

Beba zimi ne bi trebalo da boravi napolju duže od dva sata. Treba češće proveravati da li su joj tople ručice i nogice, da li je dobro zaštićena od hladnoće.

Ako počne da kenjka ili plače, treba se vratiti kući, jer joj šetnja u tom momentu očigledno ne prija.

Što se oblačenja tiče, bebu bi zimi trebalo dobro utopliti, i to višeslojnom garderobom. Tom prilikom, “skafander” je uvek dobrodošao – jer štiti celo telo, naročito bebina leđa. Obavezna je kapa koja pokriva uši, kao i šal i rukavice.

Od izuzetne važnosti je i obuća za sneg, koja treba da bude topla, a ako dete već uči da hoda, onda i nepromočiva. Kolica za šetnju treba da imaju zaštitu i toplu podlogu na mestu gde beba leži (može i ćebe).

Ipak, bez obzira na utopljavanje, sa bebom nikada ne treba šetati zimi ako duva vetar, pada kiša ili susnežica, ako je magla ili mećava.

(Mondo)

Republički zavod za statistiku registruje sve masovnije odlaganje rađanja. Danas svaka treća trudnica ima između 30 i 39 godina, a pre deset godina toliko je imala svaka četvrta žena koja je odlučila da rodi. I ne samo da se sve kasnije rađa, nego je sve više žena kojima prođe doba za rađanje, a ne rode nijedno dete.

Biologija je nemilosrdna, ponavljaju lekari, i upozoravaju da je idealno vreme za rađanje prvog deteta između 24. i 28. godine, kada je plodnost žena najveća.

Međutim, psiholozi imaju nešto pomirljiviji stav i poručuju da dete ne treba rađati po svaku cenu i bez elementarnih uslova za njegovo odgajanje.